Stripovi koji govore o Holokaustu
Podstaknuti nedavnom diskusijom na društvenim mrežama o preporukama stripova koji govore o Holokaustu napravili smo listu stripova koje smo obradili na Strip Blogu, a govore na tu temu.
Stripovi koji direktno govore o Holokaustu iz ugla žrtava su svakako “Maus” Arta Špiglemana, “Bosker” Rajnharda Klajsta i manga “Trava” autorke Keum Suk Gendry-Kim.
Maus – Holokaust iz prve ruke
Maus je čitanje intimnih iskustava Vladeka Špigelmana tokom Drugog svetskog rata, poput čitanja nečijeg dnevnika ili memoara. To nije priča o ratu, već priča o složenosti ljudskog identiteta i duha sa dugotrajnim uticajem straha, tuge, nagrizajućeg besa, duha sa neospornim i prirodnim nagonom da preživi. Kako u ranoj fazi Art kaže svom ocu Vladeku: ,,Želim da ispričam tvoju priču onako kako se zaista dogodila”, samim tim postavlja najbolji pristup kojim čitalac treba da pristupi ovoj priči.
Art intervjuiše svog oca i snima razgovore na diktafon, što mu omogućava da kasnije to pretoči u ilustrovano delo. Priča se konstantno seli iz sadašnjosti u prošlost i tako uobličava celinu identiteta Vladeka Špigelmana nakon onog što je preživeo do osobe kakva je postao u narativnoj sadašnjosti. Čak i sam Vladek nema za cilj da njegova sudbina izazove nečije sažaljenje, niti deluje kivno na one koji su mu nanosili zlo, već svoja iskustva iz holokausta prepričava kao anegdote.
Opširnije: “Trava”: Trava niče svuda, baš kao i zločin nad nedužnima!
Bokser – Početak karijere u logoru smrti
Hercko Haft je bio klinac koji se, nakon padanja Poljske pod nacističko ropstvo, prvih dana Drugog svetskog rata, bavio švercom u rodnom Belhatovu, mestu koje je među prvima palo u ruke Nemcima.
Haft je bio Jevrejin i njegov narod je veoma brzo dospeo u radne logore nacističke vlasti, a Jevreji su bili tretirani na najsurovije načine. Samo što se zaljubio i poželeo da sa se venča sa svojom devojkom i pobegne u Ameriku sa njom, Haft saznaje da je njegov brat otišao na registraciju u nemački centar, a kako se niko nije vraćao sa te registracije, Haft pokušava da spase brata i zapravo on završava u samom logoru, iako je bio mlađi od granice koju su Nemci propisali.
…
Hercko je dobro prolazio u logorima jer se sprijateljio sa jednim Nemcom i obavljao je sve što je ovaj od njega tražio. Tako, jednom prilikom, taj isti Nemac ga vrbuje da postane bokser, da boksuje sa drugim logorašima (praktično živim kosturima), kao zabava za pripadnike i oficire SS odreda. Tako Hercko započinje svoju karijeru boksera.
Opširnije: “Bokser”: Karijera započeta u grotlu nacističkih logora!
Trava – Užasi rata na istoku
Autorka Keum Suk ispričala je priču jedne “žene za utehu”, bake Lee Ok-seon. Ova Korejka tokom Drugog svetskog rata služila je, iako maloletna, vojnicima japanskog carstva za utehu, odvojena od svoje porodice i svoje zemlje, negde u Kini.
Kako to samo divno zvuči zar ne? Neke žene su im služile da ih uteše jer su potreseni svim zverstvima i zločinima koje su počinili… Svakako, ironiji i sarkazmu ovde nema mesta, a “žene za utehu” su zapravo bile, često devojčice, u sližbi seksualnog terora. U generalno izmučenoj Koreji ili Kini nestajale su devojčice, otimali su ih raznorazni preprodavci belog roblja, a čestu su ih i roditelji prodavali kako bi ostatak porodice nekako prehranili i održali. Neki su znali šta čine, dok su ostali roditelji bili u zabludi da parovi bez dece usvajaju njihovu devojčicu, ali takva pojava nije bila retkost i često se praktikovala. Ohola i zločinačka politika Japana u to doba nije imala kraj, meru niti granicu, a to se vidi i po tom ponižavajućem nazivu “žena za utehu” ili “žena utehe”.
Opširnije: “Maus” – Holokaust prikazan na najiskreniji mogući način
Ova tri naslova su dobar početak za one koji žele o Holokaustu da uče iz nekog drugačijeg medija i formata. Ali ne smemo zaboraviti ni stripove “Adolf” Osamu Tezukea, Pratove “Pustinjske škorpije“, “Berlin” Džejsona Lutsa, ali i stare dobre, propagandne, jugoslovenske stripove…
