“Berlin”: Raspad porodice i stvaranje zla na ulicama velike, evropske prestonice
Grafička novela “Berlin” Džejsona Lutsa (1967) je jedinstveno istorijsko štivo, dramatizovano, koje nam govori o tom impozantnom gradu između dva rata.
Prikaz stripa “Berlin” Džejsona Lutsa u izdanju Komika
Berlin je razoren nezadovoljstvom stanovnika pre svega Kajzerovim držanjem tokom Velikog rata, a sukobi su eksalirali iz dana u dan. Komunistička frakcija je jačala, ali simpatije su grabili i nacional-socialisti Adolfa Hitlera. Ovi politički poremećaji zadirali su u svaku poru života građana nemačke prestonice. Niko nije ostao pošteđen nesreća koje su nastale snažnim, unutrašnjim podelama, a propadali su poslovi, kompanije, privreda, porodice.
Pročitajte: “Crni Lokvanji” – Kristijevska misterija u impresionističkim bojama
Džejson Luts je ovu povest podelio sa čitaocima kroz dve odvojene priče (tu je zapravo mnogo ljudskih sudbina isprepletano, ali dve dominiraju). Priča u prvom planu prati Martu Miler devojku iz Kelna koja je dolazeci u Berlin srela Kurta Sterlinga, novinara i idealistu koji je vremenom ostao razočaran moći, odnosno nemoći zdravorazumske, pisane reči. Kada je reč o priči iz drugog plana koju posmatramo, reč je o porodici Gudrun Braun, žene sa troje dece koja je pristupila komunističkom pokretu, dok joj je suprug bio otvoreni poštovalac i jurišnik nacista.
Marta i Sterling (dosta stariji od nje) živeli su svoje živote zajedno, ali u dva pravca. Marta, zaslepljena velikm gradom, noćnim klubovima i kabareima ima želju da proba sve što joj se prikaže pred očima. Kurt je sa druge strane tragični posmatrač porpasti vlastitog društva i okruženja u kojem se kretao ceo svoj život. On nije u stanju da isprati Martu, i zbog toga je pušta da svoj život zadovolji onim što joj je potreba u da tom trenutku.
Gudrun Braun nije imala izbora, nije imala hrane niti odela za svoju decu i predstojeću zimu, a muž joj je bio ponosni radnik kojem milostinja nije bila potrebna. Zato je Braunova otišla crvenim stazama i izgubila život tokom jedne prvomajske tuče komunista i nacista na ulicama Berlina. Njena starija ćerka, koja je isterana iz kuće sa majkom ostala je na stazama revolucije, dok su otac sa dvoje mlađih (bratom i sestrom) usvojim sve nacističke norme, najviše one koje okrivljuju Jevreje za sve neuspehe arijske nacije.
Berlin je strip američkog autora koji je najpoznatiji po stripovima istorijsko-fantastične tematike, a jedno od najpoznatijih dela je zapravo nedeljno strip izdanje “Jar of Fools”, priča koja govori o umornom mađioničaru. Luts je radio i na priči The Fall sa Edom Brubejkerom i na još nekim pričama. Ali novela Berlin je jedno iscrpno istorijsko štivo kojem se Luts posvetio izuzetno u svom istraživačkom radu.
-Na početku projekta znao sam vrlo malo o Berlinu dvadesetih i tridesetih godina, dakle morao sam jako da istražujem. U to vreme sam živeo u Sijetlu, najudaljenijem mestu Sjedinjenih Američkih Država od Berlina. Pretraživao sam antikvarnice i biblioteke u potrazi za svim u vezi sa samim gradom, kao i nemačkom i evropskom istorijom. Nisam, pak, hteo da pročitam ništa što se desilo posle 1933. Želeo sam da shvatim ovo vreme što je moguće bolje, kazao je Luts u razgovoru sa Hajnrihom Andersonom u intervuju “Život u metropoli je kao lift do budućnosti” koje se nalazi u dodatnim materijalima knjige u izdanju Komika sa prevodom Ane Kiš.
Komikovo izdanje “Berlin” Džejsona Lutsa sa prevodom sa engleskom Igora Cvijanovića i prevodm sa nemačkog jezika Ane Kiš, majstorskim prelomom Zlatka Milenkovića odštampano je na odličnom papiru i u kvalitetnom tisku. Ono što su mane izdanje jeste što je rikna meka, a papir jak i težak pa krivi knjigu i na polici i u ruci dok se čita, a primerak koji smo mi imali bio je zasut od četristo i neke stranice pa jedno pedesetak stranica bilo je slepljeno prosutim lepkom u gornjem desnom uglu stranice što je dovelo do oštećenja listova prilikom odvajanja.
Priča o Berlinu 1920-1930-ih godina je emotivna, razarajuća, ali sa dosta iscrpnih i zamornih dijaloga i govora. Nekada se desi da i po deset tabli stripa prođe u koje kakvim govorima različitih politikih lidera ili političkih rasprava koje nisu dovele nigde i nisu mnogo rekle, svojom dužinom čitaocu, nego da su ostale na tablu ili dve.
Svakako Berlin u ovom razdoblju treba doživeti.
POGLEDAJTE I OVO:
