“Crni Lokvanji” – Kristijevska misterija u impresionističkim bojama
Tri žene iz Živernija, okamenjenog Moneovog vrta. Prva je bila zla, druga lažljiva, treća samoživa. Ni približno istih godina, a samo jedna će moći da nađe put van prelepog, impresionističkog zatvora. Druge dve će morati da umru.
Prikaz stripa “Crni Lokvanji” po scenariju Freda Duvala, uz crtež Didijea Kasgrena u izdanju Najkule
Klod Mone (1840-1926), jedan je od najznačajnijih francuskih slikara i rodonačelnikа impresionizma, slikarskog pravca koji u prvi plan stavlja umetnikov odnos sa prirodom i kao osnovnu temu najčešće ima pejzaž. Nastanio se sa porodicom 1890. godine u malo francusko selo Živerni u kom će izgraditi velelepne vrtove i zauvek ih ovekovečiti na svojim slikama koje se danas procenjuju u milionima evra. lokvanji
Posle Moneove smrti, Živerni je postao turistička atrakcija koju godišnje poseti hiljade turista u želji da se približe slavnom slikaru i vide njegove velelepne vrtove koji se održavaju u besprekornom stanju. Celo selo je, zapravo, u muzejskom stanju i nastoji se da duh impresionizma bude očuvan kako u prirodi, tako i u arhitekturi. Uprkos velikoj turističkoj popularnosti mesta, Živerni je i dalje seoce koje po poslednjem popisu iz 2019. godine broji tek nešto više od 500 stanovnika.
Mišel Bisi upravo u Živerniju smešta radnju svog romana „Crni lokvanji“ (Les Nymphéas noirs) koji su Frederik Dival (scenaristički) i Didije Kasgren (crtački) preneli u stripovski medij, stvarajući tako grafički roman istog imena.
Pročitajte: Usagi Jodžimbo: Zec samuraj, poznavalac ubitačnih veština
Tri žene živele su u Živerniju. Nisu istih godina, ni približno. Prva je udovica ili samo što to nije postala. Druga ima trideset i šest godina i nikad nije prevarila muža, bar za sad. Trećoj je jedanaest i svi dečaci iz škole su zaljubljeni u nju. Sve tri u sebi gaje istu želju – beg iz zlatnog kaveza Živernija. Međutim, samo jednoj će to biti dopušteno, druge dve će morati da nestanu.
Čitaoci njihovu šansu za beg prate kroz istragu ubistva poznatog pariskog očnog hirurga poreklom iz Živernija, koji je uz svoje redovno zanimanje bio i veliki poznavalac umetnosti, naročito Kloda Monea i sanjao je da poseduje jednu sliku čuvenih lokvanja. Na njegovom telu je pronađena čestitka upućena nekome ko puni jedanaest godina sa tekstom „Prihvatam da se san proglasi za zločin“. Uz to je bio poznat kao čovek koji je voleo da bude u društvu žena. Međutim, to nije jedina smrt koja će ostaviti ožiljak u Moneovim vrtovima.
Priča je ispričana metodično i inteligentno. Na prvi pogled je to klasičan whoduneit triler smešten u izuzetno živopisno, ali ipak palanačko okruženje. Međutim, obogaćen je pravom malom zbirkom zanimljivosti o Moneu i impresionizmu i izuzetno živim, pokretnim, zanimljivim likovima od kojih i oni najsporedniji imaju svoju ulogu u široj slici, čak i pas Neptun. Njihovi životi, želje, ljubavi, patnje i poroci – sve se isprepletalo u priči sa jako zanimljivim narativnim tkanjem i neobičnim raspletom. Dijalozi su efektni i jako lepo izbalansirani između prirodnog govora i rečenica koje doprinose dramaturškom efektu.
Kasgrenov crtež je izuzetno prijatan za oko. Nije previše složen, facijalne ekspresije su mu savršene, što je jako bitno za samu priču, a i kadriranje je odrađeno bez greške što posebno dolazi do izražaja kada se dođe do kraja stripa koji neminovno budi želju da se još jedanput, barem na brzinu prekontroliše rad Divala i Kasgrena. Ono što možda još više fascinira od crteža jesu boje zbog kojih svaki panel sa pejzažem može da se doživljava kao impresionistička slika. Kasgrenov rad je jedini razlog zbog kog se ovaj strip ne guta u pola sata već se usporava da bi se uživalo u prelepom likovnom izražaju.
Srpski izdavač Najkula je „Crnim lokvanjima“ započeo svoju ediciju Vagabond. Prevod je delo Gorana Kostrovića.
Autor: Nikola Tasković