Drakula: Red zmaja – Roijeva gotička orgija
Stripovske adaptacije „Drakule“, klasika nastalog iz pera Brema Stokera, nisu nikakva retkost ni u jednoj od velikih škola stripa. Najčuveniji vampirski grof je večna inspiracija za umetnike kojima su bliski horor i gotička estetika, pa smo tako samo u Srbiji u poslednje tri godine dobili čak tri različite adaptacije. Čarobna knjiga je 2021. godine objavila „Drakulu“ Žorža Besa koji se prilično verno držao knjiškog predloška, a zatim je Stalker prošle godine svoju Zonu obogatio istoimenim naslovom u izvedbi španskog umetnika Fernanda Fernandeza, a onda se ove godine slavni krvopija ponovo vratio u Stari kontinent Čarobne knjige, ovoga puta u izvedbi svim ljubiteljima stripa sa ovih prostora dobro poznatog italijanskog majstora – Korada Roija.
S obzirom na status koji italijanski strip (čitaj Boneli) ima u Srbiji i bivšim jugoslovenskim republikama, bilo je apsolutno nemoguće neobjaviti „Drakulu: Red zmaja“. I baš je ovaj naslov odličan pokazatelj bogatstva domaće strip kulture koja je otvorena za razne škole i samim tim je ona probrana publika sa ovih prostora koja uživa u svim formama devete umetnosti, bogatija od velike većine čitalaca iz drugih sredina u kojima strip ima ukorenjenu tradiciju. Kažem to zato što velika većina ljubitelja stripa van tradicionalne Bonelijeve zone uticaja i ne zna za ime Korada Roija i njegov rad, što deluje kao nezamislivo velika nepravda…
Elem, Stari kontinent je ponovo ugostio Drakulu u 139. knjizi, a Roi je crtao po scenariju Marka Kanava. Originalno, ovaj strip je u Italiji izdala kuća Lo Scarabeo 2022. godine. Izdanje Čarobne knjige ima nešto manje od 100 strana, a od toga četvrtinu čini dodatni materijal u vidu dva teksta od kojih je prvi detaljna recenzija ovog dela, dok se drugi bazira na analizi originala i inspiracija koje su podstakle Stokera i kasnijih brojnih adaptacija.
Sama priča ovog konkretnog stripa je prilično slobodna interpretacija romana iz 1897. godine. Ipak, početak je gotovo istovetan. Džonatan Harker je mladi engleski pravnik koji putuje u Transilvaniju da sa grofom Vladom Drakulom zaključi ugovor o kupovini imanja nadomak Londona. Ubrzo otkriva da je njegov domaćin demonska pojava koja se zaputila u njegovu domovinu sa, u međuvremenu, razvijenom opsesijom prema ženi čiju je sliku video kod Harkera.
Od tog trenutka priča ostaje poznata tek u obrisima. Kanavo je postepeno menja igrajući se Stokerovim likovima i menjajući im prirodu. Nije ih naročito dobro razradio, s obzirom da je po obimu ovaj strip jedva nešto veći od standardnog francuskog albuma, ali ih je lepo naglasio. Promene u samom zapletu su zanimljive i daju priči jedan novi dramaturški ton, koji možda vuče pomalo na sapunicu, ali otvara prostor za potencijalne nastavke koji bi se još više udaljili od predloška.
Dijalozi su, sa druge strane, možda i previše minimalistički. Jasno je da se ovde ostavljao prostor za neke druge aspekte stripovskog jezika, ali svakako je bilo mesta za nešto bogatiju konstrukciju rečenica.
Međutim, ipak je ovde Roi svakako glavna zvezda. On je svojim crtežom nadomestio sve mane scenarija, što retko kom crtaču može da pođe za rukom, pa ovaj strip može da se konzumira i bez čitanja teksta u oblačićima. Minimalizam u dijalozima je Roi gotovo eliminisao jer je svojjim tušem uspeo da keže sve ono što je scenarista propustio, a i ono što jezikom nije ni mogao da iskaže pa makar bio i sto puta talentovaniji.
Pročitajte: „Smaragdna nit“ – Koje je boje kraljevska krv?
Lavkraft je govorio kako je za dobru horor priču najbitnija atmosfera, a Roi to savršeno shvata, usvaja i dovodi upravo atmosferu na jedan potpuno drugi nivo. Njegove table sa sobom donose neverovatnu teskobu. Gotički, mračni izraz je doveo do savršenstva svojim tušem, igrom crnog i belog sa sivim prelivima, grotesknim izrazima lica i kombinacijom preciznih i potpuno razuzdanih linija. Fantastično je kako pozicioniranjem kamere utiče na dinamiku i kako u dve table skače od mirne jeze do krvave orgije. Često se nailazi na detalje koji izgledaju nedovršeno na ovim Roijevim tablama, ali to je samo trik u estetskoj kompoziciji kojim umetnik usmerava oko čitaoca tamo gde želi. red red red
Roi je neverovatan umetnik koji je gotički izraz u svojoj umetničkoj oblasti doveo gotovo do savršenstva. Možda Red zmaja nije scenaristički najbolja adaptacija Drakule (slobodna ili verna), ali je svakako najbolje nacrtan strip o Stokerovom vampiru, ili mu barem Roi najbolje odgovara jer se stvarno savršeno uklapaju.
Završetak „Reda zmaja“ ostavlja prostor za eventualni nastavak u budućnosti. Ono šro sigurno znamo je da je Roi radio i na adaptaciji Frankenštajna koja će se takođe naći u ovoj ediciji Čarobne knjige, a verovatno je da će i tu biti postignuta ista sinergija sa predloškom kao što je to i ovde slučaj.
Autor: Nikola Tasković
