Persepolis: Dnevnik jednog odrastanja okupiranog ratovima, revolucijama i prevratima…

Marđan Satrapi, iranska umetnica je napisala možda i jedno od najvećih svedočanstava jednog doba i jednog vremena, uobličenih u formu stripa. 

persepolis stripblog

Prikaz stripa “Persepolis” autorke Marđane Satrapi

Možda je preterano porediti grafičku novelu “Persepolis” sa Špigelmanovim “Mausom” koji govori o svim stradanjima zarobljenih naroda u koncentracionim logorima nacističke Nemačke, ali “Persepolis” ima dosta savremeniju priču i zbog toga se može bolje razumeti, naročito od generacija koje su bile deca u toku poslednjih ratova na našin prostorima.

Pročitajte: Crni Štrumpf: Kako su Štrumpfovi samostalno stupili na scenu?

Naravno, kada govorimo o Drugom svetskom ratu govorimo o 1940-im godinama, dok nam “Persepolis” donosi priče o događajima iz 1970-ih, 1980-ih godina i decenija koje su kasnije usledile, drugim rečima nije toliko velika razlika u godinama. Međutim, kada smo savremenici tog doba jasno nam je koliko se, za samo nekoliko godina svet može okrenuti naopačke i naglavačke, koliko je tehnologija u stanju brzo da napreduje, kao i koliko se brzo menjaju načini ratovanja i mučenja običnih ljudi, ni krivih, ni dužnih za ono što im rade i kako ih ponižavaju i iscrpljuju. 

persepolis stripblog

Svedočenje Marđane Satrapi započinje u Teheranu, 1979. godine nakon izbijanja “Islamske revolucije” koja je u sekularni Iran donela feredže, nikabe, burke, ublačeći žene tako da im se zatvore sve obline i prirodni pokazatelji njihovog pola. Ni muškarci nisu bili pošteđeni toga (ipak će kasnije sama autorka otkriti kako su zapravo muškarci bili dosta pošteđeniji u odnosu na žene), oni su takođe morali nositi propisanu garderobu, frizuru, ali i bradu, jer su muški brkovi na obrijanom licu jednako seksipilni kao i ženske vlasi kose ako izmile iz marame. Naravno, sada će se neko pametan naći i zameriti autoru teksta kako oštro osuđuje običaje druge religije, ali nije tako, religija je religija i onaj ko želi da poštuje njena pravila slobodan je, dok ne ugrožava druge, ali nametati nekome norme i propise zbog toga što su klepci tih pravila perverznjaci pa im se diže na svaku suknju i misle da su sve žene radodajne da bi potrčale za svakim brkajlijom, na to ipak ne možemo ostati nemi. 

Marđana Satrapi je bila samo devojčica kada su joj nametnuli da nosi maramu oko glave. Nije najbolje razumela istoriju Irana, “naše” i “njihove”, heroje i zločince, vernike i nevernike. Najviše ju je zanimalo da u svojoj porodici pronađe nekoga ko je junak, ko je mučenik iz zatvora dok je protestvovao protiv kralja, slobodotvorca, pa onda borca protiv islamskih vođa i slično. Kasnije su se stvari komplikovale, počeo je rat sa Irakom i tu kreće još veći užas. Stalni artiljerijski i vazdušni napadi, oskudacija u hrani, piću i osnovnim potrebama, a opet skrivanje od “Čuvara revolucije”, unutrašnje tajne policije i redovnih jedinica čuvara reda koji su lovili ljude zato što imaju ploču Iron Maidena u svome domu ili flašu alkohola. Da bi je roditelji spasili, sa svega 14 godina je šalju u Austriju da tamo pohađa školu i da se sama brine o sebi. Tu su započele njene prave muke, adolescencija, opijati, droga i pankersko društvo.

persepolis stripblog

Sa velikom lakoćom u pripovedanju, Mađana nam opisuje sve ove potresne događaje. U njenim pripovetkama kada zgrada u njenoj ulici odleti u vazduh, a njeni prijatelji i komšije poginu, izgleda kao susret starih prijatelja u samoposluzi, lako, jednostavno, kratko i svakodnevno. Bez mnogo patetike i sažaljenja za sebe i svoj narod autorka opisuje događaje koji su je okruživali ne zaustavljajući se ni na jednome. Zapravo, odaje se utisak da je ona toliko oguglala na nesreću, da o njoj govori kao o najrutinskijem izlasku u grad sa drugaricama. 

Vizuelni način pripovedanja, lakim mastiljavim linijama, ali sa puno crne tinte na tablama podseća na Špigelmanov rad. U naivnom crtežu promiču nasmejana i užasnuta lica, mimoilazeći se sa nasmrt prestrašenim devojkama zbog hapšenja usled ruža na usnama. 

persepolis stripblog

Strip “Persepolis” je objavljivan od 2000-2003. godine u četiri nastavka, a po njemu je napravljen i animirani film 2007. godine nominovan za Oskara za najbolji strani animirani film i Zlatni globus za najbolji film na stranom jeziku.

“Persepolis” je na našem jeziku prvo objavila u četiri nastavka od 2006-2008. godine beografska Fabrika knjiga sa prevodom Slavice Miletić, dok je kasnije 2012. godine hrvatska Fibra objavila integral, a sedam godina nakon toga i Čarobna knjiga objavljuje integralno izdanje ovog stripa.

Zanimljivo je posmatrati kako jedno dete odrasta u doba uništenja generacija, zapravo, zanimljivo je uporediti sebe i svoje roditelje sa ovom pričom, gde se sedefaste persijske noći prelamaju u oskorušno dalmatinsko jutro, bežanje u nepoznato, skrivanje od granata, od “naših” i “njihovih”, snalaženje u nepoznatom svetu i na kraju, kada se nešto i uradi u životu, makar sačuva goli život, nad glavama zagrmi “Milosrdni anđeo” i započne svoju misiju mira nad decom na nošama…

BONUS VIDEO REDAKCIJE STRIP BLOG:

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of