“Viling” – Dva Pratova autoportreta…

Pre nego što ga beskrajnom plavetnilu mora podario Korta, večiti lutalica je stvorio priču o američkom zelenilu, jesenjim bojama i beskrajnom prostranstvu krajem 18. veka na čijem kraju se odvila jedna od najpoznatijih svetskih revolucija.

“Viling” – Dva Pratova autoportreta...

Prikaz stripa  “Viling” autora Huga Prata

Nema puno imena koja u svetu stripa mogu da se mere sa Hugom Pratom. Italijanski vagabund je svojim radovima, pre svega serijalom o Kortu Maltezeu, ostavio neizbrisiv trag u svetskoj kulturi i doprineo tretiranju stripa kao umetnosti ravnopravne sa književnošću, slikarstvom, filmom. Iako se njegovo ime prirodno stapa sa pomorskim avanturama Maltežanina, Prat je stvarao odlične stripove i pre „Balade o slanom moru“. Jedan takav je i Viling na kome je Prat počeo da radi daleke 1962. godine.

Radnja Vilinga je smeštena u drugoj polovini 18. veka i prati dešavanja neposredno pre i za vreme američke revolucije. U središtu priče je mladi Kris Kenton čiju su porodicu masakrirali Indijanci i koji prolazi kroz turbulentno vreme stvarajući prijatelje na svim stranama. Prvi od njih je sin engleske aristokratije Patrik Ficdžerald sa kojim Kris ratuje rame uz rame za vreme Danmorovog rata protiv Indijanaca, ali se već godinu dana kasnije nalaze na suprotnim stranama bojišta po izbijanju rata za nezavisnost kolonija. Za vreme kampanje protiv domorodaca dva mladića upoznaće mladu Holanđanku Mohenu koju su odgajali Irokezi i koja će zarobiti Krisovo srce.

Prat je za potrebe svoje priče detaljno izučavao istoriju postanka američke države što se vidi u obilju istorijskih događaja, mesta i likova koje je utkao u Viling. Kroz priču u kojoj nema čistih junaka niti zlikovaca, Prat čitaocu približava vreme koje je minulo pre više od dva veka.

This slideshow requires JavaScript.

Legendarni pioniri sa granice, ubice Indijanaca, velike poglavice, mnoštvo različitih plemena… Sve je to Prat ubacio u priču koja ima vrtpglavo brz ritam i gotovo da nema praznog hoda. Na svakoj tabli, na svakoj vinjeti se nešto događa. Stil pisanja Vilinga pripada staroj školi i očigledni su uticaji Osterhelda na Prata. Sam zaplet ima dosta naivnosti koje umetnik još uvek ne pokriva tako dobro svojom poetikom kao što će to raditi kasnije u karijeri. Umesto toga on pretrčava preko tih boljki i kao kompenzaciju nudi širinu tadašnje Amerike i pejzaže koje pokriva rat.

Dijalozi su britki i bez suviše ukrasa, ali ih kroz ceo strip ima obilje i vinjete bez teksta predstavljaju pravu retkost.

Pročitajte: “Ja, ubica” – Ubistvo kao umetnička forma

Hugo Prat je imao buran i interesantan život, bezmalo kao i njegovi heroji pa bi i sam lako mogao da bude junak neke knjige ili stripa. Sklapajući likove za Viling uneo je malo sebe u protagonistu Krisa Kentona i njegovu izvanrednu sposobnost da sklapa prijateljstva bez obzira na političko opredeljenje, ideologiju i nacionalnu pripadnost. Kris je mladi prečišćeni Prat koji još uvek visoko ceni ideale koje je sam odredio dok je Sajmon Gerti Prat iz zrelog doba. Živi svuda i nigde i pripada samo svojim trenutnim interesima, zanimanjima i ljubavima.

Viling se sastoji od dve knjige. Počeo je sa izlaženjem ’62. u argentinskom časopisu Misteriks, a završio se drugom knjigom koju je Prat stvarao duži niz godina, sa prekidima, sve do ’94. Čarobna knjiga oba toma objavljuje u svom integralu sa kolorom Patricije Canoti, pa tako imamo priliku da u jednoj jedinoj knjizi ispratimo faze kojima se kretala Pratova stilizacija crteža.

U prvom tomu je raspoređeno četiri kaiša po tabli pa se tako stvara osećaj ubrzavanja u radnji. Pratovi kadrovi dišu, nisu prenatrpani i često se dešava da se na njima nalaze samo lica aktera koja ponekad i nisu kompletna. Ipak, crtež u toj fazi obiluje dinamikom koja je svojstvena Pratu.

U drugoj knjizi se prelazi na tri kaiša pa raspored dosta liči na Bonelijevski kavez. Očigledno je da je ovaj deo priče nastajao kasnije u karijeri virtuoza, pa se tako uočava veća posvećenost detaljima i ogromna ljubav prema pejzažima.

Međutim, u drugom tomu (ili drugoj polovini) Vilinga nailazimo na ključan momenat u kući jednog nemačkog doseljenika. Uočava se da je na tom mestu Prat pravio pauzu u stvaranju, verovatno dugu i nekoliko godina. Upravo tu (strana 217 u izdanju ČK) može se uočiti produbljavanje njegovog minimalizma koje do poslednjeg stadijuma njegove stilizacije u poslednjim godinama pred smrt.

Viling svako jeste klasik, ali možda njegov narativ nije prošao test vremena dobro kao neki drugi stripovi koji mogu da se okite tim epitetom. Svakako je zanimljiv uprkos svojim nedostacima, a možda je paradoksalno i to da ima u sebi potencijal da čitaocu donese osećaj umirenja iako je glavna tema rat.

Autor: Nikola Tasković

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of