“Ja, ubica” – Ubistvo kao umetnička forma

Kako izgleda gotovo pa besprekorna umetnička karijera jednog ubice koji se umetnički izražava jedino oduzimanjem života?

“Ja, ubica” - Ubistvo kao umetnička forma

Prikaz stripa “Ja, ubica” scenariste Antonia Altaribe i crtača Keka

Glavni lik španskog stripa “Ja, ubica” koji je objavljen 2014. godine je Enrike Rodrigez Ramirez, ima 53 godine, baskijski profesor istorije umetnosti i čovek koji je fasciniran nasiljem. Osim što je na pragu da postanu vodeća figura u svojoj oblasti zahvaljujući vođenju studijske grupe o okrutnosti u zapadnjačkom slikarstvu, u kojoj se, između ostalih, analiziraju dela Goje, Munka i Bruegela, Enrike se mora nositi i sa posledičnim rivalstvima sa svojim kolegama stručnjacima.

Njegovo istraživanje ga je navelo da se pomno zainteresuje za morbidne i smrtonosne impulse koji, prema njegovim rečima, oživljavaju sve. Tada Enrike počinje da gaji čudan hobi, a to je ubistvo kao umetnička forma. Enrike koristi konvencije i akademske obaveze da počini ubistva motivisana samo estetskim svrhama. Svako od njih je umetničko delo inspirisano specifičnom tehnikom koja obeležava njegovu besprekornu umetničku karijeru.

Ubistvo uzdignuto u rang umetnosti je premisa ovog albuma. U pitanju je psihološki triler u kome je glavni lik sam ubica. Svako ubistvo je pažljivo isplanirano, prema službenim putovanjima tokom njegove akademske karijere. Ubistva mogu biti brutalna, ali kod Enrikea ta brutalnost dolazi na profinjeniji način. Altariba čini da se Enrike poigrava kako sa životima likova iz ovog stripa, tako i sa umom čitalaca. Njegova ubistva su hladna i proračunata. On je protagonista koji ne traži nikakvo opravdanje za svoje postupke, niti postoji tragična prošlost ili bilo kakav drugi uzrok kome se mogu pripisati Enrikeova dela. Enrike jednostavno predstavlja činjenice i na čitaocima je da o njima razmisle i procene.

Kroz Enrikea, Altariba takođe oštro kritikuje savremene prakse vizuelne umetnosti i njene performanse. Tako se ponovo otvara klasična debata o onome šta se danas sve smatra umetnošću, uključujući i umetnička ubistva koja izvodi njegov junak. Cela priča je zapravo više svojevrsni manifest koji pokušava da objasni kako je jedna nova umetnička forma podignuta, a ne koncentracija na narativnu intrigu njenog glavnog lika.

This slideshow requires JavaScript.

Pročitajte: “Stranac”: Pucanj duše okovane u tami zakržljalog morala!

Zanimljivo je i to što Altariba kao univerzitetski profesor i svojevrsni intelektualac koji živi u Baskiji poput svog protagoniste, stoga u svoju prilu uspešno uvodi čitav niz slojeva priče koji su povezani sa akademskim životom. Tako pratimo Enrikea na vannastavnim funkcijama koje mora da ispunjava, od učešća u žiriju disertacija, konferencija i međunarodnih istraživačkih radova, do upravljanja naučnim časopisom, ali i dosadnih pedagoških i administrativnih sastanaka.

Postoji nekoliko primera u kojima ćemo pronaći neke knjige popularne kulture koje pokušavaju da citiraju tekstove iz određenog intelektualnog kruga, ali one su često površne i dramatične upotrebe, lišene izvorne ozbiljnosti izvora i ponekad čak otkrivaju nedostatak razumevanja. U slučaju stripa “Ja, ubica” imamo veću sofisticiranost samim tim što njegov autor sam pripada ovom intelektualnom krugu.

Keko se kao crtač apsolutno razmeće svojim majstorstvom na polju crno-belog, dovodeći crnu do maksimalnog volumena, mudro nanoseći ove kontrastne boje bez preteranog zasićenja. Kao što se može videti, strip jedva ima sive nijanse, koje su prisutne samo u nekim reprodukcijama umetničkih slika iz stvarnog života kada se nađu u kadru. Kekova simbioza crteža sa pričom je savršena. Jedini detalji u boji su crveni kada se u kadru nalazi krv. Mešavina crno, belo i crveno uspešno ističe estetsku komponetu Enkrikeovih zločina i osnažuje njegove vizije ubistva kao umetničkog performansa. 

“Ja, ubica” je istovremeno psihološki triler i relativno temeljno proučavanje umetnosti i njenog obima. Ovaj strip će u najvećoj meri očarati ljubitelje onih trilera koji ne nude samo dramatičan zaplet i rasplet, nego koji traže nešto dalje i više od toga, a to je tema koju preispitujemo i o kojoj razmišljamo danima. 

Strip “Ja, ubica” je na našem podneblju izdala hrvatska Fibra 2016. godine u formatu 215x280mm sa tvrdim koricama.

POGLEDAJTE I OVO: 

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of