Buratini: Zagor u svom DNK ima sposobnost da se prilagodi!

Zagor je zagazio u sedmu deceniju postojanja, njegove avanture su sve napetije i sve više se usložnjavaju priče o Duhu sa sekriom, a tim umetnika koji radi na njemu prilično je prešao stotinu.

dnk stripblog

Razgovor sa urednikom Zagora u izdavačkoj kući Serđo Boneli Editore Morenom Buratinijem povodom 60 godina postojanja serijala

Šest dugih decenija postoji osvetnik u Darkvudskoj šumi, borac protiv kriminala, lupeža, zlih sila i lošeg činjenja. Zajedno sa svojim pomoćnikom Čikom, Zagor je postao simbol strip umetnosti u našoj zemlji, još kada se krajem šesdesetih godina pojavio u trinaestom broju Zlatne serije, novosadskog Dnevnika. 

O novim izazovima u samom serijalu kao i vođenju serijala, Ferijevom radu, Zagorovom liku i novitetima pričali smo sa urednikom Zagora u izdavačkoj kući Serđo Boneli Editore Morenom Buratinijem.

Možete li uporediti prve Zagorove epizode ​​sa najnovijom, i kako se razvijao serijski?

Zagorova saga se odvija tokom šezdeset godina i verovatno će se nastaviti još dugo. Autori, koji su pratili tekstove i crtanje prilagodili su se vremenima koja se menjaju, kao što je slučaj sa svim junacima stripova (današnji Spider-Man nije isti kao u vreme Stena Lija i Stiva Dikta), ali i za svaki aspekt fikcije i komunikacije. Čak i moderni filmovi o Džejmsu Bondu nemaju iste karakteristike kao oni sa Šonom Konerijem. 1961. godine priče su predstavljene u malim džepnim knjigama (nazvane su „kaiš“), pa su stoga bile efektne, brze, ali i naivnije jer su situacije i psihologija likova bile manje istražene i razvijene. Publika je takođe bila naivnija, uglavnom su je činili dečaci. Danas je meta drugačija, a u svakom slučaju čak su i dečaci pametniji, teže ih je iznenaditi i zapanjiti. Potrebno nam je više dokumentacije, veća čvrstoća pozadine, veća pažnja prema detaljima u svakom koraku. Prvih dvadeset godina serijom je gotovo sam upravljao Guido Nolitta, zvani Sergio Bonelli, a bilo je samo dva ili tri umetnika (kreator grafike Gallieno Ferri, Franco Donatelli, povremeno Franco Bignotti). To je epizode ​​učinilo homogenijim. Posle toga, scenaristi i crtači su se smenjivali i uspevali. U šezdesetoj godini brojimo 76 crtača i 58 scenarista: svi su dali svoj doprinos i oživeli seriju, obnavljajući je vremenom. Guido Nolitta je u svoje priče sipao sve sugestije proistekle iz filmova koje je gledao (posebno onih koje je imao u dečaku u bioskopu) i iz knjiga ili stripa koje je čitao, pa je osnova njegovih priča bila imaginarna datirana iz 1940-ih, pedeset, šezdeset, što je reinterpretirao s velikim talentom. Naredni pisci, uključujući i mene, učeći iz njegove lekcije, “sipali” smo svoje scenarije i čiteže, ažurirajući ove slike.

Pročitajte: Intervju Bane Kerac: Veseli četvrtak u duhu Zagora

Kako je Gallieno Ferri gledao na svog lika – Zagora?

Feri je sigurno jako vole Zagora i poistovetio se s njim, tačnije njega je poisovetio sa sobom, budući da je bio sportski tip, zaljubljenik u more, plovidbu kanuom na reci, skijanje. Obdario ga je crtama koje je preuzeo sa svog lica, kopirajući sebe u ogledalu.

Kao urednik Zagorovog serijala, recite nam, u kom pravcu uređujete, vodite Zagora?

Trudimo se da idemo u korak sa vremenom bez odricanja od tradicije. Ako smo i nakon šezdeset godina još uvek ovde, to je zato što smo uspeli da ne izneverimo nasledstvo Gvida Nolite, ali da ga istovremeno ažuriramo. Karakteristika Duha sa Sekirom je da može da zadivi čitaoce, da pobudi „osećaj čuđenja“, pa je stoga pitanje osvežavanja i neponavljanja, međutim, na osnovu tradicionalnog pristupa, koji zadrđava stare čitaoce, ali bez arhaičnog ruha. Verujem da Zagor u svom DNK ima sposobnost da se prilagodi, a da ostane svoj, jer je rođen da bude petlja svih vrsta avantura.

uticaj zagora na kulturu stripblog

Šta mislite, mogu li stripovi o Zagoru, naći put do mlađe publike i kako?

Zagor je uvek imao mlade čitaoce koji su započinjali tokom decenija. I danas se često uverim da ima mladih ljudi koji to čitaju Zagora. Nije da su čitaoci Duha sa sekirom svi stari ljudi koji ga čitaju od 1961. godine, ali su oni ostali. Postoje čitaoci svih starosnih grupa, koji nas prate od osamdesetih, koji od devedesetih, koji od 2000. Problem je što, generalno, mladi malo čitaju: ne malo Zagora, malo svega drugog. Imamo konkurenciju sa društvenim mrežama, TV serijama, streaming platformama. Sve služi za odvraćanje najmlađih od čitanja. Ali ko nas čita, zabavlja se. Verovao sam da prolazimo kroz period velikih transformacija, koje će nas uskoro dovesti do drugačijeg načina uživanja u stripu (možda u toj aplikaciji), za one koji to žele, dok će za one poput mene publikacije i dalje ostati (bar neko vreme) na papiru. U svakom slučaju, Zagor, nudi vrstu avantura pogodnih za publiku svih uzrasta, uključujući i vrlo mladu. A proces ažuriranja i modernizacije je stalan. Ukratko, ne treba vam drugačiji proizvod. Ako ništa drugo, drugačiji strategijski pristup za marketing, komunikaciju i distribuciju (stvari koje bih rado prepustio tehničarima i stručnjacima: brinem se, koliko znam i koliko mogu, o stripovima).

Kakav pristup imate dok pišete priču o Zagoru?

Uvek se pitam da li bih, kao čitalac, želeo da to pročitam.

Možete li nam objasniti kako su obožavaoci Zagora toliko fanatični prema ovom liku i zašto Galiena Ferija gledaju kao bog?

To je zaista misteriozan stvar. Pojava se ne javlja, na primer, za Teksa. Galepov Teks ne podseća na Teksa od Vilje. Vilja se veoma razlikuje od Fuska, koji nema nikakve veze sa verzijom Leterija ili Nicola, veoma različitom od verzije Tičija ili Civitelija. Pa, šta je pravo lice Teksa? Nema pravog od drugog. I čitaoci mirno prihvataju različita tumačenja. Za Zagorove čitaoce, one barem tradicionalnije i sumornije pred bilo kojom varijantom na temu, figura Duha sa sekirom je sama slika i Galijena Ferija. Svaki drugi crtač se ocenjuje pozitivno ili negativno u skladu sa njegovim poštovanjem Ferijevog rada. Sada je nesporno da je Feri bio učitelj: a kamoli ako nisam njegov stvoritelj, smatrao sam ga drugim ocem. Međutim, legendarni heroj poput kralja Darkvuda u stvari je utoliko mitskiji što više privlači priznanja različitih umetnika i oličava drugačiju interpretaciju. Ako se lik iskristališe, rizikuje da se mumificira, lik živi ako ga novi autori nastave i drže u korak sa vremenom. Sreća junaka, a ponekad i istog njegovog preživljavanja, sastoji se u pronalaženju dizajnera koji će je moći preneti napred zahvaljujući svom talentu i svojoj ličnosti: ličnosti koja se izražava upravo kroz stil prepoznatljivog razloga. Da li je današnji Spider-Man ostao isti kakav ga je Steve Dikto iz ranih 1960-ih? A šta je sa Tarzanom, Zoroom ili Džejmsom Bondom? Šta je lice agenta 007, lice Šona Konerija ili Daniela Krejga? A da li Zoro ima brkove poput Guia Villiamsa ili je obrijan kao Antonio Banderas? Zagor ne postoji, već je otelotvoren perom osobe koja ga crta; međutim, da postoji i da smo pozvali stotinu umetnika da ga prikažu, imali bismo stotinu različitih verzija. Ali ima još toga: sam Feri, menjao je od 1961. i 2016. godine, promenio je svoj stil i dizajnirao Zagora na različite načine, što je bilo neizbežno. Pa šta je stvarni Zagor iz Ferijeve četkice, onaj iz „Hiljadu zamki“ ili onaj Zagor iz „Priče o Beti Vilding?“ Štaviše, jedna od lepih stvari stripa je ta što omogućava najsvesnijim čitaocima da cene različita tumačenja. Na Zagoru imamo sreće jer možemo računati da će neki autori moći da nastave seriju crtajući na sličan način kao Feri, ali ne možemo tražiti da svi imaju stil u odnosu na druge, pa postoje i drugi umetnici koji tumače karakterni srodnici na svoj način, bez odavanja njihovog duha (inače ne bi bili izabrani).

Kada će Zagor započeti evropske avanture, i kada će Zagor stići u Srbiju?

Evropske avanture započinju u italijanskoj publikaciji, u julu, i trajaće do novembra, pet meseci. Trenutno u Srbiji nema zaustavljanja, ali ne isključujemo da se o ovom konkretnom putovanju može kasnije pričati sa flešbekovima.

Da li vidite priliku da se nekom drugom strip crtaču iz Srbije pored Bancea Keraca pruži prilika za rad u Zagorovom timu?

Bane Kerac je sjajan i zaista sam srećan što ga imam u timu. Znam da u Srbiji postoji mnogo drugih vrlo dobrih crtača, od kojih sam neke čak i lično upoznao. Međutim, s obzirom na to da se prostor za autore znatno smanjio (zatvaranje novina, izdavačkih kuća, prodajnih mesta), mnogo je umetnika bez posla, a broj zaposlenih je već veliki. Svima je teško, i Italijanima i Srbima, da pronađu mesto.

Kako će se proslaviti Zagorov jubilej?

Proslave šezdesete godišnjice započele su u praksi specijalnim naslovom „Povratak u kuću terora“, priznanjem klasiku Nolitta e Ferri, kojim smo Zagora vratili na simbolično mesto priča iz prvog perioda. Potom je stiglo „Specijalno telo“, slavljenički broj koji vidi kako se Zagor vraća na mesto svoje osvete protiv Salomona Kinskog, zatim „Pokušaj ponovo, Čiko“, nova serija posvećena najlepšim Meksikancima na svetu koji takođe slavi šezdeset godina (uvodnik). Potom će uslediti putovanje u Evropu, registrovanje timova kod Dragonera i Color Zagora koji će u avgustu predložiti još jednu retrospektivnu priču, novi „povratak u poreklo“, koja pripoveda o avanturi kralja Darkvuda pre sastanka sa Čikom, kada je još bio uparen sa Indijancem po imenu Banak. Na jesen ćemo videti treću seriju neobjavljenih traka, ekipu sa Flash-om (super heroj DC-a) i onom sa Teksom. U decembru, nakon povratka kući nakon evropske turneje, naš heroj će se boriti sa zaista neočekivanom pretnjom…

Autori: Nikola Tasković i Miloš Simić

POGLEDAJTE I OVO: 

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of