“Srpski bog”: Inspiracija za strip je došla iz težnje za pokazivanjem razloga situacije u kojoj se našla naša zemlja!

Intervju crtač Ivica Sretenović i scenarista Miloš Dragojević za Strip Blog

Crtač Ivica Sretenović i scenarista Miloš Dragojević su nedavno za System comics izdali prvi deo stripa “Srpski bog” koji dublje zalazi u temu raskola srpskog društva koje je nastalo tokom Drugog svetskog rata i izražava veoma odsečne stavove autora. Kao što smo već i spomenuli, ova kontroverzna tema sa još kontroverznijom naslovnicom Dražena Kovačevića odmah je podstakla veliku raspravu na društvenim mrežama gde su se uključili i drugi strip autori.

Pročitajte: “Srpski Bog” – Glas duhova prošlosti

O ideji za strip, kritikama i nastavku priče vodili smo veoma živ razgovor sa obojicom autora.

Pitanje za obojicu: Nedavno je izašao vaš strip “Srpski bog”, šta vas je navelo i inspirisalo za stvaranje jedne takve priče?

Miloš: Inspiracija za scenario koji se na kraju protegao na preko 160 strana (tri dela), svakako je bila moja težnja da kroz paralelnu radnju, napravim jednu kompleksnu priču koja će od početka do kraja objasniti uzroke i posledice situacije u kojoj se naša zemlja danas nalazi. Želeo sam da to bude itorijski triler kako bi priča bila zanimljiva i publici koju baš i ne zanima strogo istorijsko-politički kontekst cele priče.

Ivica: Meni se u startu dopala  ideja da se bavim temom koja ranije i nije baš obrađivana u stripu. Barem ne na ovakav način, prilično direktno i bez rukavica. Prepoznao sam veliku ambiciju pisca i dobro napisanu priču što me je povuklo da se bavim temom.

Pitanje za obojicu: Ko je zapravo “Srpski bog” i zašto taj naziv, šta simbolizuje?

Miloš: Miloš Bogićević, glavni protagonista stripa nosi nadimak “Bog” zbog svog prezimena. Međutim, Miloš je zapravo i simbol jedne generacije mladih ljudi u Srbiji stasale devedesetih godina. Rat, beda, sankcije, odrastanje na ulici bez roditelja, učešće u ratu na Kosovu, načinili su od njega to što jeste – čvrst, beskomprisan i nadasve harizmatičan lik. Simbol svega onoga što bi prosečan BG klinac voleo da bude. Fama koja se diže oko njega, učinila je da ga upravo ta mlada populacija gleda i doživljva kao Boga – Srpskog Boga. Naravno simbolično.

Ivica: Bilo je dileme da li treba ostaviti taj naslov, koji zvuči prilično kontroverzno. Ipak smo odlučili da ništa ne menjamo, što mislim da je pravi potez. Bog je samo nadimak glavnog junaka koji se preziva Bogićević. Mislim da je ovo “srpski” Miloš stavio čisto radi provokacije, ali on će reći nešto više o tome.

Pitanje samo za Ivicu: Do sada si radio kontroverzne naslove (setimo se samo Tajnog dogovora pred bitku na Kosovu), kako se sada nosiš sa pritiskom?

Ivica: Tajni dogovor je jedna pričica koja je sasvim mogla biti i realna. Slično je i sa “Srpskim bogom”… Šta se dešavalo iza kulisa niko pouzdano ne može da zna, tako  da eto mesta za pisca sa bujnom maštom. Ne vidim neki problem u tome niti osećam pritisak po tom pitanju.

Pitanje za Miloša: U stripu su definitivno izraženi stavovi autora prema našoj prošlosti kroz usta likova. Da ipak nije malo preterana Dražina pronicljivost i Brozova zloba? Na osnovu čega baš tolika distinkcija u dijalozima?

Miloš: Što se tiče Broza, ne bih rekao da je u pitanju zloba. U pitanju je čovek postavljen od strane kominterne, zadužen za sprovođenje komunističke revolucije u Jogoslaviji – sticajem okolnisti u ratnim uslovima. Kao takav, on je hladnokrvan, odmeren i bez previše emocija izvršava zadatke koje su mu postavili mentori iz SSSR-a. Metodologija, se opisuje u stripu, i ona je samo prepisan model eliminicaje klasnih neprijatelja, kao što je to rađeno u carskoj Rusiji tokom Oktobarske revolucije. Što se tiče Mihailovića – on je zaista znao kakvu opasnost predstavljaju komunisti, ali je ipak ušao u saradnju sa njima. Mislim da mu je to bila najveća greška. Dijalozi su naravno izmišljeni, ali se u isto vreme zasnivaju na događajima koji su se neposredno, u toku, ili posle rata, zaista desili, a koji su opet posledica odluka vrha KPJ sa jedne i JVuO sa druge strane.

Pitanje za obojicu: Kako gledate na rasprave na društvenim mrežama u vezi stripa? Šta ono oko čega se najviše spore oni koji su pročitali strip?

Miloš: Kao što sam više puta do sada ponovio, najveći poraz za mene kao scenaristu bila bi situacija kada bi moje delo prošlo nezapaženo. Volim da pišem stvari koje ostavljaju utisak na konzumenta nakon čitanja. Koje šokiraju, uzburkaju javnost, dignu prašinu, a opet koje su u skladu sa nekim mojim stavovima, interesovanjima i nisu plod usiljene tendencije za nečim takvim. Dakle – spontana priča koja izaziva pažnju, što temom, što kvalitetom za koji se nadam da smo Ivica i ja uspeli da postignemo. Zbog svega toga drago mi je što ljudi razmenjuju mišljenja i vode rasprave oko stripa Srpki Bog. Sve je to zanimljivo i korisno. Mislim da nam je svima dosta “limunada tema”, prosečnih scenarija, i radnji koje se zaborave već neposredno nakon čitanja. Polemika na temu ovog stripa je, koliko sam upoznat, prevazišla okvire standardne strip publike, što takođe nije loše.

Ivica: Za sada znam samo za jednu raspravu gde sigurno većina nije ni pročitala strip. Kako sam mogao da zaključim iz priloženog spor potiče iz ideoloških razloga. Što za sobom vuče površnost, ali svako ima pravo na to. Mene lično ni jedna ideologija ne zanima, smatram je štetnom u bilo kom obliku, tako da me sve to ne tangira previše.

Pitanje za obojicu: Kako gledate na komentare kolega, bilo je zaista negativnih?

Miloš: Da, bilo je nešto negativnih komentara, i mnogo više pozitivnih. Zahvalio bih se svima koji su nam dali podršku. Što se tiče “negativaca”, njih bi podelio u dve grupe – one koji nisu pročitali strip, i one koji su to učinili. Ovi prvi su ubeđeni da se radi o nekakvoj četničkoj propagandi sličnoj onoj kakvu su komunisti tokom svoje vladavine upražnjavali u korist partizana. Naravno greše. Što se tiče ovih drugih – kasnije sam saznao da se radi o ljudima koji su navodno deo građanske inteligencije, borci za ljudska prava, različitost, slobode… Zamislite borce za ljudska prava i slobodu govora koji podržavaju titoistički, totalitarni sistem koji je bio sve suprotno od toga!? Apsurdno, komično i bizarno. 🙂 Lepo sam se ismejao, posebno komentaru jedne gospođe/ice koja je konstatovala, citiram: “Mislim da ciljna grupa za ovaj strip generalno slabo čita, eventualno tikete za kladionicu.”  Momenat potom, stigao mi je mejl od Prof. Dr. Čedomira Antića, redovnog profesora na Filozofskom fakultetu u Beogradu koji mi je rekao da je oduševljen stripom, da je sve u njemu istorijski utemeljeno i ponudio mi saradnju na jednom drugom projektu. Već sam zamišljao uvaženog profesora kako sedi u kladionici i popunjva tiket dok u pauzama između dve utakmice čita Srpskog Boga. 🙂

Ivica: Komentari kolega mogu biti korisni samo u slučaju posmatranja stripa kao umetničkog dela. To je ono što cenim i smatram relevantnim. Prepucavanja tipa onaj je bio fašista, a ovaj drugi je bio cveće me stvarno ne zanimaju.

Pitanje za obojicu: U čemu se krije tragedija srpskog naroda koju protagonista treba da otkrije? Gde su koreni propasti?

Miloš: Koreni propasti, odnosno agonije koju danas naše društvo proživljva, izraženoj u sistemu poremećenih vrednosti,  nalazim u istorijsko-političkim greškama našeg vođstva. Te greške su se desile u više navrata i ponelad se čini se da nisu bile slučajne. Od njih se izgleda nikada nećemo oporaviti. Nije bilo lako neke istorijske događaje povezati sa danšnjim vremnom, ali mislim da sam u tome uspeo. Ipak, da ne otkrivamo previše…

Pitanje za obojicu: Da li spremate nešto novo na ovu temu?

Miloš: Radimo, odnosno Ivica radi drugi deo stripa po mom scenariju. Nešto novo će biti svakako. Moja priča “Dogovor” ušla je u uži izbor i biće štampana u zbirci “Strogo poverljivo  iz istorije Srbije” – izdavačke kuće “Portalibris”. Planiram da tu svoju priču pretočim u strip. Sama tema je iz peroda 2.sv. rata na našim prostorima tako da eto…

Ivica: Spremamo drugi album, a zatim i treći da bi se priča zaokružila na pravi način. Mislim da je za sada dovoljno što se ove teme tiče.

Pitanje za Miloša: Da li nam je zaista potrebna podela na Partizane i Četnike i u oblasti stripa i da li ćemo ikada ozdraviti od toga?

Miloš: U principu mi smo imali pola veka komunističke propagande, koja se vodila između ostalog i u stripu. Niko tada nije, a ni danas ne postavlja to pitanje. Sada kada neko prezentuje drugu stranu medalje, i kada je sve potkrepljeno činjenicama, onda se postavlja pitanje: „da li nam treba to?“ Da li nam treba istina? Da. Mislim da nam treba, i u stripu, zašto da ne. Treba nam da bi ozdravili.