Mrvax, Kovenant i Vlapet: Prijatelji su slika društva koje nas okružuje!

Nastao je 2006. godine kao entuzijastičan projekat jednog zaljubljenika u strip umetnost, da bi se na kraju gradio kroz godine privlačeći autore i praveći ekipu umetnika za budućnost serijala.

prijatelji stripblog

Razgovor za Strip Blog sa Mrvaxom, Kovenantom i Vlapetom, autorima strip serijala “Prijatelji”

Kada govorimo o strip serijalu “Prijatelji” ne govorimo o jednom underground projektu, već o strip projektu koji govori o temama iz okruženja autora, stvara jednu družinu moralnih nakaza i izopačenih dobričina. Iako je u nekoliko različitih izdanja (fanzinskog tipa pretežno) objavljen od nedavno se strip nalazi i na Strip Blogu.

Pročitajte: Sara i Ana Živković: U stripovima volimo da prikazujemo mentalno stanje ljudi

Novinari Strip Bloga su imali tu čast da razgovaraju sa autorima stripa “Prijatelji” Markom Todosijevićem, Tihomirom Kostićem i Vladimirom Petkovićem.

Kako došlo do stvaranja stripa „Prijatelji“ i iz koje potrebe se javila želja za osnivanjem jedne takve skupine likova?

Marko Todosijević – Mrvax:  „Prijatelji“ su nastali spontano kao potreba da se prikažu likovi iz realnog života, ne njihov fizički izgled, već  njihove osobine, vrline i mane kroz humorističke likove. Ostatak je posledica uticaja nekih filmova i serija.

Tihomir Kostić – Kovenant: „Prijatelji“ su na čudesan način okupljena skupina izuzetno upečatljivih i posve različitih likova, Mrvaxa, Vlapeta i mene, kad se rodila želja, potreba i zrelost da se prvobitni Mrvaxov strip nastavi, prvo u Vlapetovoj crtačkoj i scenarističkoj ko-saradnji, a zatim i u scenarističko-ilustratorskom doprinosu moje malenkosti. Iz tog nesvakidašnjeg trusta mozgova i ovnovske upornosti ovih nesvakidašnjih karaktera došlo je do sada već impozantnog opusa tabli (i još impozatnijeg broja napisanih scenarija, vodiča i ostalog propratnog materijala) stripa „Prijatelji“.

Šta tačno simbolizuje naziv „Prijatelji“ s obzirom na to da likovi često nisu u prijateljskim odnosima?

Marko Todosijević – Mrvax: Sam naziv je čista ironija, i zapravo ukazuje na njihovu povezanost, i potrebu da se posvete jedni drugima, bilo da su u pitanju interesi ili samo da se nekome nešto vrati milo za drago, ali nekad prevladavaju i iskrene emocije.

prijatelji stripblog

Tihomir Kostić – Kovenant: „Prijatelji“ su prvobitno prikazani kao idealna detinjasta sredina detinjastih karaktera koji igraju fudbal, planduju i čuvaju ovce tako što igraju tablića s njima, pije se pivo na večitim zelenim pašnjacima i reda radi kuka se na život i skupoću. Takvu idiličnu pastoralu jedva da malo može da naruši novi alfa čoban i njegovo beta kuče. Ali kad u tu sredinu upadnu žene kao nemilosrdni neprijatelji, naoružani mačevima i u svemu bolje od ninđi i čobana… Prijateljski svet iliti svet „Prijatelja“ doživljava stres, potres i urnebes.

Vladimir Petković – Vlapet: Ako pogledamo, i u stvarnom životu, svi prijateljski odnosi imaju malu dozu konflitnosti. Naziv „Prijatelji“ je upravo odraz toga. Varijacije u odnosima likova su, u stvari, ogledalo veličine njihovog prijateljstva, i bez obzira koliko se oni međusobno konfrontiraju, ili svađaju, na kraju dana, svi mahom završe nazdravljajući uz pivo u kafani, na fudbalu na poljani, ili zajedno ispred TV-a.     

Kakav je bio tok razvoja stripa i koliko se menjao, jer je on zapravo nastao početkom 2000-ih, a proteže se do današnjih dana?

Marko Todosijević – Mrvax: Kao prvobitni osnivač, strip sam pokrenuo kao fanzin izdanje, skup kraćih priča (objavljeno  4 broja u periodu od 2007-2009), a tek nakon proširenja  ekipe (Vlapet i Kovenant) strip dobija prvo formu strip magazina (objavljena su dva broja u periodu od 2011-2012) i konačno strip albuma (četiri završena i peti koji je bio pripremljen, ali koji nažalost nikada nisu objavljeni, nastalih u periodu od 2013-2020). U periodu između nastanka, magazina i albuma rađeno je više kraćih priča, od kojih su neke objavljene u časopisu ’’Parabellum’’.

Pročitajte strip serijal: PRIJATELJI

Tihomir Kostić – Kovenant: Već slutite da su „Prijatelji“ u dobru ruku osvrt, kvazi kvazi-biografski (dakle ipak biografski) na naše, i na odrastanje mnogih. Kada su i mene najzad pozvali da budem deo (kao i deo stvaralačkog tima) Prijatelja, onda sam naročito podsticao to da se „Prijatelji“ preorijentišu na fabulu muško-ženskih odnosa. Pritom sam neuspešno agitovao da naslov „Prijatelji“ postane ’’Zona prijatelja’’ koji bi imao višestruko značenje, najviše u smislu „zone prijatelja“ u muško-ženskom odnosu, a takođe i aludirajući na franšizu „Zona sumraka“ konkretno na pojedine aspekte budućih priča koja imaju elemente misterije i natprirodnog („Tajna Tri leša“, „Noćna linija“, „Pritajeno trulo“…). Vlapet i ja smo u to vreme gledali animiranu seriju „Gravity Falls“ (2012–2016), a na mene je dosta ostavio utisak i „Regular Show“ (2010–2017) jer je dosta sa svojim likovima fizički ličio na ’’Prijatelje’’, iako su ’’Prijatelji’’ nesumnjivo stariji. Slično je i u stripskom svetu, smatram da su ‘’Prijatelji’’ domaći ’’ZeroCalcare’’ pre ’’ZeroCalcare-a’’ (ne samo što Mrvax i Dule fizički dosta liče na autora/protagonistu Kreča). Za sada ostajem pri lobiranju za ‘’Zonu prijatelja’’, kao naslova edicije u kojoj će biti objavljivane kratke i duže priče van glavnog narativnog toka regularnih albuma.

Vladimir Petković – Vlapet: ’’Prijatelji’’ su se dosta promenili od svog nastanka. Od fanzinaškog formata i geg forme, u kojoj je učestvovalo nekih desetak likova, koje je stvorio Marko, danas imamo paletu od pedesetak likova različitih profila, precizno izgrađen svet u kojem ti likovi obitavaju, i priče koje zauzaimaju od jedne do 48 tabli, u zavisnosti od forme priče.

Humoristički pristup koje je Marko trasirao na početku, održao se, ali se danas grana na mnogo širi spektar tema, koje pokrivaju različite aspekate društvene stvarnosti. Međutim, da bi stvar bila jasnija,razvoj ’’Prijatelja’’ se može podeliti u tri faze.

prijatelji stripblog

Prva faza se vezuje za vreme kada su ’’Prijatelji’’ započeli svoj život, kao fanzin pod okriljem radionice za podršku alternativnom stripu, ’’Shlitz Comics’’, gde je Marko radio kao kompletan i jedini autor. U ovoj fazi, u periodu od 2006 do 2009. godine, izdata su četiri broja, koji su se u velikoj meri bazirali na formi – jedan geg-jedna tabla, bez neke potrebe da se istupa van tih okvira, što je zadovoljavalo format i tip izdanja. Međutim, ono što je od samog starta izdvajalo ’’Prijatelje’’ u odnosu na druge fanzinske forme i stripove, bilo je odsustvo crnih tema i depresivnih tonova. I po meni, sa takvim pristupom, Marko je stvorio dobru osnovu da ’’Prijatelji’’ postanu nešto više od onoga što su nudili do tada.  Kao prijatelj i kolega, predložio sam Marku da zajedno iskoristimo taj potencijal, i ’’Prijatelje’’ lansiramo van okvira geg forme. 

Tako počinje druga faza ’’Prijatelja’’, koja će trajati od 2010 do 2013. godine, kada se osim mene ekipi pridružuje i Tihomir. U ovom periodu, uz podršku ’’Shlitz Comics’’ radionice, izdali smo još dva broja ’’Prijatelja’’. To su bila izdanjakoja su prevazilazila fanzinaške okvire, i koja su se etkiterila kao ’’Strip magazin’’, odštampan na većem formatu, sa većim brojem strana, i sa pričama, koje su bile malo opširnije, i samim tim sadržajnije. Sa tri autora u timu, vrlo brzo smo počeli da usmeravamo ’’Prijatelje’’ u pravcu albumskog formata.

Tu počinje treća faza serijala, u okviru koje smo napravili pregršt promena. Na prvom mestu, stvorili smo svet  u kojem će živeti likovi ’’Prijatelja’’, grad po imenu Šiljino Brdo. Zatim i mesta za okupljanje likova – kafanu ’’Mečkina rupa’’ i kiosk brze hrane ’’Zlatni Mrs’’. Stvorili smo negativce poput veštačke intelignecije, koja se zove Kocko, ili biznismena po imenu Veverac i ludog gradonačelnika Bogdana Sotonje, koji drži svinjac u centru grada. U ovoj fazi, koja traje i dan danas, može se reći da su ’’Prijatelji’’ postali zreliji strip, koloritniji po pitanju likova, tematike, humora i načina pisanja, a o crtanju i da ne govorim. Ono je poprilično evoluiralo u odnosu na same početke serijala.

Šta vam je inspiracija dok radite na ovom stripu i stvarate epizode?

Marko Todosijević – Mrvax: Inspiracija su događaji iz realnog okruženja, anegdote s posla, noćni  izlasci po kafanama i klubovima, uticaju domaćih i stranih serija i filmova i crtanih filmova.

Vladimir Petković – Vlapet: Može biti neki video snimak sa interneta, stih neke pesme, ili neki san. Ja, recimo, volim da posmatram sve što se događa u mojoj svakodnevici, i vremenom sam stvorio osećaj da primetim neke stvari, koje bi nekom drugom verovatno bile potpuno banalne ili nebitne, ali meni itekako služe kao izvor ideja za priče. Doduše, u poslednjih par godina, ja sam se više skoncentrisao na crtanje, dok su za pisanje zaduženi Tihomir i Marko.

Tihomir Kostić – Kovenant: Inspiracija je prvenstveno bilo naše druženje i odrastanje dok smo se okupljali prvo u strip-školi „Đorđe Lobačev“, a zatim van škole, kad smo krenuli da izlazimo i startujemo devojke, a uglavnom se završavalo tako što bismo proveli kvalitetno vreme u  međusobnom druženju i razglabajući o ’’Prijateljima’’ i razvijajući nove scenarije, likove i tokove radnje. Takođe i naše okruženje je bilo neiscrpni izvor inspiracije – zgode poznanika, situacije iz prevoza, događaji na poslu. Tu je uvek bio i omaž kultnim filmovima i pesmama, aktuelne animirane serije i nostalgija za stripovima ispod klupe, u našem slučaju stripovima i na klupi, kuhinjskom stolu, krevetu, veš mašini…

Da li je strip doživeo i štampana izdanja, spominjali ste izdavače i kako je to prošlo?

Marko Todosijević – Mrvax: Strip je doživeo 4 skromna fanzin (samizdat) izdanja u izdanju ’’Shlitz Comics-a’’, i 2 strip magazina, takođe preko ’’Shlitz Comics-a’’, kao i objavu 3 priče u  časopisu ’’Parabellum’’.

Vladimir Petković – Vlapet: Strip je do sada imao šest zvaničnih izdanja: ’’Svakoj (h)rani šake soli dosta (2007)’’, ’’Harmonija u zemlji bedaka (2008)’’, ’’Osasuna Vs Calgary (2009’’), ’’Nema tata para, sine (2009)’’, ’’Porodično pakovanje + Extreme paket (2012)’’, ’’Naseči mi ’leba, i parizer na koso (2012)’’.

Posle toga slede tri pojavljivanja u strip časopisu ’’Parabellum’’ (2016-2018) i jedno pojavljivanje sa četiri priče u šabačkom strip časopisu ’’Eon’’, 2019. godine.  Pripremili smo i prvi album pod nazivom ’’Daj daj ’armonike’’ (2014), koji smo, svojevremeno, ponudili domaćim izdavačima ’’System comics’’ i ’’Veseli četvrtak’’, ali oni nisu bili zainteresovani. Ipak, ne odustajemo, i nećemo se libiti da svoja izdanja objavljujemo i kao samizdat.

Da li je objavljivan i na nekom drugom jeziku?

Marko Todosijević – Mrvax: Nažalost strip nije objavljivan na drugim jezicima ali verujem da bi se lepo uklopio.

Vladimir Petković – Vlapet: Ne. Ipak, ostvarili smo lepu regionalnu saradnju sa Peđom Ikonićem i ekipom iz „Devete dimenzije“, iz Republike Srpske, i imali smo jedan mali izlet na makednosku strip scenu, bez većeg uspeha.

Kako gledate na strip scenu u Srbiji danas i da li bi ovaj strip mogao da dobije neko zapaženije izdanje?

Marko Todosijević – Mrvax: Ne pratim scenu, ali primetno je da strani stripovi imaju primat u odnosu na  domaće što je i razumljivo, a domaći autori moraju da se snalaze kako znaju, a jedan od načina je da se okrenu internet prostoru i društvenim mrežama bez koji se ne može ni zamisliti neka samopromocija. Verujem da imamo kvalitet i da su priče i junaci iza kojih stojimo vredni pažnje izdavača i svakog iskrenog ljubitelja stripa.

Vladimir Petković – Vlapet: Strip scena u Srbiji postoji,  vitalna je. Imamo veliki broj odličnih crtača, scenarista, autora… Međutim, veliki problem je što većina, iako dobije priliku za profesionalnu afirmaciju, prođe „ispod radara“ šire javnosti, jer se ne radi dovoljno na promociji domaćeg stripa. ’’Prijatelji’’ u svakom smislu zaslužuju obimnije izdanje. Težimo albumskim izdanjima jer bismo na taj način mogli da predstavimo ’’Prijatelje’’ što širem auditorijumu.

Tihomir Kostić – Kovenant: Strip izdavaštvo je u Srbiji i regionu doživelo neverovatan bum i hiperprodukciju. Tu sve manje manjka domaćih autora i domaćih stripova. Koliko je sve to isplativo i održivo je posve druga priča. Naravno da smatramo da imamo jedan sjajan proizvod međunarodnog potencijala. Opet, koliko su ‘’ZeroCalcare’’, ‘’Životinjska Karma (Liberty Meadows)’’ i ‘’Giant Days’’ uspeli u Srbiji? Poslednji naslov još nije ni objavljen, što smatram velikim propustom. To govori o disproporciji kvaliteta i uspeha, ali to je stara priča. Ne znam koliko se uspešno na domaćem tržištu kotira ‘’Borovnica’’ Darka Macana, ali, eto, to su poslednja dva albuma koja sam kupio i smatram ih genijalnima. A ‘’Prijatelje’’ ništa manje. I da – dobiće zapaženije izdanje. A sad – dalje na stvaranje.

Gde su nedostaci strip scene po vašem mišljenju u Srbiji i kako gledate na izdavaštvo i nove autore?

Marko Todosijević – Mrvax: Teško pitanje koje zahteva opsežan odgovor. Prvo pitanje je koliko se čitaju stripovi u Srbiji, naročito među mladima, ali krenimo redom.  Izdavači su previše opterećeni troškovima i uslovima tržišta i svaka objava nečeg novog predstavlja rizik. Imamo i slučajeve gde su neke edicije plod čistog entuzijazma i ljubavi izdavača prema stripu, ili sa nadom ako je moguće da se bude makar na pozitvnoj nuli što se tiče finansija. Naravno tu je i problem piraterije jer dosta stripova možete naći i u digitalnoj formi. Stariji ljubitelji stripa će uglavnom biti okrenuti proverenim izdanjima koja već imaju kontinuitet, npr. izdavača iz Italije ili Francuske, dok su mlađi uglavnom okrenuti mangama ili stripovima nastalim po popularnim igricama, knjigama i serijama.  Srbiji nikada nije falilo dobrih crtača i talenata i svakako da kao mala zemlja možemo uvek da budemo ponosni na njih. Prednost je što novi autori mogu da se edukuju i usavršavaju zahvaljujući digitalnim knjigama i tutorijalima na internetu, ali da li će biti posvećeni radu na stripovima, u to baš i nisam siguran, možda pod uslovom da im bude isplativo na duže staze. Jer kao crtači mogu se baviti i animacijom, ilustracijom, radu na igricama i drugim sadržajima. 

prijatelji stripblog

Vladimir Petković – Vlapet: Nedostaci naše strip scene nisu u samoj sceni i njenim autorima. Veći nedostatak imamo u domenu izdavaštva i zainteresovanosti izdavača za domaći autorski strip, njegovu afirmaciju i podršku mladim autorima. Smatram da hrvatski izdavači imaju više sluha za autorski strip. Odličan primer za to je izdanje ’’Vojna’’ Gorana Duplančića i izdavača ’’Barbatus’’, koji se nije libio da objavi ovo izdanje, koje van strip foruma nije imalo značajniju recepciju, i u svakom smislu stane iza njega. Nama to nedostaje. Publike, i mlađe i starije, svakako ima, to možete videti na raznim strip manifestacijama, samo je treba više zainteresovati za autorski strip.  

Na kojim projektima trenutno rade autori stripa i kako danas gledaju na ovaj projekat?

Tihomir Kostić – Kovenant: Trenutno radim na scenariju „prikvel“ albuma koji će sadržati i „oridžin storije“ ključnih likova ’’Prijatelja’’, „Pritajeno trulo“, kao i za priču sa više završetaka u stilu starog dobrog ’’Mikijevog Almanaha’’, „Noćna linija“. Paralelno radimo na materijalu za novi, šesti album ’’Prijatelja’’, gde nijedna priča ne može da prođe bez poliranja sve trojice autora.

Marko Todosijević – Mrvax: Trenutno se radi na materijalu koji bi predstavljao šesti album, i koji je već duboko u fazi izrade. Inspiracije ne manjka kao ni ideja a pokreću nas stvaralački duh i potreba da nešto što već postoji toliko dugo zaslužuje da dobije i veći prostor, za početak značajan zamajac su društvene mreže (Instagram) a nadamo se i štampanoj formi ukoliko se za tako nešto ukaže prilika.

Vladimir Petković – Vlapet: Tihomir piše scenario za priču ’’Pritajeno Trulo’’, ali je prisutan i na pisanju novih epizoda pored Marka, i mene za crtačkim stolom, dok vredno radimo na novim epizodama koje su trenutno grupisane pod radnim naslovom, ’’Ljubavni jadi’’, i koje će biti kompletirane za album pod rednim brojem šest, u narednih nekoliko meseci, a spremamo i materijal koji se sastoji iz priča kreiranih u poslednjih nekoliko godina. Radi se o pričama za pet albuma, i koje nose nazive: ’’Priče iz Šiljinog Brda’’, ’’Tajna Tri Leša (radni naslov)’’ , ’’Močvara (radni naslov)’’, ’’Na livadi rosnoj (radni naslov)’’ i već pripremljene ’’Daj Daj ’armonike’’. Reč je o radovima na koje smo veoma ponosni, i koje želimo da prezentujemo ljudima u formi kompletnog, štampanog izdanja. Naravno, neke od tabli iz tih opusa su imale prezentacije na izložbama USUS-a, Balkanskoj smotri, kao i na ovogodišnjoj izložbi povodom obeležavanja 30 godina rada strip škole ’’Đorđe Lobačev’’, gde smo dobili jako lepu podršku i interesovanje prisutnih za „Prijatelje“. Mi na ’’Prijatelje’’ gledamo, kao na nešto što se duboko ukorenilo u biće svih nas, i nešto od čega ne možemo, a i ne želimo da se odvojimo. Za nas trojicu, to je nešto što je više od pukog ’’projekta’’. Kao i naše međusobno prijateljstvo,  ’’Prijatelji’’ traju, odolevaju, i zato smatramo da kao strip itekako zaslužuju mesto na domaćoj sceni i da su jedan od originalnijih stripova, što zbog koncepta i narativa, što zbog privlačnih i simpatičnih likova.

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
oldest
newest most voted
Inline Feedbacks
View all comments
Acafaca
Acafaca
11 months ago

Lepo sve receno,svaka cast momci.

Samo napred

1
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x