Najveće heroine američkog stripa: Wonder Woman

Žene su nekada imale sporedne uloge u krajnje muškom svetu stripa. Ti dani su prošli zahvaljujući likovima poput Wonder Woman, Mary Jane, Harley Quinn, Catwoman… Ove smele heroine danas spadaju u najznačajnije likove, ne samo američkog, nego stripa uopšte. Ovo je prvi u nizu tekstova posvećen najvećim heroinama američkog stripa.

Wonder Woman a.k.a Čudesna Žena nastaje 1941. godine, a stvorio ju je Vilijam Molton Marston zajedno sa crtačem Harijem Džordžom Piterom. heroine

Wonder Woman nije obična žena, ali nije ni redovni superheroj: dok je MO njenih muških “kolega” da slama protivnike, ona veruje u druge šanse, mir na zemlji i principe feminizma. Napokon, nju je stvorio psiholog i stameni feminista, koji je takođe slučajno bio pronalazač detektora laži. Nema puno superheroja koji se mogu pohvaliti takvim poreklom!

Wonder Woman je trebalo da promeni svet, samo ne na isti način kao i drugi superheroji, što će reći, privođenjem negativaca pred lice pravde. Naravno, učestvovala je u ratnim naporima, slično kao i Superman, i hrabro se borila protiv nacista u odelu zvezdastog sjaja što je učinilo njenu odanost superherojskoj misiji jasnom. Ali ono što ju je učinilo toliko originalnom, osim što je bila žena u svetu u kojem dominiraju muškarci, bila je misija koju joj je dao njen tvorac, da edukuje mlade čitaoce o ženskoj ulozi u savremenom društvu i prednostima više feministički nastrojenog sveta. Psiholog, advokat i romanopisac Vilijam Molton Marston, bio je strastveni ljubitelj stripova u vreme kada su ih intelektualci još uvek prezirali. Nakon što je rekao urednicima DC Comicsa da su njihovim pričama oštro potrebni ženski likovi, izdavač ga je poslušao, a on je nastavio da stvara princezu Dajanu, zvanu Čudesna Žena, koja nije bila prva ženska superheroina koja je predstavljena u stripovima (kako se ponekad izveštava), ali je u stvari bila prva prava feministička superheroina.

Wonder Woman je takođe bila prvi ženski superheroj koji je već 1942. godine dobio svoj naslov posvećen samo njoj. Ona je u stvari jedini lik DC Comics-a, pored legendi Supermena i Betmena, koji je uživao u neprekidnom objavljivanju naslova od svog stvaranja. 1943. godine pridružila se redovima Američkog društva pravde (Justice Society of America), udruženja superheroja stvorenih tokom Drugog svetskog rata čije su avanture objavljene u časopisu All-Star Comics. Na nesreću, Moltonove progresivne ideje na kraju nisu uspele da spreče članove JSA da Wonder Woman zakuju za radni sto kao sekretaricu.

Pročitajte: DC Comics protiv FC Valensija: Sukob oko šišmiša i epilog

Dolazeći sa rajskog ostrva, mesta u kojem žive isključivo žene, Wonder Woman potiče iz dugačkog niza legendarnih Amazonki. Ona podržava mir i jednakost među narodima, u skladu sa progresivnim vrednostima svog stvaraoca. I Moltonov uticaj kao pronalazača detektora laži takođe vidimo u stripu: magični laso istine Čudesne žene može iznuditi istinu iz bilo koga. Međutim, bič nije dobro sedeo cenzorima, koji nisu bili prezadovoljni kolekcijom zavezanih likova, scenama koje su možda malo previše podsećale na praksu ropstva. Kao i svaki superheroj, i Wonder Woman ima nekoliko supermoći i posebnu opremu, uključujući par neprobojnih narukvica, ali se ističe među vršnjacima svojom spremnošću da pruži druge šanse zlikovcima koje porazi i uverenjem da se mogu iskupiti.

Iako je Wonder Woman nastavila da se objavljuje i nakon Moltonove smrti 1947. godine, izgubila je deo svoje veličine i jedinstvenosti. 1954. urednici širom Amerike usvojili su Comics Code Authority, meru samocenzure kao odgovor na opake napade psihijatra Fredrika Vertama na stripove. Novi kod razvodnio je feminističke karakteristike koje su izdvojile Wonder Woman u DC Comics univerzumu. To joj je donekle umanjilo položaj superheroja, bacivši je u ulogu bližu ulozi tajnog agenta Emme Peel, zvezde britanske TV serije Osvetnici. U direktnoj suprotnosti sa idealima pokojnog Moltona, nova Čudesna žena se uputila u borilačke veštine, koristila oružje i čak ubijala svoje neprijatelje. Ova verzija je postigla veliki uspeh, posebno kroz TV adaptaciju iz 1967. gde je Linda Karter glumila Wonder Woman na način koji je ostavio trag na čitavu generaciju muškaraca.

Osamdesete godine donele su promene u univerzumu superheroja. DC Comics je modernizovao svoje likove između 1985. i 1986, novim serijalom pod nazivom ”Smak bezbroj svetova” koji je takođe vaskrsao novu/staru Wonder Woman. 1987. godine počela je da se pojavljuje u pričama Džordža Pereza. U svojoj knjizi o superherojima, autor Martin Vinkler pohvalio je Perezovo delo kao „jedan od najnadahnutijih stripova 20. veka“. Preoblikovana Čudesna Žena postala je ambasador amazonske nacije, šireći svoje mirne i feminističke vrednosti širom sveta. Od tada, ona nastavlja da inspiriše Perezove naslednike da ostanu verni originalnoj ideji Vilijama Moltona o liku.

POGLEDAJTE I OVO: 

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of