Kako je nastao i kakav je razvojni put imao serijal “Veliki Tex”?
Svi ih od milošte zovu “Texoni”, a oni su zapravo posebno izdanje zvano “Speciale Tex” koje se tek 1995. godine ustalilo kao godišnje izdanje izdavačke kuće Sergio Bonelli Editore.
Prvi broj ovog luksuznog, možemo slobodno reći glomaznog specijala objavljen je 1988. godine i bio je s pravom nazvan “Veliki Teks”, njime je izdavačka kuća, koja se proslavila serijalom o ovom junaku, želela da obeleži četrdeset godina njegovog postojanja u velikom stilu. Strip “Tex” nastao je iz pera Gianluigia Bonellia i crtača Aurelija Gallepinija Galepa 1947. godine, sa prvom epizodom “Misteriozni totem” i odmah je zavredeo pažnju poštovanje čitalaca.
Pročitajte: “Teks specijal”: Teksov upad u prljavu igru posednika!
Teks Viler je arizonski rendžer, značka broj tri, okružen ekipom vrsnih strelaca i boraca za pravdu – rendžerom Kitom Carsonom, sinom Kitom Willerom i pripadnikom plemena Navahovao, čiji je Tex poglavica, Tigerom Jackom. Svi oni su nepopravljivi borci za prava potlačenih i istinu, koji se za ove vrednosti bore duž Divljeg zapada u najgorim godinama za život na severnoameričkom kontinentu, ali su pre svega i vrsni revolveraši. Teks je kao lik prošao veoma zanimljiv i zamršen razvojni put, od mladog goniča stoke iz doline i naselja Nueces Valley, preko odmetnika optuženog za razna zlodela, do delioca pravde i poglavice starosedelačkog plemena Navahoa.
Na Guidu Buzzelliju je bio zadatak da novi serijal otvori sa takvim opsegom umetničkih mogućnosti da se favorizuje razvoj lika. Kao što se često dešavalo sa idejama u Bonelliju, ono što se jednom stvori kao ideja, do realizacije poprimi skroz drugačiji oblik. Nekoliko godina ranije, Buzzeli je dobio ponudu da radi priču o Teksu za redovan serijal. U to vreme je ideja izdavača bila da se serijal osigura za dane koji dolaze, i tako je tražio novu garnituru umetnika. Tu su došli Claudio Villa, Fabio Civitelli, Vincenzo Monti i Jesus Blasco. Tako da kažemo, spoj mladosti i iskustva. Buzzeli i Nizzi su napravili jednu sasvim neobičnu priču za serijal o Texu Willeru i tih 224 strane su ostavljene po strani, sve dok se na nađe neko rešenje za njih, jer je Boneliju bilo u glavi da to nikako ne može biti dobra ideja za epizodu redovnog serijala, koja bi se polovila u dve knjige i da bi se tako, u malom, mesečnom formatu klasične Boneli sveske, gubi veliki potencijal priče u crtačkom i scenarističkom smislu.
Tako se rodio projekat posebnog formata i načina rada, gde je crtež majstora Buzzelija mogao biti pravilno predstavljen u svom svom umetničkom izrazu i energiji. Za izdanje ove vrste je bilo potrebno pronaći pravi momenat kako bi takav projekat bio ekonomski isplati, a četrdesetogodišnjica lika je izgledala kao prava prilika.
Pročitajte: Teksova borba za slobodu starosedelaca Južne Amerike
Bonelliju je na um pala ideja da se napravi izložba posvećena Texu, te je tako nastao projekat “La Balata di Tex”,u saradnji sa Claudiom Bertierijem, jednim od umova Lucca Comicsa, jednog od najposećenijih i najvažnijih strip festivala u Italiji, kao i scenografon Giannijem Polidorijem. Izložba je prikazala tipično okruženje vestern žanra, poput šerifove kancelarije i saluna. Posetioci su se mogli diviti brojnim originalnim tablama stripa, koje do tada nisu bile dostupne javnosti. Godinama kasnije, izložba je bila postavljana u gradovima širom Italije. Tako je ideja, stvorena u glavi tvorca serijala, dobila svoj prolaz i put ka publici i moguću ekonomsku podlogu za isplativost serijala.
Uspeh prvog Texovog specijala je bio neminovan. Strip je imao jasno naznačen logo “Tex” uz dodatak “il grande” što znači “veliki”, a iznad njega je stajao natpis, da je to specijalna epizoda za četrdese godina serijala. Naslovnica je bila urađena tako da se u fokusu nalazi Tex i grad iza njega, a ostatak pozadine je karakteristično beo, što je ostala tradicija za naredne nastavke ovog serijala. Taj strip je tada koštao 5.000 lira. Upravo je ta cena bila najinteresantnija stripolupcima i ljubiteljima Texa, jer je ovakvo jedno izdanje koštalo svega nešto više od tri puta veće cene za redovnu sveščicu. Zamislite da danas sveska Texa Veselog četvrtak koja košta 270 dinara bude uvećana tri puta i još malo dodato i kupi se Veliki Tex, što znači da bi ta knjiga koštala oko 1.000 dinara. Primamljivo zar ne? Još jedna zanimljivost je važna, a to je da zasluge za originalnost serijala pripadaju Tizianu Sclaviju, tvorcu Dilana Doga.
Priča ovog specijala počinje u šumama Oregona, gde radnike posednika Tompsona napada neko iz zasede, ubija ih i to na gotovo savršen način, bez tragova. Radnici se plaše za svoju bezbednost i napuštaju posao. Tompson zna ko mu smešta nevolje i ubija radnike, ali ne može da ih optuži, zato što za to nema dokaza. Na sreću ovog gazde i njegove ćerke, jedan od radnika nije želeo da napusti imanje i ostao je sa njima kako bi rešio slučaj. Taj radnik je prijatelj Texa i Carsona, kojima šalje pismo i oni se uključuju u slučaj.
Pročitajte: “Veliki Teks – Izgubljeno selo”: Kada Teks upadne u tajne proteranih Jezuita!
Kada je serijal jednom definisan, Bonelli se trudio da odmah učvrsti njegov kontinuitet. Započeo je kontaktiranje autora, upravo kako je najavljeno u uvodniku Decia Canzia. Serijal je zahtevao znanje i iskustvo, a knjige od 224 table, trebalo je da rade najveća imena. U predgovoru osmog toma, Boneli je među nedostupne uvrstio Meobiusa, Huga Pratta, Enkia Bilala, Johna Romitu oca i sina, Franka Millera i Garciu Seijasa (Seijas će ipak raditi, ali dvadeset godina kasnije). Međutim, izdavač se nije obeshrabrio i uspeo je odmah da angažuje autore visokog kalibra Zaniboni, Giolitti, De La Fuente, Ortiz i pre svega Magnus – Roberto Raviola čuveni tvorac Alan Forda. Ovi autori su svakako zavređivali pažnju, svako poštovanje, a neki su imali i veliku slavu, ali svakako su velika svetska imena izostala. I uprkos svim uspesima, nakon nekoliko godina od pokretanja serijala, posao pronalaženja autora nije bio ništa lakši. Odlazak Galepa sa serijala bio je prekretnica nad prekretnicama u radu na Texu. Interesantno je da je Magnusu, kao vrsnom perfekcionisti koji je malo malo pa upadao u velike umetničke i stvaralačke krize, bilo potrebno sedam godina da zgotovi epizodu “Dolina terora” i nažalost nije dočekao živ njeno objavljivanje. Serijalu je bila potrebna pomoć, a nju su pružili ljudi koji već rade Bonelliju.
Serijalu je bila potrebna konsolidacija, a to su mu pružili autori koji su prihvatili svesrdan poziv – Ortiz, Font Filippucci, De Angelis i Brindisi, takođe tu su bili i Milazzo, Gomez , Enrique Breccia i Bernet. Vrednost izdanja je rasla, a ni potponji brojevi nisu izneverili. Broj serijala 34. je podigao pažnju publike jer je na njemu radila žena – Laura Zuccheri. U narednom broju radu se pridružuje i Villa kao neko ko više od četvrt veka radi naslovnice za serijal.
Veliki Teks omogućava čitaocu da doživi novo iskustvo čitanja Teksovih avantura, iskusni i proslavljeni autori se prikazuju u novom svetlu publici, pre svega na jednom gigantskom formatu koji dozvoljava publici da vide više skrivenih, umetničkih tajni nego što je to inače moguće. Veliki Teks je luksuzna serija koja će uvek da zavređuje najveću pažnju.
Ovu seriju danas u Srbiji izdaje Veseli četvrtak u veoma luksuznom izdanju, ali veoma neredovno. Izdate su dve knjige “Dolina terora” i “Patagonija”, a o novim knjigama još uvek malo znamo.
Izvor: Fumettologica
BONUS VIDEO REDAKCIJE STRIP BLOG