“Gospodar smrti”: Superheroj domaćeg stripa koji je predstavio sve užase Drugog svetskog rata!
I tako, dok smo čitali američke superheroje i maskirane osvetnike zaboravili smo da su takve likove stvarali i naši, domaći umetnici, u isto vreme, na identičan način, samo sa društveno-politički angažovanom radnjom i jakom porukom.
Prikaz strip serijala “Gospodar smrti” autora Đorđa Lobačeva u izdanju Makonda
Dok su Šuster i Sigel stvarali Supermana, Kejn i Finger Batmana, Đorđe Lobačev je stvorio “Gospodara smrti”, borca za pravdu, mir u svetu i nesebičnog altruistu koji pomaže svakom nedužnom vojniku, svakom unesrećenom ratniku, bilo koje vojske, u ratom zahvaćenoj Evropi.
Kako se navodi u knjizi “Lobačev sabrana dela” drugi tom, nakon što se 1939. godine Lobačev sa svojom suprugom vraćao iz Pariza, preko Trećeg rahja, video je, i nije mu bilo potrebno mnogo vremena da shvati zlo koje se krčka u toj zemlji, a koje će biti servirano evropskim zemljama. Vođen pacifističkim idejama, Lobačev je odlučio da napravi jedan antiratni strip, priču koja je, iz ove perspektive danas, puna naprednih shvatanja i modernih tumačenja svetskih odnosa.
Pročitajte: “Krvavo Nasledstvo” Đorđa Lobačeva – prvi pravi jugoslovenski strip
Radnja stripa se odvija za vreme Drugog svetskog rata, ali ono što je nateralo mladog plemića Redžinalda od Bardana da postane “Gospodar smrti” dogodilo se nekoliko vekova ranije. Godine 1217. Redžinaldov predak Vilfred je optužio svoju nevenčanu suprugu za veštičarenje i neverništvo, te su je tako spalili na lomači. Dok su grane njene crne sudbine pucketale od plamena pod njenim bosnim nogama, ta nesrećna devojka je izgovorila kletvu, koja će držati porodicu sve do dvadesetog kolena. Nakon što se kletva obistinila i na Redžinaldu, koji je bio dvadeseto koleno loze, on odlučuje da iskupi grehe koje je načinio njihov predak i tako postane maskirani dobročinitelj, koji će obilaziti frontove i pomagati nesrećnim vojnicima, silom dovedenim na front, ali i spasavati čovečanstvo od zlih naučnika koji su se namerili da zbrišu ljudsku rasu sa planete zemlje.
Strip serijal “Gospodar smrti” se objavljivao 1939. i 1940. godine u časopisima Mikijevo carstvo i Plavi zabavnik, a u svim pričama je pratio aktuelnosti sa evropskih ratišta. Četiri epizode ovog serijala objavljene su u knjizi “Lobačev sabrana dela” drugi tom u izdanju izdavačke kuće Makondo 2019. godine. Kako se u samom izdanju navodi, reditelj Goran Marković je ovaj strip svrstao u najupečatljivija štiva detinjstva.
Teoretičar umetnosti Žika Bogdanović je za ovaj strip rekao da, “ako se pažljivo osmotri, i ako je život ičemu naučio čoveka, moraće se priznati da u Gospodaru smrti ima više “bola veka”, atmosfere ratne tragedije i užasa, no u većini novinskih izveštaja tog vremena.”
Kada smo u uvodu spomenuli Supermena, s kojim je nastao superherojski žanr i Betmena drugog superheroja, detektiva i maskiranog dobrotvora želeli smo da napravimo nekakvu paralelu, sa serijalom “Gospodar smrti”. Stil crtanja je identičan, pre svega to je taj stil tridesetih godina u pravljenju stripova, samo što je stil Lobačeva gotički uobličen. Likovi, dekori, pozadine i anatomija likova izgleda identično u sva tri spomenuta serijala. Međutim, kada govorimo o priči, tu je stvar dosta drugačija. Dok su Supermenove i Betmenove priče, s početka serijala bile gotovo krimi priče, sa primesama naučne fantastike, dosta plitkih dijaloga i po epizodi pretežno akcione radnje, “Gospodar smrti” obiluje porukama, teškom i radnjom sa idejom. “Gospodar smrti” je pun dobrih dijaloga i snažnih naravoučenija. Možemo ovaj strip uporediti i sa Zoroom, stripom koji je nastao 1919. godine, pre svega zato što ova dva lika, Zoro i Gospodar smrti, nemaju supermoći, identično su obučeni, ako govorimo o plaštu, sa podignutom kragnom i šeširu, međutim Zoro ima povez preko očiju, a Gospodar smrti ima masku lobanje i kostura na sebi.
Đorđe Lobačev (1909-2002) je bio jedan od pionira domaćeg, autorskog stripa. Svoje stripove je objavljivao u Mikijevom carstvu, Plavom zabavniku, Politikinom zabavniku i drugim časopisima tog doba. Njegove stripove “Krvavo nasledstvo”, “Šeikov sin”, “Hajduk Veljko”, “Baš čelik”, “Plava pustolovka”, “Princeza Ru”, “Gospodar smrti” i mnoge druge će pamtiti generacije.
Lobačev jer stvorio supeheroja domaće strip scene, daleko od starih loših priča, daleko od krimi radnje, akcije u prazno, sa porukama koje ostaju za generacije.
