“Beležnica smrti”: Moć bogova ili prokletstvo?

Prikaz stripa “Beležnica smrti” scenariste Tsugami Oba i crtača Tekeši Obate

“Beležnicu smrti” su stvorili scenarista Tsugami Oba i crtač Tekeši Obata 2003. godine, a serijal je završen 2006.

Priča se vrti oko beležnice koja ima specifične moći, da od srčanog udara umre svako čije se ime upiše u tu beležnicu. Za takvo jedno delo potrebno je samo da se ispoštuju neka osnovna pravila, a to su da onaj koji poseduje beležnicu zna kako izgleda taj čije ime upisuje, i da upiše realno mesto i vreme kada će se smrt desiti – to zapravo znači da kada se upisuje nečije ime, mora da se zamisli i njegov lik, ako se zamisli neko drugi, neće se ništa dogoditi, što se drugog uslova tiče, on se odnosi na to da ukoliko se neko nalazi u Tokiju u 16:00, a onaj koji poseduje beležnicu napiše da će se smrt dogoditi tog dana u 16:15 u Parizu, smrt neće nastupiti. Svaka beležnica smrti ima svog šinigamija, odnosno jednog od bogova smrti, koji stupa u kontakt sa čovekom kod kojeg je beležnica i otkriva mu tajne beležnice. Onaj koji poseduje beležnicu može da traži od boga smrti da mu dopusti da se odrekne beležnice i tako zaboravlja sve što je učinio i sve što se dogodilo.

Radnja priče počinje tako što jedan od šinigamija po imenu Rjuk baca svoju beležnicu smrti na Zemlju, jer smatra da je Zemlja interesantna planeta. Beležnicu pronalazi sedamnaestogodišnjak Lajt Jagami kojeg odmah nakon toga posećuje Rjuk i otkriva mu tajnu moć beležnice. Jagami je na početku imao više ili manje plemenitu misiju, zato što je odlučio da ubija prestupnike zakona i kriminalce. Ubrzo, shvativši moć koju poseduje postaje obuzet ubijanjem svakoga ko traga za njim, želeći da postane bog.

Glavni Jagamijev oponent je prtivatni detektiv El, koji nastoji da reši slučaj iznenadnih smrti, odnosno ubistava, kojima niko nije mogao stati u kraj i kojih su se svi plašili. Zapravo, plašili su se da budu sledeći.

Pročitajte: “Gyo”: Kada eksperiment iz rata uništi život onih za čiju odbranu je stvoren! (VIDEO)

Ne postoji samo jedna beležnica, već više njih, svaki šinigami ima svoju beležnicu, tako da jednu od njih pronalazi, labilna osoba po imenu Misa, koja je želela da pomogne Jagamiju, jer joj je bio idol, ali bez plana i rasporeda.

Priča je dinamična, puna neočekivanih preokreta i veoma zaniljiva.

Za japansko tržište “Beležnicu smrti” je izdala kuća Shueisha, za područje Severne Amerike Viz Media, a kod nas “Beležnicu smrti” 2016. godine je počela da objavljuje izdavačka kuća Darkwood, ali je to išlo prilično sporo, tako da je 2019. godine za Međunarodni sajam knjiga u Beogradu izašla tek 7. knjiga, izuzetno loše urađena, zato što su mnogi oblačići isečeni (u nekim primercima) tako da se ne vide slova i početak, odnosno završetak reči. Darkwoodovo izdanje je rađeno sa originalnim naslovnim stranama.

Kao što smo napomenuli, 2006. i 2007. godine objavljena je i animirana serija koja je pratila radnju u stripu. Reditelj ove serije je bio Tetsuo Araki, dok je scenario adaptirao Tošiki Inoue. Ova anima je imala neverovatnog uspeha kod publike, što se ne bi moglo reći za televizijsku dramu koja je 2015. godine urađena prema priči iz “Beležnice smrti”, ali i američki film “Beležnica smrti” iz 2017. godine u produkciji Netfix-a koju je režirao Adam Vingard.

Čuveni japanski proizvođač video igrica Konami je napravio nekoliko igrica na osnovu priče iz “Beležnice smrti”, a to su: Death Note: Kira’s Game(2007), Death Note: Successor to L (2007), L: The Prologue to Death Note – Spiraling Trap (2008).

Pazite da vaše ime ne bude upisano u ovu beležnicu.