LinkedIn Iznenađenja #2: Neka bude svetlost

Recenzija grafičke novele „Fantomi jezera“ autora Džeksona Onjanga Konjanga

LinkedIn Iznenađenja #2: Neka bude svetlost

Prošlo je nešto vremena od poslednje overe grupe „Comics and Graphic Novels“ na platformi  LinkedIn. Grupa je i dalje aktivna, a kreativni autori, poput Lusi Frimen, nastavljaju da kače svoje radove i promovišu nove projekte. Jedan od tih tvoraca je sopstvenu grafičku novelu, inače svoj drugi po redu autorski rad, plasirao putem „Amazona“, digitalno. U pitanju je strip s naslovom „Fantomi jezera.“

Recenzija ovog stripa dolazi uz primetnu dozu uzbuđenja. Naime, ovo je prvi put da zapravo pokrivam strip jednog afričkog autora – u pitanju je Džekson Onjango Konjango iz Kenije – a drugi put da posedujem grafički roman koji je nastao iz pera stripara sa ovog kontinenta (prethodno sam čitao strip „Aga“ etiopskog autora Minasa Kahsaja Halefoma, u izdanju „Devete dimenzije“). Kultura stripa u Africi, pogotovo Podsaharskoj, je raznovrsna i zahteva jedno poveće istraživanje, pogotovo u poslednjih 30-tak godina. Ali ovde nije reč o istoriji i nasleđu, već je fokus na mladog stvaraoca koji tek predstavlja svoj angažman svetu.

Prema tome, šta Konjango ima da nam ponudi kao fanovima stripa?

Sumirajmo priču. „Fantomi jezera“ se sastoji od šest poglavlja i govori o Vvenda narodu, žiteljima jednog izdvojenog arhipelaga, čiji prijatelji i rodbina polako iščezavaju usled nasrtaja izvesnih fantoma, rase koja obitava na obližnjem kontinentu. Čelnici Vvenda naroda često šalju svoje barjaktare (zvane „Dele Dam“) u pohode protiv fantoma, ali se uvek završi fatalno po njih. Jedan mladi barjaktar, Ah’eta, će putem sopstvene požrtvovanosti da prekine ovaj lanac smrti putovanjem na kontinent. Namerno ne zalazim u detalje priče – želim da pročitate strip; dostupan je besplatno za platformu Kindle, preuzmite ga već danas.

Pročitajte: Sanders ili Soroš? Recenzija serijala „Mibdul“, brojevi #2 i #3

Kod „Fantoma jezera“, prvi element koji zavređuje pažnju jeste građenje sveta. Konjango vešto i minuciozno kreira okruženje, gde već na početku albuma imamo mapu sveta sa pojašnjenjem gde se šta tačno dešava. Čak i na mikronivou, i.e. po pitanju naselja, šuma, itd., Konjango unosi mnogo detalja i iskusno ilustruje kakav život vode Vvenda meštani. Podjednako mnogo truda je uloženo i u arhitekturu, odeću, rekvizite i, meni najdraže, dizajn neprijateljskih fantoma.

Drugi element, onaj koji vredi objektivno vrednovati, jeste crtež. Konjango ima karakterističan stil koji se očito uklapa u okruženje koje želi da ilustruje. Ono što bih preporučio autoru jeste da se fokusira na anatomiju likova i diverzifikaciju po pitanju dizajniranja. Poput mnogih nezavisnih autora, Konjango ima vidnih propusta po pitanju ilustrovanja ljudske figure, a naknadne vežbe po pitanju perspektive bi takođe ispomogli. Budući da je sam radio i crtež i kolor, vidi se da je u izvesnim kadrovima tražio najjednostavnija i brza rešenja, što je rezultiralo u nekim ne baš adekvatnim prikazima brodova, talasa, bilja i slično.

Međutim, ono što mu nedostaje u anatomiji Konjango nadoknađuje u pripovedanju. Priča je zaokružena i lepo teče, i sem par mesta koja deluju pomalo nedorečeno (primera radi, hipnotički poziv jednog veslača od strane fantoma pri sredini albuma, Bah’etina pozadina) i par mesta gde se tekst gomilao zarad ekspozicije, ceo projekat je generalno pristojno napisan. Vidi se da je Konjango imao jasnu viziju za ono što je hteo da ispriča, i to je ispričao.

Ta jasnoća vizije se vidi u dodatnim skicama koje autor prilaže na kraju albuma. Detalji uneti u dizajn zgrada, te odabir različitih boja da predstavljaju drugačije aspekte emocija na koje fantomi utiču, sve to je dokaz predanog rada i istraživanja Konjanga tokom procesa stvaranja priče. Šlag na torti jeste pojašnjenje termina Vvenda jezika na engleski između poglavlja, te inkluzija lokalnog pisma na javnim proglasima – ovo je kenijska priča, ali predstavljena na taj način da privuče posmatrača, da mu otvori vrata i poželi mu dobrodošlicu u njen svet.

Kad se sve sabere, „Fantomi jezera“ je priča vredna pažnje. Konjango nije u potpunosti početnik (podsećam, ovo mu je drugi objavljeni projekat), ali nije ni prekaljeni veteran od nekoliko decenija. U biti, trenutno se nalazi u najoptimalnijem periodu, onom gde još uvek ima mesta za napredak, ali gde njegovi kvaliteti, kao kompletnog autora, i te kako sijaju. Još jednom preporučujem overu ovog stripa, a potajno se nadam da je ovo tek uvodnik u svet stripa kenijskih autora i da će, za koju deceniju, izvanredna dela devete umetnosti iz ove zemlje preplaviti svet.

Ivan Veljković, 01. decembra 2023.
FOTO: https://www.behance.net/jacksononyango

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x