Sanders ili Soroš? Recenzija serijala „Mibdul“, brojevi #2 i #3
Mi, svi do reda, stojimo na putu onome što dolazi.
Nikad ne očekujemo obračun.
Ali obračun uvek dođe.
A obračun je sila prirode.
Obračun je nemilosrdan.
Prošlo je malo vremena od prethodne recenzije. Malo više, rekao bih. Ali eto, ko čeka – dočeka. Dakle, da se podsetimo – u prvom broju serijala „Mibdul“ upoznali smo naše glavne aktere. Tu je mlada i radoznala, pobunjenički nastrojena Magla, tu je njen vredni, pozamašni otac Stone, tu je brižni prijatelj Hayrun, a tu su i negativci – premijer Robberbaron, direktorka Orion i mešina od čoveka Mr. Bask. Na kraju broja, Baska ubija crna nedefinisana sila prirode, a Magla se oseća loše. Misli njene majke joj okupiraju pažnju, a želja da ustane protiv onih koji ruiniraju planetu ne popušta.
Dakle, prošli smo prvi broj. Ergo, za vaše zadovoljstvo, ovaj put pričamo o bezmalo DVA naredna nastavka.
U drugom broju serijala scenariste Teodora Reljića i ilustratorke Inez Kristine, radnja već kreće da se zahuktava. Čudovište koje je propisno slistilo Baska trenutno hara gradom, do te mere da vojska mora da ga zaustavi. U jednom trenutku se to i dešava, ali ne pre no što se Magla zapravo poveže sa zveri – i u nadolazećem tripu čuje i oseti svoju pokojnu majku.
Tik pre toga, Magla se posvađa sa Stone-om zbog rasejanosti, preciznije zbog posvećivanja pažnje majčinim crtežima i beleškama pre nego li dnevnom poslu. Porodična drama u ovim scenama je nekako prosečna. Ovo naglašavam mahom zato što sam se nagledao i naslušao mnogo sličnih prepirki, te se sve nekako sklapaju jedna u drugu.
Svetla strana ovog broja, doduše, su negativci. Gospođica Orion vodi predgovore sa androidima sa planete Velocifero, tačnije sa njihovom predstavnicom Madam Kvačilo. Iz razgovora vidimo da ove dve žene uopšte nisu za zezanje; imaju iskustva, ne plaše se da kažu šta misle, i deluje kao da imaju neku tajnu agendu. Pritom, ovde moram da pohvalim Kristinu. Njena obrada em Gospođice Orion, em Madam Kvačilo je skroz zanimljiva. Obe izgledaju kao sivonjave, tanacke i neuhranjene rospije koje imaju iskustva u politici – kao da gledam našu premijerku u razgovoru sa samom sobom.
No, drugi broj se završava sa onesvešćenom Maglom, čudovištem koje je zarobljeno, i Mibdulom koji je uzbuđen.
Prelaskom na treći broj dolazi do prvog ozbiljnijeg događaja, no o tom potom. Prvo vidimo direktne posledice napada čudovišta, kao i obraćanje Robberbarona ljudima planete. Ovde Reljić uvodi dva nova lika u priču – kancelarku planete Treaty i njenu…sekretaricu? Pomoćnicu? Siguran sam da kasniji brojevi otkrivaju ko je ova crnokosa cura, ali namerno ih nisam pročitao – želim da narednim recenzijama priđem svežim parom očiju.
Pročitajte: Stabljika ili šraf? Recenzija prvog broja malteškog strip serijala „Mibdul“
Naime, Robberbaron traži pozajmicu od kancelarke, kancelarka ga grdi zbog šurovanja sa protivničkom planetom Velocifero, dolazi do svađe i doviđenjce. Ovde se priča jako lepo zahuktava. Orion tvrdi da je Robberbaron idiot koji misli da je pametniji nego što jeste, ali iskreno, barem sudeći po ova tri broja, nekako slutim da ima keca u rukavu. Naravno, ne isključujem mogućnost da u potpunosti grešim, ali kad pogledam interakciju njega, kancelarke i Gospođice Orion, deluje kao da nije baš toliko naivan.
Najveći pomak je u Maglinoj priči. Već naveliko komunicira sa duhom njene majke, ili barem pokušava, i ovo opet dovodi do oštre svađe sa Stone-om. Ovo će ujedno biti i poslednja svađa između njih – dok je Magla na odmoru (da ohladi glavu od svega), Orion upada kod Stone-a i nudi mu basnoslovnu sumu novca za korišćenje njegovog prostora za dramska izvođenja istorijskih događaja (da, to mu je posao) za neku njenu svrhu. Stone, naravno, odbija, te se dešava nezamislivo – dobija metak u grudi i umire na mestu. Poslednji kadar je Magla kako gleda u leš svog oca, dok se zver materijalizuje iza nje.
Crtež je i ovde simpatičan, pogotovo dizajni kancelarke i njene pomoćnice. Međutim, kvalitet izgleda negativaca u ovom broju kao da je opao, pogotovo Robberbaron. Nekako nema više onu iskru koja ga je činila zanimljivim u ranijim brojevima. No, preostala su mi još samo tri nastavka, možda je u ostalima zasijao.
Pisanje Reljića je mahom na istom nivou. U prethodnoj recenziji sam naglasio da su poruke vezane za klimatske promene malo previše očigledno nakačene. Reljić mi je, uz smeh, potvrdio da sam u pravu. „A da, ne očekuj mnogo ideološke suptilnosti ovde – namerno sam tako pisao, pa kud puklo da puklo. ;)“ – bukvalno vam citirah autora ovde. Naravno, ja ostajem pri originalnom mišljenju vezanom za tu temu, zato sam se ovde i usredsredio pretežno na kreiranje likova i tok radnje. U tom domenu, Reljić je i dalje na visini zadatka. Mini-serijal mu je izgleda forma koja najbolje leži, mada bih iskreno želeo da vidim šta može da uradi sa ongoing naslovima.
Kristinin pristup je i dalje u domenu dobrog kvaliteta. Tamo gde opadne, primeti se, ali u ključnim trenucima stvarno zasija, pogotovo kod kinetičkih scena. Njen kolor, pogotovo u trećem broju, stvarno iskače ovde, s tim što treba naglasiti da je kao ispomoć i u ova dva broja uskočio Emanuel Borg. A ako je kolor ovako kvalitetan, Borga treba unajmiti na milijardu drugih projekata, pod hitno! Pride, ne zaboravimo ni Fej Paris i njen input po pitanju unosa teksta i dizajna.
Dakle, „Mibdul“ drugi i treći broj – konačna ocena je prolazna, sa zlatnom medaljom. Sad hajmo zajedno da se nadamo da naredne recenzije neće ovoliko dugo da čekaju. Tehehe.
Autor: Ivan Veljković
