Ko je Srpski Bog?

Miloš Bogićević – glavni protagonista stripa „Srpski Bog“ (strip izašao septembra ove godine u izdanju Beogradskog System Comis-a), predstavlja kontroverznog strip junaka koga je Idejno stvorio scenarista Miloš Dragojević, a kome su lik podarili crtači Ivica Sretenović i Dražen Kovačević.

Ko je Srpski Bog?

Ko je u stvari Miloš Bogićević, šta i koga on predstavlja? srpski bog

Devedesete, rat, sankcije, kriminal i mnoge druge loše stvari koje su nas zadesile, svakako su uticale na ljude u Srbiji, a posebno na adolescente, tinejdžere i uopšte omladinu – sve one koji su tih godina rasli, sazrevali i na čije formiranje ličnosti je i te kako uticalo sve što se dešavalo tih godina. Ratno okruženje učinilo je da se na ulicama glavnog grada Srbije 90-ih pojavi velika količina, oružja koje postaje dostupno svima pa i tinejdžerima. S druge strane, kriminalne bande i pojedinci, (najčešće pod kontrolom države) raspadom Jugoslavije gube svoju ulogu na zapadu, na kom su do tada imali zadatak da se obračunavaju sa emigracijom u zamenu za nesmetan dolazak u zemlju gde su trošili svoj pljačkom stečeni novac. Početkom devedesetih svi oni našli su se na ulici. Tu, u borbi za svoje mesto pod suncem, u oličenju beogradskog asfalta, pred očima građana dešavaće se jedan brutalni, krvavi ulični rat, kakav Srbiju do tada nije zadesio. Baš negde tih godina, u takvom okruženju stasavao je i Miloš Bogićević. Bez majke i oca, samo sa bakom koja se brinula o njemu koliko je mogla, bio je manje-više prepušten samome sebi. I naravno famoznoj ulici. Borba za opstanak, nagon za preživljavanjem, ali i dokazivanjem nagnale su Miloša na česte ulične tuče i razne druge nestašluke. Ipak, u svemu tome bilo je neretko i borbe protiv nepravde, zaštite slabijih od jačih, plemenitih dela. Zbog toga je Bogićević još u osnovno školskim danima stekao simpatije i poštovanje svojih vršnjaka pa i starijih. Stasit i korpulentan, sklon treninzima i vežbanju borilačkih veština on stasava u markantnog i harizmatičnog momka. Kao takav on početkom 1999. godine stupa u Specijalnu jedinicu srpskih dobrovoljaca koja potom biva upućena na Kosovo i Metohiju u borbe protiv OVK – terorista. Po povratku, sada već ratni veteran Miloš Bogićević pored oreola žestokog momka, stiče i reputaciju bivšeg ratnika – zaštitnika Srba i srpstva uopšte. To će ga učiniti još većim u očima „ekipa iz kraja“ među kojima već počinju da se ispredaju raznorazne priče o njemu, često predimenzionirane sa mitskim elementima u sebi. Miloš tada postaje junak, idol, sve ono što bi svaki prosečni BG-klinac želeo biti. On postaje čovek o kome se priča, iako sâm to i nije preterano želeo. Ubrzo nakon dolaska iz rata počinje se baviti privatnim obezbeđenjem. Okuplja ekipu sposobnih i snažnih momaka i sa njima zajedno obezbeđuje beogradske klubove, splavove, restorane…

Pročitajte: “Srpski Bog” – Glas duhova prošlosti

Da li je Miloš Bogićević paradigma svega onoga što bi svaki prosečni mladić u Srbiji voleo biti? Da li je on Srpski Bog? bog

U neku ruku da. Žestoki momak, borac za pravdu, zaštitnik slabijih, zaštitnik Srpstva. Svi elementi su tu. Elementi od kojih se stvara mit, a mitovi često imaju veze sa Bogovima, ali ne i sa istinom. A istina je da  je Miloš sve to: hrabar, patriota, snažan, lep, poželjan za suprotni pol… Međutim ta vrsta mitomanije često je u prošlosti dovodila do ugledanja na pogrešne ljude, vođe ili članove, raznih „klanova“: voždovački, zvezdarski, zemunski, surčinski… I sve to pod parolom „bolje jedan dan sokola, nego dvesta godina kornjače“! Reditelj Srđan Dragojević to najbolje opisuje u svom filmu „Rane“. Kroz avanture dva dečaka, a potom mladića on pokazuje svu surovost sveta kriminala devedesetih iz kojih srpsko društvo, nažalost, nije izašlo ni dvadeset godina kasnije. Ipak, nasuprot pomenutim „idolima mladih koji su želeli sve i odmah“ Miloš Bogićević nije kriminalac. Mada hoda po tankoj žici koja razdvaja jednu i drugu stranu zakona, on to ipak nije. Štaviše, on prezire nepravdu koja se po pravilu najčešće i dešava u kriminalnim krugovima, ali i političkim, elitističkim, snobovskim. Ta nepravda uglavnom je usmerena prema običnom svetu, građanima koji često ispaštaju zbog nje i onih koji je generišu. Zbog toga, a posebno zbog Miloševog zaštitničkog nagona prema slabijima i prezira prema nepravdi, on često uzima pravdu u svoje ruke. Na svoj način, omalovažavajući i javno ponižavajući funkcionere korumpirane vlasti, bahate sinove bogataša, tajkuna, biznismena, političara, ali i njih same, on predstavlja neku vrstu modernog Robina Huda, koji (kao i onaj pravi) u sebi nosi određenu vrstu kontroverznosti povezane sa ponekad prenagljenom brutalnošću prema onima koje etiketira kao svoje protivnike. Upravo to, ali i činjenica da je preterano lak na obaraču, dovodi Miloša u kontekst žestokog momka koji, kao što rekosmo, hoda po tankoj žici bez namere da prevagne ka svetu kriminala. Sve navedeno čini ga ne samo idolom ili herojem mladih generacija, nego se graniči i sa nekom vrstom njihovog Božanstva. Sna, koji bi svako od njih rado živeo. bog

Autor: Miloš Dragojević

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x