Bomba – Kako je čovek otključao božansku moć

„Sada sam smrt, uništitelj svetova“ – Robert Openhajmer (citat iz Bhagavad-gite)

Bomba – Kako je čovek otključao božansku moć

Ujutro 6. avgusta 1945. godine, avion vazdušnih snaga SAD „Enola Gej“, nadletao je strateški važan japanski grad Hirošimu i u 09:15 po lokalnom vremenu izbacio svoj tovar. Prvi napad nuklearnim oružjem u istoriji izvršen je uranijumskom bombom kodnog imena Mališa (Little Boy). Posledice su bile stravične. U samom udaru poginulo je između 70 i 150 hiljada ljudi, pretežno civila. Ta brojka se kasnije znatno uvećava usled posledica koje je ostavila radijacija. bomba

Drugi  napad usledio je tri dana kasnije, 9. avgusta u 11:02 po lokalnom vremenu. Meta bombardera koji je nosio ime „Bokskar“ bilo je Nagasaki koji je pogođen plutonijumskom bombom šifrovanog naziva Debeljko (Fat Man) i koji je u inicijalnom udaru odneo između 60 i 80 hiljada ljudskih života.

Obe bombe nastale su kao produkt Projekta Menhetn kroz koji su SAD, UK i Kanada za vreme Drugog svetskog rata razvijale nuklearno oružje. Posledice ovih naučnih istraživanja i njihovih proizvoda i dalje odjekuju kroz istoriju i inspirišu brojne naučne radove, ali i dela fikcije.

Didije Alkant i Loran-Frederik Bole zajedno sa crtačem Denisom Rodijeom, stvaraju 2020. godine grafički roman „Bomba“ koji govori o razvoju atomskih bombi, počevši od prvih uspešnih lančanih reakcija, pa preko inicijativa za pokretanje samog Projekta Menhetn, pa sve do upotrebe na japanskim gradovima i posledica koje su usledile.

Priča grafičkog romana počinje personifikacijom Uranijuma koji pripoveda svoj istorijat sve do onog trenutka kada se u njegov „život“ uključuje Leo Silard, mađarski naučnik jevrejskog porekla koji je emigrao u Ameriku i koji je prvi izveo kontrolisanu nuklearnu lančanu reakciju – preduslov za stvaranje nuklearnog oružja. Silard je uvideo da će uslediti trka u naoružavanju ogromne energije koja proizilazi iz cepanja atoma i uz pomoć nekoliko kolega i autoriteta Alberta Ajnštajna, skreće pažnju američke administracije. Na taj način su napravljeni prvi koraci ka Projektu Menhetn.

Pročitajte: 7 smrtnih grehova: Brutalnost starog Zapada!

Pripovedanje iz ugla Uranijuma se nastavlja i dalje kroz ovaj izuzetno obiman grafički roman, a pored Silarda, čije ime nije toliko poznato kao neka druga zbog kasnijeg protivljena upotrebi nuklearnog naoružanja, priča prati i druge značajne likove sa ulogama u Projektu Menhetn kao što su fizičari Enriko Fermi i Robert Openhajmer, zatim general vojske SAD Lesli Grouvs, ali i važne političke figure tog vremena u vidu predsednika SAD Rutvelta i Trumana, vođa SSSR-a Staljina i premijera Velike Britanije Vinstona Čerčila. Takođe, bitan deo radnje se odnosi na sudbinu japanske porodice Morimoto iz Hirošime.

Scenario je pisan jednostavnim jezikom, bez preterane upotrebe naučnih termina koji bi bili teško razumljivi čitaocima čija sfera interesovanja ne seže duboko u polje fizike. Akcenat je na istorijatu, politici, naučnoj etici i humanosti.

Strip je svakako izuzetno zanimljiv za čitanje, naročito ukoliko ste ljubitelj istorije. Obrađeno područje je jako široko i izbegnuta je jednoličnost time što je ponuđeno više od jednog ugla sagledavanja situacije. Međutim, jedan od ključnih problema nastaje upravo zbog prevelike revnosti scenarističkog dvojca da prenese što više istorijskih događaja vezanih za temu i da upotrebi što veću količinu materijala do kog su došli, bez ikakve sumnje, jako temeljnim istraživanjem. Radnja previše šeta i menja fokus što često izaziva haotičan efekat. Dijalozi su uglavnom pisani tako da se kroz svaki saopštava neka istorijska činjenica, prenosi anegdota ili neki drugi podatak do kog su scenaristi došli. Dakle retko kad u stripu razgovor izgleda neusiljeno i prirodno. Utisak koji takav način pripovedanja ostavlja se može najbolje uporediti sa dramatizacijom na koju nailazimo u dokumentarnim filmovima od čije estetike „Bomba“ zapravo uopšte ne beži.

Crtež Rodijea je sasvim korektan i dizajn likova u velikoj meri odgovara onome kako su zapravo i izgledali. Kadriranje je urađeno jako dobro i značajna pažnja je posvećena detaljima kao što su arhitektura, izgled mašinerija, aparature, odeće i sl. S druge strane, stil je dosta sterilan i na tom polju Rodije ne pokazuje nikakve pamtljive osobenosti utapajući se u prosečnost.

Kada se podvuče crta, „Bomba“ je svakako grafički roman vredan pažnje. Narativna struktura se može činiti žilavom u pojedinim trenucima i svakako nije najpitkiji strip koji možete da nabavite, ali ovo je ipak ozbiljno delo koje govori o jednom od najvećih dostignuća u istoriji nauke i o jednom od najvećih ratnih zločina ikada. To uprkos velikoj posvećenosti istorijskim detaljima, radi sa stavom pozicionirajući Lea Silarda kao junaka, kao čoveka koji je uvideo opasnost od nacizma i na svoj način mu pružao otpor i koji se do zadnjeg trenutka borio protiv upotrebe Mališe i Debeljka i žrtvovanja japanskih civila radi prikazivanja američke moći.

„Bombu“ na srpskom izdaje „Čarobna knjiga“ 2023. godine koja se ispostavila jako bogata kada je ova tematika kod nas u pitanju jer su se u bioskopima pojavili i filmovi „Openhajmer“ Kristofera Nolana, „Čuvari formule“ Dragana Bjelogrlića, ali i knjiga „Alhemija Bombe“ Slobodana Bubnjevića.

Autor: Nikola Tasković

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x