U glavi Šerloka Holmsa – Poprečni presek genijalnog uma
“Vidite, ja smatram da je ljudski mozak suštinski nalik malom praznom potkrovlju. Spretan preduzetnik veoma vodi računa o tome šta stavlja u potkrovlje, u svoju glavu.”
Šerlok Holms
Šerlok Holms je nastao iz mašte škotskog lekara i pisca ser Artura Konana Dojla i svoje prvo pojavljivanje pred publikom imao je 1887. godine u priči Crvena nit (A Study in Scarlet). U godinama koje su usledile, Šerlok je stekao ogromnu popularnost i do danas ostaje najpoznatiji fiktivni detektiv. holmsa
Svojim, za to vreme, inovativnim pristupom u pričama o stanaru ulice Bejker, Dojl nije samo napravio neizmeran doprinos jednom književnom žanru, već je i inspirisao stvarni razvoj kriminalistike kao nauke. Metode koje koristi Šerlok Holms tada su prosečnom čitaocu sigurno delovale kao čista fantastika, ali pioniri forenzike su svakako videli potencijal u piščevim idejama.
Avanture Šerloka Holmsa su u poslednjih sto i kusur godina, adaptirane više od dvesta puta na velika platna, male ekrane, u stripove, knjige i video igre. Jedna od najnovijih dolazi iz Francuske u obliku dva strip albuma koja su delo scenariste Sirila Lijerona i crtača Benoe Dana pod nazivom “U glavi Šerloka Holmsa: Slučaj izgubljene ulaznice”.
Ovi autori su pristupili Šerloku na vrlo kreativan i originalan način. Napisana je potpuno nova priča po uzoru na radove Konana Dojla i to bez ikakvih promena u likovima, njihovim osobinama, motivacijama, polu, seksualnoj orijentaciji, što je pravo osveženje u doba ributova, rimejkova i reimaginizacija.
Međutim, “Slučaj izgubljene ulaznice” je ispripovedan na jedan sasvim poseban način. Dok pratimo slučaj koji Šerlok Holms rešava, istovremeno posmatramo kako se odvija misaoni proces slavnog detektiva. Na koji način se pokreće njegov analitički um, kako povezuje tragove i dobija rezultate koji ga usmeravaju dalje ka rešenju zagonetke. Sve to kroz poprečni presek njegovog mozga, koji on naziva svojim tavanom (danas bi ga verovatno nazivao hard diskom) i koji crtač tako i predstavlja, a u kome vidimo doslovno stilizovanu vizuelizaciju misli i procesa.
Pročitajte: “Frankenštajn” – Balada o ljudskosti
Radnja je, kao i u originalu, smeštena u London sa kraja XIX veka, u Viktorijansko doba britanske imperije. Jedne noći pozornik dovodi u ulicu Bejker čoveka koji je pronađen kako u spavaćici, sa dve različite patofne i slomljenom ključnom kosti luta opasnim ulicama Ist Enda. Doktor Votson ga prepoznaje kao svog prijatelja i kolegu, a vrlo brzo shvata i da čovek boluje od delimične amnezije. Tada uskače Holms sa svojim natprirodnim deduktivnim moćima i počinje da rešava misteriju noćnog šetača. Ispostaviće se da je stvar mnogo ozbiljnija od rane demencije i da je u Londonu izvršena serija otmica.
Siril Lijeron se odlično pripremio za pisanje potpuno nove priče o Šerloku. Njegov istraživački rad je bio zaista sveobuhvatan, a nije zaobišao ni konsultcije sa vatrenim obožavaocima Dojlovog detektiva. Stečena znanja je iskoristio na pravi način i stvorio inteligentan i zanimljiv zaplet koji je na svaki način dostojan slavnog pisca i njegovih likova. Nije pribegavao reimaginaciji ili dekonstrukciji likova, što je jako retko u današnje vreme, pa njegov scenario u svakom smislu deluje kao da je adaptacija davno izgubljene priče ser Artura Konana Dojla. Način na koji se zadire u sistem Holmsovog razmišljanja je genijalan i Lijeron njime od čitaoca stvara aktivnog učesnika istrage. Takav osećaj se produbljuje na nekolicini strana uz pomoć kojih nam autori serviraju proboj u slučaju kroz interaktivne detalje kao što su okretanje sličice ka svetlosti ili presavijanje strane da bi se kompletirala slika.
Benoa Dan ima sjajnu stilizaciju iz koje izviru snaga i duhovitost, a stvorio je i odličnu stimpank atmosferu u koju je ušuškao Lijeronovu priču. Detaljan tamo gde je to potrebno, a sugestivan na drugim mestima uz divno odabranu zagasitu paletu boje, Dan kreira vizuelnu dimenziju ovog stripa koja je savršeno uklopljena sa narativom, pa scenario i crtež čine jednu celinu bez primetnih šavova. Drugim rečima, savršena sinergija.
“U glavi Šerloka Holmsa” originalno je objavio francuski izdavač Ankame, dok ga na srpsko tržište donose zajedničkim snagama Beli Put i Makondo. Držeći se originalne forme od dva albuma, ovaj izdavački duo nam je priredio dva fizički možda i najlepša izdanja 2022. godine.
Autor: Nikola Tasković
