“Dellamorte Dellamore” i Dilanovo vraćanje korenima

Roberto Rekioni, urednik i scenarista napisao je mini-serijal od 6 brojeva pod nazivom ‘Dilan Dog 666’, koji će eliminsati dosadašnji kontinuitet i prikazati nam Dilana iz drugog univerzuma, koji ima mnogo zajedničkih tačaka sa starim Dilanom, ali i mnogo toga različitog.

Mini-serijal, koji je kod nas još uvek na početku objavljivanja, u velikoj meri se oslanja na prve Dilanove avanture iz 1986. godine poput ‘Zora živih mrtvaca’, ‘Noći punog meseca’, ‘Džek Trbosek’ i ‘Duh Ane Never’. Ono što Rekioni čini sa mini-serijalom ‘Dilan Dog 666’ je stara američka praksa rewriting-a, ponovno pisanje starih epizoda za novu upotrebu, nove čitaoce, dok u isto vreme pokušava da namigne i ispoštuje i dugogodišnje ljubitelje serijala.

Ne samo da Rekioni oživljava stare dilandogovske priče u novom ruhu, već kopa dublje po korenima lika, izvodeći na svetlost dana i Frančeska Delamortea, glavnog junaka romana “Dellamorte Dellamore” Ticijana Sklavija iz kog se izrodio Dilan Dog. Tako Dilan ima novog pomoćnika, Gnjagija, lika iz pomenutog romana, a njih dvojica su se upoznali dok je Dilan radio kao čuvar na groblju, gde se suočavao da epidemijom živih mrtvaca, baš kao i Frančesko Delamorte.

Roman “Dellamorte Dellamore” kao i njegov ‘mlađi brat’, strip Dilan Dog, u potpunosti odiše Sklavijevom ljubavlju prema hororu. Glavni junak Frančesko Delamorte je čuvar groblja u lombardskom gradu Bufalori i zajedno sa pomoćnikom Gnjagijem suočava se sa epidemijom povratnika, ljudi koji se treći dan nakoh sahrane vraćaju kao zombiji.

Čudna je sudbina romana “Dellamorte Dellamore”. Knjiga je ostala u autorskoj fioci skoro 10 godina sve do 1991. godine, kada ju je Camunia Editore objavila, usred procvata popularnosti koju je imao strip Dilan Dog. Izdavačka kuća je zatražila od Anđela Stana da izradi korice i ilustracije, a tu je bio i natpis na naslovnici”Roman iz kojeg je rođen Dilan Dog”.

“Dellamorte Dellamore” je čudan roman, napisan skoro kao scenario filma ili stripa, pri čemu narator detaljno opisuje scene kao da se obraća kameri ili crtaču. Tekst je stoga poslužio da napravi skok „u svet strip oblačića“. Bilo je dovoljno da se uredi u obliku pravog scenarija i pronađe pravi crtač. Izbor je pao na Klaudija Vilju , koji je crtao Martija Misteriju od 1982. On i Sklavi su počeli da prave strip, razmišljajući da ga objave na Orijent ekspresu, novinama izdavačke kuće L’Isola Trovata koju kontroliše Bonelli.

POVEZANO: Cemetery man (DelLamorte DeLlamore) ili košmar iz kog se rodio Dilan

Nažalost, vreme tog časopisa se bližilo kraju: 1985. je ugašen, a od stripa Frančeska Delamortea ostalo je samo nekoliko studija i dve stranice, koje ćete naći ispod, prvi put objavljene u VOV fanzinu 1989. a zatim u par eseja. Ceo projekat je recikliran u Dilana Doga, za koga je Vilja napravio nove studije karaktera i novog pomoćnika, Gruča. Čak je i Điđi Kavenago nacrtao naslovnicu broja 402. Dilana Doga kao omaž Klaudiju Vilji i njegovim studijama likova za strip adaptaciju romana “Dellamorte Dellamore”.

Sklavi i Luiđi Minjako su organizovali prvu susret Dilana i Frančeska Delamortea 1989. u Dilan Dog specijal 3. pod nazivom ‘Crni horor’, koji je nacrtao Đovani Fregijeri. Godine 1994. je izašao film “Dellamorte Dellamore” u režiji Mikelea Soavija, koji je dodatno zbunio publiku jer je Frančeska Delamortea glumio Rupert Everet, glumac na čijem liku je Klaudio Vilja bazirao izgled Dilana Doga. Stoga se taj film i smatra filmom o Dilanu Dogu. 

Nažalost, Sklavi je uvek imao izvesnu skromnost prema svojim romanima. Uprkos filmu i kontinuiranom uspehu Dilan Doga, nikada nije želeo da se “Dellamorte Dellamore” ponovo štampa, pa je tako roman polako klizio u zaborav. 

Rekioni ga u svom rewriting-u Dilana Doga vraća na velika vrata kao kamen temeljac dilandogovskog kanona. Frančesko Delamorte i Dilan Dog se konačno stapaju u jedno stvorenje i to je verovatno i najzanimljiviji aspekt ove nove verzije Dilana. Rekioni podiže temeljne aspekte novog Dilana koristeći jedan od zaboravljenih stubova mitologije Dilana Doga i tako dobijamo novu verziju Dilana, koja je istovremeno duboko ukorenjena u svoj izvor, Frančeska Delamortea.

Jedna od scena u Dilan Dog 402. gde se Dilan i Frančesko Delamorte savršeno preklapaju je flešbek scena iz perioda Dilanovog života kao čuvara groblja, telefon zvoni u stanu, javlja se čovek izlazeći sa tuširanja, otvara vrata, ispred njega se nalazi zombi, hladnokrvno ga ubija i vraća se telefonskom razgovoru, zatvarajući sekvencu frazom. Ovaj flešbek je čist deja vu scene iz knjige/filma “Dellamorte Dellamore”.