“Cross to bear” – Lov na Džeka Trboseka u bespućima Divljeg zapada
Marko Stojanović, Siniša Banović i Aljoša Tomić čine svojevrsnu srpsku strip reprezentaciju na američkoj sceni i to pod zastavom izdavačke kuće Afteršok za koju su stvorili četvorodelnu mini seriju punu gotike, akcije, horora, misterije i drame.
Američka škola stripa ima da ponudi mnogo stvari van superherojskog žanra, mada je to nešto teže uočljivo zbog popularnosti i nametljivosti likova u živopisnim kostimima sa gotovo božanskim moćima. Ipak, napraviti korak dalje od DC-ja ili Marvela znači otvoriti vrata nekih novih svetova i upoznati izdavače pod čijim grbovima se kreiraju mnogi fantastični naslovi u kojima nema plaštova niti rendgenskih pogleda. cross
Afteršok je mlada izdavačka kuća nastala 2015. godine u Kaliforniji, SAD i svoje izdavaštvo opisuje kao hibrd nezavisnog stripa i kompanijskog pristupa. Osnovali su je Džo Pruet (nekadašnji urednik u Image comicsu) i Majk Marts (bivši urednik X-mena i Betmena).
Za kratko vreme je okupljena ekipa zvučnih i imena koja će se tek proslaviti i stvaranje brojnih originalnih serijala je moglo da počne. Neki od najpoznatijih članova Afteršokovog tima su svakako Brajan Azarelo, Mark Vejd, Sem Kit, Pol Dženkins… Prepoznajući stripovski talenat koji gotovo eruptira na ovim, našim prostorima, ovim imenima je pridružena nekolicina stvaralaca čija se prezimena završavaju na ‘ić’ i tako izazivaju prelome jezika američkih čitalaca.
“Cross to bear” je mini serijal koji je izašla u četiri sveske pod okriljem Afteršoka i čiju priču scenaristički potpisuje Marko Stojanović, crtački Siniša Banović, a kolor je delo Aljoše Tomića. Trio čija saradnja je već donosila plodove na Vekovnicima.
Pročitajte: Wild West – serijal za ljubitelje legendi Divljeg zapada!
Godina je 1889. i priča ove grafičke novele pati Engleze Edgara i Sajmona, bivšeg i aktivnog člana Reda, organizacije koja je nasledila krstaše i koja se zaklela na borbu protiv zla (ili onoga što oni koncipiraju kao zlo). Edgar je pobegao u Ameriku od tereta koji je Red stavljao na njegova ramena i naizgled je našao mir u salunu koji vodi sa suprugom i indijanskim barmenom. Sajmon će taj mir poremetiti kad naizgled slučajno naleti na Edgara dok po nalogu Reda goni nikog drugog do Džeka Trboseka, najpoznatijeg serijskog ubicu ikada.
Ideja da je Trbosek pobegao u Ameriku nije nova, ali je svakako zanimljiva za obradu. Stojanović je dodatno obogaćuje misterioznim Redom i ruralnom vestern scenografijom stvarajući tako jako originalnu atmosferu lova na čoveka koji je u Londonu iskasapio najmanje pet žena.
Međutim, sam Trbosek ne zauzima puno mesta u ovoj priči, kao uostalom ni mitologija koja ga prati. Serijski ubica ovde ima ulogu “belog kita” za Edgara i Sajmona koji ga preko Divljeg zapada jure pokrenuti različitim motivima. Pozadini Reda takođe nije dato suviše prostora i samo se kroz jednu flešbek scenu nagoveštava da njihova borba podrazumeva i natprirodne neprijatelje kojima je ovaj svet nastanjen. Prava je šteta što taj aspekt ovog sveta nije zastupljeniji ali bi se to potencijalnim nastavcima lako moglo nadomestiti.
Scenarista polako gradi radnju razvijajući odnose medju likovima kroz odlične, višeslojne dijaloge. Upravo takav način pisanja i konstrukcija dijaloga stvara utisak da se radi o dosta dužoj priči od četiri standardne američke sveske.
Trbosek je pozadina, a kroz sam tok potere se razvija paralelna radnja koja odiše punokrvnim vesternom i lako je zamisliti da bi Stojanović mogao da obogati narativ sa više ovakvih linija da mu je dato više prostora što bi verovatno i uticalo na naglost u raspletu.
U toku čitanja može se steći utisak da postoji mnogo rupa u internoj logici Stojanovićevig scenarija. Međutim u poslednjem poglavlju se u seriji vrtoglavih, intenzivnih i izuzetnih obrta scenarista popunjava logičku masu i pokazuje da svaki oblačić može da iskoristi za pravovremeni šok.
Banovićev crtež je odlično usklađen sa Stojanovićevim scenariom i odlično dočarava atmosferu koju čini mešavina žanrova. Dinamičan i odlično režiran, Banovićev crtež svojom sličnošću sa ranim stilom Majka Minjole sa iskorakom ka izražaju Šona Filipsa, odiše snagom koja mu može otvoriti prekookeanska vrata za mnoge žanrove. Kolor Aljoše Tomića je doprineo stvaranju atmosfere i ne guši crtež oduzimajući mu dubinu.
“Cross to bear” je pobrao jako dobre kritike u Americi i očekuje se da priča bude objavljena i u formatu trejda nakon što je završeno premijerno izdavanje u sveskama. Serijal svakako zaslužuje i nastavke kroz koje bi u Afteršoku mogao da nastane jedan univerzum ispunjen napetim gotičkim horor-triler misterijama.
Autor: Nikola Tasković