Konan: Ksutal grad sumraka – Subićeva oda najvećem od svih varvara

Hauardov opus Konanovih avantura sastoji se od dvadeset i jedne priče, dvadeset pripovedaka i jednog romana koji međusobno nisu povezani te se mogu zasebno čitati proizvoljnim redosledom. ksutal

S obzirom da Glenat u svom serijalu obrađuje originalna dela, isto važi i za njihove albume od kojih svaki obuhvata jednu celinu. Princip je i da svakim albumom čitaocima svoje viđenje Konanovog sveta predstavi drugi autorski tim.

Priča “Ksutal, grad sumraka” je prenešena u dvanaestu knjigu serijala scenarističkom obradim Kristofa Beka i crtačkim umećem našeg Stevana Subića koji je bio i domaćin svetske premijere svojom izložbom održanom u Zrenjaninu od 10. do 31. januara.

Priča “Ksutala” započinje Konanovim begom u pustinju zajedno sa bivšom robinjom Natalom pošto je horda kojoj su pripadali razbijena na obroncima Stigije.

Iscrpljeni vrelinom i hladnim noćima, Konan i Natala su na ivici da se predaju zagrljaju smrti. Konan je već isukao svoj mač u nameri da Natali prekrati muke kada u daljini spazi obrise grada u sred pustinje.

Osnažen novom nadom, par stiže do misterioznih zidina i kiklopskih kula, ali veličanstveni grad izgleda napušteno. Ipak, ubrzo će misterije Ksutala početi da se otkrivaju gostima.

Kristof Bek je francuski scenarista i crtač poznat po brojnim radovima na bande dessinee serijalima. Ističu se Katargo (na kome je sarađivao sa Milanom Jovanovićem) i Pandemonijum.

Pročitajte: „Elrik“ – Dekadencija i njeni koreni

U obradi Hauardove priče se snašao izuzetno dobro. Istakao je prava mesta u narativu koja nose priču i pripremio teren za transformaciju u strip. Hauardova priča je sama po sebi jako zanimljiva, obiluje lavkraftovskim elementima, akcijom i eksplicitnim scenama i čini se da je Bek znalački rasporedio te elemente i dao im onoliko mesta koliko iziskuje savršena adaptacija smeštena u BD album od šezdesetak strana.

Ipak, ono što ovom albumu daje snagu je crtež Stevana Subića. Zrenjaninac je radio na serijalu Adam Vajld za Boneli, a u Francuskoj je pored Konana crtao Tarzana (produžetak saradnje sa Bekom) i stim pank serijal M.O.R.Y.A.R.T.Y.

Na “Ksutalu” je jednostavno briljirao. Njegov prikaz Konana je izuzetno upečatljiv i nijedan drugi prikaz ovog junaka nije u većoj meri zaslužio epitet – varvarski. Ogroman i snažan, Konan koga nam Subić donosi ne izgleda kao bilder koji je upravo izašao iz teretane gde je tog dana stavljao akcenat na svoje tricepse ili pločice. On nije moderan, izdepilirani grmalj već dlakava masa mišića iskovana u bezbroj bitaka. Prepun ožiljaka i sa pogledom divlje zveri.

Ženski likovi u ovom albumu poseduju izuzetnu erotičnost i Subić briljira i na tom polju ističući lepotu ženskog tela obdarenog oblinama u kombinaciji sa perverznom zavodljivošću.

Subićev crtež poseduje snagu koja nastaje u njegovom kadriranju, te igrom linija, odnosu sa senkama, ali ponajviše u suptilnom prisustvu detalja, odnosno njihovom odsustvu na mestima gde postizanje punog efekta to zahteva.

Linijom i grafičkom naravlju, ovaj crtač deluje kao naslednik Alberta Breće, a u dinamici i prikazu monumentalnih gradjevina i spomenika se susreće velikanima kao što su Minjola i Korben. Međutim njegovi radovi su prepoznatljivi na prvi pogled jer je na temeljima svojih uzora Subić sazidao svoj jedinstveni stil.

Kolor “Ksutala” je delo Đulije Brusko (Skalpirani). Iako je odradila izuzetan posao u dočaravanju atmosfere, čini se da je njeno prisustvo na većini mesta suvišno, pa čak i da kolor, koliko god vanserijski odrađen, guši originalnu zamisao crtača. Tako da ovaj strip definitivno treba doživeti u obe varijante.

Zahvaljujući Makondu, to je delimično i moguće. Uporedo sa francuskim, pojavilo se i domaće izdanje sa obiljem dodataka u kojima se nalazi nekoliko crno belih tabli. Izdanje je na A4 formatu u tvrdim koricama i na izuzetno kvalitetnom papiru.

Autor: Nikola Tasković