„Elrik“ – Dekadencija i njeni koreni

Beli vuk. Miljenik Ariohov. Igračka bogova. Ubica svog naroda.

„Elrik“ – Dekadencija i njeni koreni

Elrik od Melnibonea, albino vladar najsurovije od svih rasa, je kreacija engleskog pisca epske i naučne fantastike Majkla Murkoka. Prvo pojavljivanje je imao 1961. godine u pripovetci „Usnuli grad“ (The Dreaming City) objavljenoj u časopisu Sience Fantasy. Nakon toga, Murkok je svom antiheroju podario bogat literarni život u romanima i pričama koje su postale izuzetno uticajne u stvaranju svetova koji ne prate dosadna pravila ovog našeg. dekadencija

Stripovske adaptacije Murkokovog albina svakako nisu novost. Imenima koja su prenosila Elrika u dimenziju devete umetnosti pripadaju Drije, Rasel, Miler, Minjola i mnogi drugi čiji pomen izaziva divljenjenje medju poznavaocima stripa. Međutim, sam Murkok je u svom predgovoru za prvi Glenatov album istakao kako mu je verzija Blondela i njegove ekipe omiljena i čak u pojedinim segmentima priče unapređuje originalnu zamisao.

Upravo o Elriku francuske izdavačke kuće Glenat se ovih dana priča u stripadžijskim krugovima. Nedugo posle premijere u Francuskoj četvrti album, kojim se završava prvi ciklus, izdat je od strane našeg Makonda.

Pre izvesnog vremena naš crtački virtuoz Stevan Subić je putem društvenih mreža obelodanio da će imati udela u nastanku drugog ciklusa Elrika. Makondo je tako u saradnji sa Stevanom oplemenio svoju ideju da prva četiri albuma objavi i u integralu (pojedinačni su rasprodati) i tako dobio jednu fenomenalnu naslovnicu koja čini da sve četiri originalne izgledaju generički i dosadno.

This slideshow requires JavaScript.

Gotovo u isto vreme hrvatska Fibra objavljuje svoj integral Elrika u ediciji Kolorka.

Svet u kome Elrik bitiše je srednjevekovna fantazija puna magije i zmajeva. Većim njegovim delom gospodare Melnibonejci sa Ostrva zmajeva, bića nalik na vilenjake koji sebe smatraju superijornijim od ljudi i koji su dostigli neslućene dubine dekadencije i čiji se osećaj za moral potpuno izvitoperio tokom hiljada godina dominacije i ratovanja.

Pročitajte: „Na krilima vetra“ – Punim jedrima ka slobodi

Melnibonejcima pripada i sam Elrik. Zapravo on je njihov kralj-čarobnjak i sedi na rubinskom prestolu svoga oca koji ga je prezreo jer je samim činom rođenja ubio svoju majku. Elrik nije kao ostali njegovi sunarodnici. Za početak on ne predstavlja ideal fizičke snage, nije savršeni ratnik koji treba da vodi najsnažnije i najsurovije kraljevstvo. On je bolestan, njegova krv je prokleta i samo magija njegove voljene Simorile ga održava u životu. Zatim, on previše preispituje načine Melnibonea. Dok sedi uzdignut nad svojim sunarodnicima u njemu počinje da se razvija savest, koncept gotovo iščezao iz kolektivnog bića njegovog naroda.

Kao netipičan kralj koji nema želju da konstantno ratuje, Elrik u očima pojedinih biva viđen kao slab i nedostojan krune. U takvim pogledima prednjači Simorilin rođeni brat Jirkun koji će početi da spletkari protiv svog vladara i tako pokrenuti događaje koji će bledog antiheroja dovesti u kontakt sa višim bićima i u ruke mu staviti moćni Olujnik, jedan od crnih mačeva dušoždera Arioha gospodara pakla.

Murkok je Elrika pisao pod snažnim uticajem svojih političkih ubeđenja koja se, kako sam kaže, temelje na anarhizmu. On je napravio neskrivenu paralelu Melnibonea sa svojom Engleskom koja je nekada vladala ogromnim prostranstvima, a u kojoj i dalje veliki uticaj ima plemstvo nastalo tokom ere imperijalizma. Murkok propoveda o padu aristokratije i osećaju moralnosti koji ne treba da dolazi usled straha od božanskih sila, već iz same čovečnosti.

Blondel i Kano svojom adaptacijom savršeno prate ideje originalnog pisca i čine ih još dostupnijim i naglašenijim. Pogotovo kada se ceo stripovski prvi ciklus posmatra kao celina i kada se shvati do čega kolektivni zaborav može da dovede.

Kompleksnost Elrikovog sveta u stripovskom izražaju se najviše ogleda u panteonima oko kojih se formiraju religije. Tako Gospodari Haosa, koje obožavaju stanovnici Ostrva zmajeva i Gospodari Reda čine dve grupe božanstava koje predstavljaju dva tasa vage na kojoj se lomi sudbina sveta. Postoje i božanske personifikacije prirodnih elemenata kao što su Okean i Zemlja, a i bogovi viših svetova. Sve to doprinosi osećaju veličine sveta kroz koji se krećemo sa junacima, ali svakako ostaje da bude više istraženo i iskorišćeno kao element. Takođe bi bilo lepo da se u nekom od narednih albuma nađe po koja mapa kojom bi se čitaocu približila geografija zemalja koje se konstantno pominju.

Na crtežu su radila četvorica autora Reht, Poli, Telo i Bastid, ali nijednom nije povereno da samostalno radi album već je svaki kooperacija na kojoj su manje-više svi radili. I radili su izuzetno. Osećaj monumentalnosti je prisutan na svakoj tabli i osećaj divljenja se meša sa zastrašenošću dok se kroz njihov rad čitalac seli u svet koji očigledno pripada nekom čudnom svetu punom magije. Sakaćenje, orgije i telesna izvitoperenost koja se prenosi na duhovnu čini pozadinu Melnibonea koju kvartet crtača tako dibro ističe čineći atmosferu svilenkasto bludnom. Ali taj aspekt svog umeća jednako dobro pokazuju i kada se odmakne od Elrikove domovine.

Ljubitelji epske fantastike u stripu će imati čemu da se raduju ako nadolazeći albumi budu pratili kvalitet prvog ciklusa, a do tada im ostaje samo da izaberu između Fibre i Makonda.

Autor: Nikola Tasković

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of