“Večiti Rat” – Besmisao rata na evolucijskojoj liniji čovečanstva

Istorija čovečanstva je istorija ratovanja. „Večiti rat“ Džoa Haldermana sagledava istoriju naše rase kroz prizmu naučne fantastike.

Prikaz stripa “Večiti Rat” po scenariju Džoa Haldemana i crtača Marvana

Džo Haldeman je američki pisac naučne fantastike i učesnik Vijetnamskog rata. Kao pripadnik Četvrte divizije iz prve ruke je svedočio užasima ovog sukoba i čak bio teško ranjen i nagrađen Purpurnim srcem (medalja za hrabrost u vojsci SAD). Po povrtaku u Ameriku piše SF roman „Večiti rat“ u kom povlači paralelu između rata u kom je učestvovao i nekog potencijalnog, budućeg rata sa nepoznatim, vanzemaljskim neprijateljem. Napisao je još preko dvadeset romana i objavio nekoliko zbirki priča i poezije.

„Večiti rat“, iako zamišljen kao alegorija Vijetnamskog, može se zapravo primeniti na sve ratove ikada vođene na našoj Plavoj planeti. Haldeman je stvorio vanvremensko, zauvek aktuelno delo i pokazao koliko snažno mogu da se saopštavaju poruke kroz žanr naučne fantastike. Naravno, pored same antiratne tematike pisac je jednako fokusiran na budućnost čovečantva i njegove granice.

Haldeman je roman izdao 1969. godine, a danas „Večiti rat“ uživa status klasika u svom žanru. Na sličnom putu je i strip adaptacija koju je Haldeman u krajem osamdesetih uradio zajedničkim snagama sa belgijskim crtačem Marvanom.

Dvojac je adaptirao izvorni roman u tri BD albuma trudeći se da novonastalo delo bude narativno što bliskije originalu i da poruka o ratu i imperijalizmu bude jednako snažna. Čarobna knjiga i Fibra su u integralnim izdanjima objavili ovaj strip.

This slideshow requires JavaScript.

Čovečanstvo je na samom kraju 20. veka pronašlo način da putuje brzinom svetlosti. Sa ovim epohalnim dostignućem, kolonizacija svemira je postala neminovnost. Međutim ispostavlja se da u svemiru nismo sami i u blizini jedne od planeta u sazvežđu Bika (Taurus) dolazi do navodnog sukoba između broda sa ljudskom posadom i do tada nepoznate vanzemaljske civilizacije koja će dobiti naziv Tauranci. Incident se na Zemlji tretira kao objava rata i započinje regrutacija za rat sa neprijateljem udaljenim stotinama hiljada svetlosnih godina.

Radnja prati Vilijema Mandelu koji je na početku priče regrut u vojsci Ujedinjenih nacija. Kroz njega ćemo svedočiti surovosti vojne obuke i besmislu nekog budućeg rata koji se vodi na načine koje današnji čovek teško da može i da pojmi. Mandela je jedan od regruta iz prvog poziva i kao takav će ući u legendu i vremenom dobijati činove koje ne želi sa kojima ne zna kako da se nosi. On će tokom celog svog narativnog luka patiti i proklinjati ljudski rod dok stiče i gubi prijatelje, ljubav i način života koji poznaje. Sve zbog rata sa neprijateljem koji je tek nešto više od Babaroge.

Haldeman u svojoj priči primenjuje paradoks vremenske diletacije koji je često ignorisan u delima naučne fantastike koja kao svoj integralni deo imaju putovanja od bezbroj svetlosnih godina. Taj paradoks, pojednostavljeno, znači da vreme drugačije protiče za putnika kroz svemir i za osobu na Zemlji. Dok na Zemli ili nekoj drugom objektu u normalnom stanju kretanja proteknu vekovi, putnik u međuzvezdanim skokovima iskusi samo nedelje ili mesece. Takve okolnosti još više ističu otuđenost vojnika koji se vraćaju iz rata. Oni ne zatiču ono što su ostavili, već sasvim druge svetove u kojima ne znaju da žive.

Pročitajte: „Na krilima vetra“ – Punim jedrima ka slobodi

Kroz vremenske skokove pisac razrađuje ideju o čovečanstvu kao društvu koje krupnim koracima beži od sopstvene prirode i hrli u degeneraciju i dekadenciju usled veštačkih socijalnih koncepata i imperijalizma kao njihovog temelja. Rat je tu tek sredstvo koje služi pohlepi i odnosi živote, a vojnici su instrumenti, pogonsko gorivo za rastuću mašineriju sve civilizovanijeg carstva.

Prvi album „Večitog rata“ služi kao uvod i razrađuje više tehničke podatke i samu prirodu sveta u koji nas priča vodi nego što nam dopušta da vidimo pripovest samog protagoniste. Tek na kraju, kada se obuka Mandele završi i kad počne pravi rat oseti se prava snaga priče koja se samo pojačava kroz drugi i treći album.

Stil pisanja u stripu je hladan, klinički precizan. Likovi, pa čak i sam Mandela, nisu naročito razvijani niti se o njima detaljiše pa je uvid u njihova emotivna stanja vrlo siromašan ali pravilno tempiran pa postiže pun efekat.

Marvanov crtež ima šmek osamdesetih čemu doprinosi i kolor Bruna Maršana. Pre nego što je počeo da se bavi stripom i ilustracijom, Marvano je studirao arhitekturu, a to se jasnovidi u njegovom dizajniranju svemirskih brodova i drugih futurističkih objekata. Iako je razvio lep i prepoznatljiv stil u njegovom crtežu se mogu opaziti sličnosti sa Hermanom kada se govori o načinu crtanja lica i Frenka Milera kada se govori o dinamici.

Strip „Večiti rat“ može da posluži kao savršen razbijač predrasuda koje su i dalje prisutne na svim nivoima, a tiču se naučne fantastike kao žanra za jeftinu zabavu i stripa kao infantilnog štiva. „Večiti rat“ je svakako jedno od onih dela koja duboko kopaju po čitaočevoj svesti ne dopuštajući da budu tek tako ostavljena i zaboravljena kada se pročita poslednja strana i zatvore korice. Poruke ovog stripa ostaju da se o njima razmišlja i da budu, nažalost, večne.

Autor: Nikola Tasković

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of