Dušan Mladenović: Poskupljenje ili kraj stripa na kioscima

Glavni urednik Veselog četvrtka, Dušan Mladenović govorio je za Strip Blog o najnepopularnijem potezu – podizanju cena strip izdanja i razlozima za takav potez.

Kriza svetskih razmera izazvana pandemijom koronavirusa pogađa sve aspekte života. Uz opasnost po fizičko i mentalno zdravlje javila se i ekonomska strana zaključavanja koje su neke države rigorozno sprovodile. Poskupelo je gorivo i ostale životne namirnice, a na red je došao papir o čijoj krizi se već odavno šuška. Upravo nestašica i visoka cena ovog drvnog derivata prouzrokovala je skok cena knjiga i stripova. dušan

O ovoj jako aktuelnoj temi smo razgovarali sa glavnim urednikom Veselog Četvrtka, našeg najvećeg kiosk izdavača, Dušanom Mladenovićem.

Na početku, šta sve ulazi u cenu jednog stripa, kako se ona formira?

Mnogo toga. Prva stavka svakako jesu autorska prava, odatle sve kreće. Zatim se u računicu ubacuje cena prevoda, adaptacije, lekture, korekture, prelamanja, pribavljanja materijala u slučaju da nosilac autorskih prava nije u prilici da ga obezbedi (uprkos tome što vam ga je uredno naplatio i diže cenu iz godine u godinu), skeniranja materijala, sređivanja materijala, retuširanja materijala, dizajniranja korica i eventualnih dodatnih sadržaja (za koje ste angažovali stručne ljude da ih napišu i osmisle) kako bi oni izgledali lepo i moderno, iliti jednom rečju: redakcijski rad, koji se suštinski retko kada sabira prilikom formiranja cene, jer ovu najvažniju stavku retko ko doživljava ozbiljno i najčešće se svodi na redakcijski entuzijazam i neracionalnu nameru da se neko izdanje napravi što je boljim moguće, iako znate da vam za to niko neće reći hvala ili vas ne daj bože platiti za to što radite i svakog vikenda ili niste išli na godišnji odmor sedam godina. Potom se uzima u obzir cena izrade jednog izdanja koja se podrazumeva pod štamparskim radom: papir, boja, štampa, ruke, ploče, dorada i pakovanje, tj. celofaniranje. Zatim na red dolazi trošak prevoza ka distributeru i kasniji povratak remitende, distributerov procenat (u slučaju kiosk izdavaštva to zbirno iznosi nekih sitnih 50% cene koja se stavlja pred čitaoca), te naravno porez koji se plaća državi. Nadam se da nisam ispustio ništa.

Koje je ovo po redu poskupljenje kiosk izdanja od kada je Veseli četvrtak osnovan?

Ako me sećanje dobro služi – četvrto. Poslednje poskupljenje dogodilo se početkom 2016. godine. S obzirom na tiraže štampanih stvari, koji su statistički gledano sve manji, i generalnu situaciju s distribucijom (podsetimo se da su naša izdanja uz Politikin Zabavnik, Alana Forda i aktuelnu verziju Mikijevog zabavnika jedini serijalizovani stripovi koji su opstali na kioscima). S tim na umu, možemo biti sigurni da ovo nije poslednje poskupljenje, naročito kada uzmemo u obzir stanje na svetskom tržištu hartije.

Iako je razlog za taj nepopularan potez istaknut više puta, ponovimo ga pro forme. Zašto su poskupeli stripovi?

Zato da ne bismo prestali s objavljivanjem novih epizoda. Nikada do poskupljenja ne dolazi iz namere da se izdavač obogati, već da bi opstao. Svaki izdavač teži ka tome da ima najnižu moguću maloprodajnu cenu, jer jedino tako osigurava stabilnost, kontinuitet i može doći do što većeg broja čitalaca. Zakoni tržišta jasni su isto koliko su i nemilosrdni.

Pročitajte: Buratini: Zagor u svom DNK ima sposobnost da se prilagodi!

Nisu poskupeli stripovi samo Veselog četvrtka, ali stiče se utisak da najveći deo kritika ljudi upućuju vama. Zašto je to tako?

Verujem da je to posredi zbog toga što smo najveći domaći izdavač stripova ako uzmemo u obzir broj tabli koji godišnje objavimo i, naravno, tiraže. Mi smo konstanta, tu smo svakog četvrtka i ne možemo sebi dopustiti da napravimo pauzu od mesec, dva ili tri kako bismo sačekali eventualnu stabilizaciju tržišta (za slučaj da se uopšte dogodi). Samim tim smo prvi na udaru poskupljenja, ali i kritike. Najuočljiviji smo i najčitaniji, pa nas je najlakše kritikovati i uzimati zdravo za gotovo. Kada imate visoke tiraže, onda vas i cena papira koja skače iz nedelje u nedelju već više od pola godine najviše pogađa, jer štamparija iz nedelje u nedelju povećava celokupne troškove oko izrade jednog izdanja, zato što oni plaćaju višu cenu od one koju su plaćali pre pola godine ili godinu dana. Na stranu to što je sve oko nas poskupelo i stravično nastavlja da poskupljuje, počev od osnovnih životnih namirnica pa nadalje.

Ima li neki kiosk izdavač nižu cenu od vas za stripove izdavačke kuće Sergio Bonelli Editore?

Nisam dovoljno upućen u najnovije maloprodajne cene na drugim tržištima, ali znam da svugde dolazi do poskupljenja, budući da tako kažu sami ljudi iz Bonelija. Jednačina oko formiranja cene jednostavna je i ukoliko dođe do značajnog skoka nekog od parametara (ili svih) jasno je da jednačina mora da se menja. Nije tajna da je naša maloprodajna cena oduvek bila najniža na evropskom tržištu, što jeste u tradiciji strip izdavašta u našoj zemlji: pristupačni stripovi na kioscima. Oni su sada za nijansu manje pristupačni, ali sama činjenica što su i dalje dostupni na kioscima uliva određenu dozu optimizma. S druge strane, i sama kuća Boneli je nešto pre situacije s papirom podigla cene svojih izdanja, što će reći da stripu nisu cvetale ruže ni pre pojave korone.

Da li imate informacije zašto je nastala tolika kriza sa papirom i da li postoje prognoze za njeno okončanje?

Ono o čemu ceo svet bruji jeste činjenica da je to kriza nastala usled pandemije i uvoza robe s kineskog tržišta, gde je trošak prevoza i skladištenja hartije toliko skočio da su cene ka dobavljačima za pojedinačna tržišta postala besmislena. Celokupna proizvodnja papira van okvira Kine očigledno nije dovoljna da pokrije potrebe ostatka sveta i tako smo već sada u situaciji da velika tržišta imaju monopol nad resursima (recimo, jedna fabrika papira iz Italije unapred je prodala celu svoju godišnju proizvodnju na tržištu SAD), a na mala tržišta preliva se ono što ostane. Iskustvo nas uči da stvari kad jednom poskupe retko kada se vraćaju na staro, ali nas isto tako uči da svaka velika kriza (bio to rat, pandemija, terorizam ili nešto četvrto) sa sobom vuče posledice koje se ocrtavaju na novčaniku svakog od nas. Lokalno gledano, ova situacija može se meriti s ekonomskom katastrofom razmera raspada Jugoslavije. Oni koji poznaju prilike malo bolje od nas običnih smrtnika najavljivali su još pre dve godine ovakav scenario, samo što tada niko to nije ozbiljno shvatao. Ali i da jeste, to ne bi promenilo stvari. Prognoze za budućnost nistu najsjajnije, iako svi u poslu pričaju o aprilu kao terminu kada će doći do nekakve stabilizacije. Živi bili pa videli. Isto su pričali i za septembar prošle godine, pa su stvari tek tada otišle dođavola.

Za kraj, da li možete da nam date neku ekskluzivu kao vrstu analgetika protiv poskupljenja? Neki od naslova koje planirate u vašim edicijama ili ime nekog novog kreatora korice B Zlatne serije?

Bitno je reći kako ne dopuštamo da nas okolnosti ometaju. Idemo dalje po zacrtanom planu i programu, jedino što sam proces štampe i dorade tvrdokoričenih izdanja traje malo duže, pa nam tako sada pristižu izdanja koja smo jesenas poslali štampariji. Ali naš moto oduvek je bio da nije najbitnije kada će se neko izdanje pojaviti u prodaji, već da to izdanje bude dobro i za pamćenje. Trenutno očekujemo niz koji čine treći tom Velikog Teksa u boji (Bozeli, Andreuči i Mastantuono pripovedaju priče o Teksovoj mladosti, koje su organski uvod u „Mirnog čoveka“ o Semu Vileru, ali i u predstojeći susret mladog Teksa i malo starijeg Zagora nego što smo navikli), nova knjiga Biblioteke Dilan Dog, dva nova izdanja naše autsajderske edicije Međuvreme (nakon prvog sledi i drugi grafički roman Ticijana Sklavija – „Zardo“ – sa nekim zaista neverovatnim dodatnim sadržajima do kojih smo došli nadljudskom upornošću, zahvaljujući i intervenciji samog Rekionija kod velikog Tica, te pričom o tome kako je do celog multimedijalnog projekta došlo, a ubrzo potom i lavkraftovski grafički roman „Treći dan“ našeg Stevana Subića), kolekcionarsko izdanje prošlogodišnje Arđentove epizode Dilana Doga (takođe s opširnim, dragocenim dodacima i pogovorom najvećeg domaćeg stručnjaka na tu temu – dr Dejana Ognjanovića, podrazumeva se, i na formatu na kom će Roijev crtež zablistati punim sjajem, na kvalitetnom ofsetnom papiru), ali i kapitalno izdanje pod nazivom „Dilan Dog 666“, koje će svojom popularnošću, verujemo, nadmašiti i famozne „Majke i očeve“. Što se same Zlatne serije tiče, nastavićemo da oduševljavamo i šokiramo čitaoce iz broja u broj (što izborom stripova, što izborom autora alternativnih korica), neka baš dobra izdanja idu nam i tu u susret.

Razgovor vodio: Nikola Tasković

1
Ostavite strip komentar

avatar
1 Comment threads
0 Thread replies
1 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Dusan Djordjevic Recent comment authors
  Subscribe  
newest oldest most voted
Notify of
Dusan Djordjevic
Guest
Dusan Djordjevic

Da li je možda neko planirao (možda baš i Veseli Četvrtak) da napravi neku vrstu online prodavnice gde bismo mogli da kupujemo stripove u npr PDF formatu? Slažem se da nije to to kao kada držiš strip u ruci, ali bi možda bilo isplativije za korisnike, koji bi možda Veselom Četvrtku pored kupovine stripova mogli da plaćaju i neku kao godišnju pretplatu za neki sadržaj.