Zašto se 1986. godina smatra jednom od najvažnijih za američki strip?

Skoro svaki medij je imao svoju plodnu godinu koja je ostala zapamćena kao jedna od najvećih i najbitnijih.

Zašto se 1986. godina smatra jednom od najvažnijih za američki strip?

Za američke stripove to je zasigurno 1986. godina koja je na mnogo načina promenila mnogo toga. Ova godina je transformisala čitavu industriju, a kroz narednih nekoliko primera ćemo vam navesti kako i zašto.

1. Nadzirači i Povratak mračnog viteza

1986. godine su izašla dva antologijska stripa, Nadzirači Alana Mura i Dejva Gibonsa i Povratak mračnog viteza Frenka Milera. U oba slučaja u pitanju je dekonstrukcija koncepta superheroja i svaki je uzdigao strip medij do novog nivoa ugleda. Ova dva vrhunska dostignuča u strip pripovedanju izdržala su test vremena i dan danas ostaju na samom vrhu liste najboljih stripova svih vremena.

2. X-Meni postaju strip franšiza

Do 1908. strip Saga o mračnoj Feniks dovela je X-Men tim na sam vrh liste najprodavanijih stripova. X-Meni su postali dovoljno uspešni da 1982. godine dobiju i spin-off serijal pod nazivom Novi Mutanti. 1986. X-Meni dobijaju i drugi spin-off pod nazivom X-Faktor koji je ponovo ujedinio prvobitnih i originalnih 5 članova X-Mena u novi tim. Tako porodica X-Men naslova postaje franšiza i prava mini strip industrija za sebe. Marvel je 1986. imao ideju da napravi krosover koji će ukrstiti narative svih X-Men serijala pod naslovom Masakr mutanata i koji postiže ogroman prodajni uspeh. To je započelo tradiciju krosovera među popularnim strip naslovima, makar jednom godišnje, koju počinju da praktikuju i Marvel i DC.

3. DC reboot-uje Betmena, Supermena i Čudesnu Ženu

Iako su Supermen, Betmen i Čudesna Žena decenijama bili ikone pop kulture, njihovi stripovi su se godinama slabo prodavali. Koliko loše? Prema listi prodaje iz 1984. godine, njihovi solo stripovi su redovno gubili od Dazzler-a, Alpha Flight-a i drugih Marvelovih ne tako popularnih naslova. Kada je DC 1985. godine resetovao svoj univerzum u Crisis on Infinite Earths, ili kako je kod nas prevedeno Beskonačni Smak, dobili su otvorene karte da sa svojim superherojima mogu da rade šta hoće kako bi im dali moderan izgled.

DC je namamio Marvelovog pisca/umetnika Džona Birna (X-Men, Fantastična četvorka) da reboot-uje Supermena ’86. Birn je iščupao Supermena iz bizarnosti i glupavih epizoda koje su godinama krasile Supermenove stripove tokom Srebrnog doba. Zatim je Frenk Miler prešao sa Povratka Mračnog viteza na reboot-ovanje Betmenovog porekla u stripu Betmen: Godina prva. Konačno, Čudesna Žena je dobila najradikalniji preobražaj od svih, zahvaljujući Džordžu Perezu, do tada poznatom po naslovu Teen Titans. 

Odjednom su sva tri junaka ponovo postala relevantna, popularna i aktuelna. I što je najvažnije za DC, njihovi stripovi su ponovo počeli da se prodaju.

4. Osnovana je izdavačka kuća Dark Horse Comics

Ovih dana, Dark Horse Comics stoji kao jedan od oslonaca industrije stripova, zahvaljujući stripovima kao što su Helboj i Grad Greha. Da ne pominjemo da su kroz istoriju posedovali licence za naslove poput Ratova zvezda, Osmi putnik i Predator. Dark Horse Comics debitujeu julu 1986, sa stripom Dark Horse Presents. U crno-belom prikazan je debi stripa Concrete Pola Čedvika, koji je postao veliki kultni hit. U godinama koje slede, mnogi stripovi Dark Horse Comics-a, u rasponu od The Mask do Umbrella Academy, postali su  veliki hitovi koji su dobili svoje holivudske ekranizacije. Dark Horse je zaista otvorio kapije za druge izdavačke kuće da izazovu Marvel i DC u smislu prodaje i popularnosti svojih stripova. Bez njihovog uspeha, Image Comics i IDW Comics danas možda ne bi ni postojali.

Pročitajte: Sve filmske adaptacije Murovih stripova i šta on misli o njima

5. Panišer se pridružuje najpopularnijih strip junacima

Panišer se prvi put pojavio 1974. godine u Amazing Spider-Man#129 kao reakcija na nasilne anti-heroje iz filmova koji su bili popularni 70-ih godina. Panišer je do ogromne popularnosti tek 80-ih na krilima još veće popularnosti raznih akcionih filmova u kojima su glavni likovi bili nemilosrdni osvetnici puni besa i oružja. Marvel odlučuje da Frenku Keslu da probni mini-serijal 1986. godine. Ispostavilo se da se sve što je Marvel objavio te godine prodavalo kao alva, te je i Panišer ubrzo postao vrući kolačić koji je u roku od godinu dana već imao svoj redovan serijal i dva spin-off serijala do kraja decenije. Panišer tokom decenija koje su dolazile je dobio tri filmske i jednu TV adaptaciju, što govori dovoljno o relevantnosti i popularnosti lika. 

6. Debi Amande Voler i Samobuilačkog odreda

DC je imao koncept Suicide Squad-a još 60-ih godina, ali je tada to bila krajnje prosta priča o timu vojnih operatovaca. 1986. godine u DC-u nastaje ideja o timu zatvorenih negativaca nižeg nivoa koji će činiti Operativnu grupu X, koja će delovati pod naredbama vlade SAD-a. Tada se po prvi put pojavljuje i Amanda Voler, vođa, nadzornik i tamničar Samoubilačkog odreda i postaje glavna tema DC-ijevih stripova.

Stvorili su je scenaristi Džon Ostrender i Len Vin, zajedno sa crtačem Džonom Birnom i bila je nešto što se retko viđalo u strpovima tih dana. Smtrno ozbiljna, debela Afroamerikanka u glavnoj ulozi koja je komandovala svim ostalima. Nije imala supermoći, ali su svi bili uplašeni od nje. Ako bi negativci pokušali da je nasamare ili pobegnu, ona bi im raznela glave bez milosti i sekunde dvoumljenja. Postala je jedan od najbitnijih i najupečatljivijih DC-ijevih likova bez supermoći.

7. Derdevil je ponovo rođen

Za Frenka Milera, 1984. godinu nije obeležio samo uspeh Povratka mračnog viteza i redefinisanje Betmenovog porekla stripom Betmen: Godina prva. U Marvelu je nastavio svoj uspešan rad na Derdevil serijalu naslovom Ponovo rođen. U ranim 80-im, Miler je Derdevila uzdigao daleko od još jednog običnog Marvelobog superherojskog naslova do kritički hvaljenog serijala. 

Ponovo rođen (Daredevil #227-231) je saga u kojoj Kingpin metodično rastavlja život Meta Merdoka na činioce, deo po deo. Priča se nije bavila opštim mestima kojim su se tada bavili superherojski stripovi, već se dotakla realnih problema tog i svakog vremena kao što su mentalno zdravlje, droga i prostitucija. Ceo rad na Derdevilu, a posebno ova saga, zauvek učvršćuje Frenka Milera kao ”pravog” tvorca Derdevila. 

8. Novi Kapetan Amerika

Cap je bio (i još uvek je) jedan od vodećih likova Marvel Comics-a. Ali, da bi se više uklopio u agresivnu spoljnu politiku podstakntuu javnim mnjenjem iz Reganove ere i patriotizam koji je bio prikazivan u filmovima kao što su Top Gun i Rambo, Marvel je 1986. zamenio Stiva Rodžersa kao Kapetana Ameriku. Bivši vojnik po imenu Džon Voker preuzeo je novu ulogu Kapetana, stvoren kao oličenje tadašnje definicije patriotizma. Ali prodaja Kapetana Amerike je zapravo porasla. Sam Voker je izgubio titulu kao Kapetan Amerika kada je Stiv vratio štit godinu dana kasnije; zatim je preuzeo ime U.S. Agent.

Da spomenemo u kratkim crtama još neke bitne stvari koje su se u američkom stripu dešavale 1986. godine. Marvel je lansirao potpuno novu liniju naslova u svom zasebnom univerzumu, jednostavno nazvanom „Novi univerzum“. Iako prodaja ovih naslova nije baš išla, neki njihovi elementi su i danas prisutni u Marvelovim stripovima. Edi Brok, kasnije Venom, se po prvi put pojavljuje u stripovima o Spajdermenu. U DC-u je debitovao Booster Gold, a Green Lantern je iz solo naslova prešao u Green Lantern Corps, proširujući tako mitologiju o raznobojnim fenjerima i njihovim moćima. 

Čini se da industrija stripova, pa čak i filmova/serija nikada neće prestati da živi od stare slave stečene te kultne 1986. godine.

Korišten materijal sa portala Nerdist

POGLEDAJTE I OVO: 

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of