“Korporativni pandemonijum” – Zavir iza fasade od čelika, stakla i odela šivenih po meri
U sivilu Korporopolisa ljudi odgrastaju da bi radili pod budnim očima Korpolicajaca i Letećih Korpova. Strukture vlasti korporacije koja upravlja gradom, oličene u bićima bez lica, vrebaju emociju ljubavi koja se ispoljava kroz svetli simbol na ruci, a zatim ga čupaju ekstraktorima i tako stvaraju savršene podanike kojima se kroz medije servira da van zidina, koje opasuju fabričke dimnjake, vrebaju zveri.
Prikaz stripa “Korporativni pandemonijum” scenariste Zorana Penevskog i crtača Aleksandra Zolotića u izdanju Besne Kobile
Za ovaj strip se ne može reći da je kritika potrošačkog društva, već filozofije koja mehanizme takvog društva pokreće i održava. Scenarista Penevski zadire iza prvog sloja konzumerizma i preispituje podanički mentalitet kod ljudi. pandemonijum
Pomalo pojednostavljenom simbolikom, Penevski u svojoj priči oslikava stepenice razvoja u hijerarhiji zla i pokazuje kako se tim putem može poći i naivno, bez krajnje loše namere.
Neskrivena je i interpretacija fašizma i vere u opšte dobro pre blagostanja pojedinca. Prikazano je kako se taj ideal višeg dobra može lako (verovatno i najlakše) može iskriviti za svrhe moćnika i preliti u fašisoidne totalitarne tvorevine.
Podstiče se cinkarenje i uliva se veštački osećaj naklonosti ka redu u neoblikovan um koji propaganda mesi kao glinu.
Pročitajte: “Karton siti”: Nesreća kao ogledalo društva u kojem žive glavni junaci…
Zamerka koja može da se istakne „Korporativnom pandemonijumu“ je kratkost. Iako se album sastoji od sto strana, kadrovi su izuzetno veliki, a teksta ima jako malo te čitanje traje jako kratko. Iako iiskustvo stečeno čitanjem ovog stripa traje dugo po zaklapanju korica, stiče se utisak da je priča mogla da bude razrađenija. Mitologija i simbolika koju je scenarista izmaštao, može da posluži kao pozadina mnogo dužih priča sa daleko razrađenijim likovima. Međutim, stanje domaće strip scene je takvo da su projekti obimniji od ovog gotovo neizvodljivi.
Crtež Zolotića je zlokoban i do krajnjih granica atmosferičan. Stil kojim je stvarao likove Penevskog podseća na animirane radove Tima Bartona, a velikom kadrovima i sam stvara filmičan osećaj. Dim iz fabrika postaje zagušljiv kada se strane otvore, a očaj gotovo može da se dotakne i provuče kroz prste kao nit paučine. Oči likova otkrivaju sve ono što nije napisano slovima – pune i okrugle, reptilske ili samo prazne.
„Korporativnim pandemonijumom“ je 2014. godine započeta edicija Besne Kobile Džambas, posvećene srpskom stripu. Za vreme vanrednog stanja 2020. godine, kada je kretanje bilo ograničeno u nadi da se koronavirus može suzbiti, ovaj strip je bio dostupan besplatno u elektronskoj formi.
Autor: Nikola Tasković
POGLEDAJTE I OVO:
