penevski

“Korporativni pandemonijum” – Zavir iza fasade od čelika, stakla i odela šivenih po meri

U sivilu Korporopolisa ljudi odgrastaju da bi radili pod budnim očima Korpolicajaca i Letećih Korpova. Strukture vlasti korporacije koja upravlja gradom, oličene u bićima bez lica, vrebaju emociju ljubavi koja se ispoljava kroz svetli simbol na ruci, a zatim ga čupaju ekstraktorima i tako stvaraju savršene podanike kojima se kroz medije servira da van zidina, koje opasuju fabričke dimnjake, vrebaju zveri.