“Panova frula” – Gresi cenzure Dnevnikove i jesu li toliko strašni?

Veseli četvrtak u novoj Zlatnoj seriji donosi epizodu Marti Misterije koju je Dnevnik preskočio zbog, za to vreme, kontroverzne tematike.

U bivšoj Jugoslaviji cenzura je bila jako rasprostranjena, naročito kada se radilo o materijalu za mlade. Tako je integritet stripova, naročito onih koji su prolazili kroz Dnevnikovu redakciju, trpeo. Mnogo brojeva je čišćeno od ideološki ili vaspitno nepodobnih vinjeta i tabli, ali s vremena na vreme se dešavalo da pojedine epizode Bonelijevih junaka jednostavno ispare iz redosleda za objavljivanje. Takav je slučaj bio sa pričom „Panova frula“, pričom koja zauzima mesto od 38. do 40. broja u originalnoj numeraciji Martina Misterije.

Scenario je napisao Kasteli prateći ideju Penakiolija. Crtački deo posla je radio Klaudio Vila.

Pored Alesandrinijeve naslovnice, čitaocima Zlatne serije je dostupno i remek delo Milana Jovanovića koje krasi koricu B trideset i drugog broja popularne edicije.

Radnja priče je većim delom smeštena u Španiju, tačnije nerazvijeni, pusti deo Andaluzije i selo Bijalas. Već na prvim stranama svedočimo ezoterijskom obredu koji se odigrava u ataru seoceta, pa nije teško pomisliti da Dnevnikovi urednici nisu ni odmakli dalje kad su rekli „ne“ objavljivanju „Frule“.

Dečak svedoči nečemu što tumači kao orgiju sa nečastivim i to saopštava seoskom svešteniku koji kasnije uz pomoć seljana zarobljava jednu mladu devojku i podvrgava je metodama Inkvizicije. Kasnije ćemo videti i plod rituala iz šikare pored sela. Sveštrnik u rukama drži dete sa rožićima, bradicom i jarećim nogama koje počinje manijakalno da se smeje dok se radnja seli u Vašington Mjuz.

This slideshow requires JavaScript.

Martiju u goste dolazi direktor multinacionalne kompanije koja se bavi izgradnjom nuklearnih elektrana sa molbom da istraži neobične događaje koji okružuju njihov najnoviji projekat u Bijalasu. Naime, od početka izgradnje dešavaju se neobjašnjive nezgode koje izgledaju kao slučajnosti. Direktor ipak sumnja u sabotaže, ali u obzir uzima i mogućnost natprirodnih sila te zato Martiju nudi da se pozabavi slučajem. Marti je skeptičan i na početku ne deluje jako zainteresovano, ali nakom što se Dijani, Javi i njemu ukaže veštica u supermarketu i direktor doživi saobraćajnu nesreću, profesor Misterija kreće na put ka Iberijskom poluostrvu.

Snažan početak servira čitaocu priču obavijenu misterijom i okultnim. Ritual pripadnica kulta u šumi i naznake postojanja neke vrste inkvizicije u Evropi dvadesetog veka, obećavale su priču punu uzbuđenja. Međutim, iako tempo radnje ne opada ni u jednom trenutku na 160 stranica, posle uvoda odmah kreće sled nelogičnih događaja. Izuzmimo to što gotovo svaka Martijeva avantura započinje pričom nekog gosta koji nema baš mnogo razloga da bude u rezidenciji bogatog arheologa, ukoliko su htele da spreče mešanje Martija Misterije, veštice su jednostavno trebale da ne rade ništa umesto što su izvele predstavu u marketu i potpalile mu radoznalost.

Pročitajte: Teks: Nepobedivi – Alamo irskih gastarbajtera

Zatim, po dolasku u Bijalas Marti i njegovo dvoje saputnika svedoče ritualu koji ih užasava, ali to jako brzo prenebegnu i prihvate gostoprimstvo sveštenika koji je zaslužan za ritual. I sve to da bi u besmislenoj kući popa jednog siromašnog sela bila izvršena rekapitulacija gradiva o pojmu „đavo“, njegovoj simbolici i korenima u paganskim religijama.

Usledio je izuzetno antiklimaktičan kraj sa objašnjenjem koje kao da je smišljeno samo da bi se strip završio na bilo koji način, pa makar se ignorisala sva interna logika obećana na prvim stranama.

Crtež Bonelijeve žive legende, Klaudija Vile, i u ovom stripu pleni svojom klasičnom lepotom. Čak i kad priča upadne u klasične zamke jednog kastelijevskog zapleta, oko može da se divi detaljima majstora koji je ovde protraćen imajući u vidu njegovu legendarnu sporost.

Što se kvaliteta epizode tiče, Dnevnikovi čitaoci nisu mnogo propustili čekajući da ovu priču prvo objavi Libelus, a sada i Veseli četvrtak. Ipak, cenzurisanje ove priče iz ideoloških razloga je nepotrebno i apsolutno nedopustivo. Veseli četvrtak je objavljujući „Panovu frulu“ ispravio jednu nepravdu, ali je i dao za pravo stripofilima u Srbiji da i njima i drugim izdavačkim kućama poruče – Dovršite ono što ste započeli.

Autor: Nikola Tasković

POGLEDAJTE I OVO: 

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of