Žika Tamburić: Strip na magični način u našim glavama povezuje slike i naraciju!

On je jedan od najvećih stripskih poznavalaca sa naših prostora. Možda ne zna sve o stripu, ali svakako zna mnogo više od drugih.

zika stripblog

Razgovor sa Živojinom Žikom Tamburićem, strip kritičarem i izdavačem za Strip Blog

Strip mu je strast, manija, želja, težnja, ostvarenje i ispunjenje. U svojim knjigama je govorio o stripovima koje “smo voleli”, u svojim kritikama, ali i izdavačkom radu, se oslanja na nepokolebljive vrednosti i načine izražavanja strip umetnosti, a sa velikim svetskim strip poznavaocem Polom Gravetom je učestvovao u stvaranju knjige “1001 strip koji morate pročitati pre nego što umrete”. On je Živojin Žika Tamburić, sve ovo što smo naveli, ali pre svega velika ličnost, koja je pristala da razgovara sa novinarima Strip Bloga (za koji ima samo pohvale) za čitaoce našeg portala.

Kada ste ušli u svet stripa i kako?

Bio sam bolešljivo predškolsko dete pa sam dugo boravio u kući ili bolnici. Drugi su mi čitali slikovnice, ali sam se prvim Crtanim romanima („Forum“, Novi Sad) toliko oduševio da sam tekstove naučio napamet i tako bio u stanju da naučim slova i sam čitam sledeće brojeve. Tako sam naučio latinicu još pre polaska u školu, pa posle kažu da stripovi nisu dobri za decu.

Pročitajte: Milan Jovanović: Ko je spreman da zasuče rukave, izgradiće svoje mesto, pre ili kasnije!

Šta Vas je privuklo baš strip umetnosti, šta strip umetnost pruža u odnosu na druge vidove umetničnog izražavanja?

Polaskom na fakultet 1975 godine, u novom gradu i sa novim obavezama, moje čitanje stripova (čak i takvih stripova kao što su francuski albumi, Diabolik i Alan Ford) i verovanje da je strip umetnost, došli su u ozbiljnu krizu. Onda je izašao Student Ljubomira Kljakića sa pričom Arzach od Moebius-a, sledeće godine je Polet počeo da objavljuje strip Alack Sinner od Munos-a, a onda sam na ulici kupio Pegaz, „reviju za istoriju i teoriju stripa, i vizuelnih medija koji se izražavaju grafičkim putem“, nedavno preminulog imenjaka Žike Bogdanovića, i shvatio da su stripovi nedvosmisleno umetnost i ostao njen poštovalac do danas.

Strip je za mene umetnost koja na magični način u našim glavama povezuje slike i naraciju, tako da možemo sopstvenom dinamikom da pratimo i stripsku priču i svoje misli.   

Kažite nam, da li ste i pisali scenarije za stripove, da li ste možda crtali i kakve su to priče bile, ako jeste?

Imam smisla za crtanje i pisanje, planiram da se time više bavim u budućnosti.

trecem rajhu stripblog

Šta je bitno za dobru strip kritiku i prikaz stripa, na šta Vi najviše obraćate pažnju?

Kritičari pišu različito i vide različite stvari u istom stripu i to je korisno i tako treba da bude jer šire naše sopstvene vidike i doživljavanja. Ja se trudim da pišem metodično i razgovetno, da bi me ljudi razumeli uz minimalni napor u današnjem brzom načinu življenja, i prenosim moja duhovna stanja i impresije koje mi je strip doneo.

Kada ste započeli svoj rad u izdavaštvu, na kom projetku ste prvo radili i da li se možete setiti kako je to izgledalo?

Počeo sam 2006. godine rad na knjizi Stripovi koje smo voleli, koju sam osmislio i započeo sa Zdravkom Zupanom (preminuo 2015. godine), da bismo je završili, sa Zoranom Stefanovićem, i izdali 2011. godine.

Kada za svoju izdavačku kuću Modesty stripovi birate stripove, koji su to kriterijumi na koje obraćate pažnju, šta je najvažnije da jedno delo ima?

Postoje neki važeći kriterijumi za kvalitet stripa, koji dobro korespondiraju sa mojim procenama kvaliteta (crtež, naracija, produbljenost likova, stripsko pripovedanje, poruke, ljudska stanja, širi uticaj, prepoznati uticaj). Osim kvaliteta, ostajem ograničen i na četiri edicije koje izdajem. 

Šta je to što ima srpska strip scena, a šta joj toliko nedostaje?

Najvažnije je da imamo razvijenu stripsku scenu koja ne posustaje od 1935. godine (autori, izdavači, publika, kritika i istoriografija), što mnoge veće, bogatije i kulturno razvijenije zemlje nemaju. Naša stripska scena, sa razvojem Interneta i novih platformi za medije i komunikacije, uspešno prati i ove novine. Ono što joj nedostaje je strateška podrška Ministarstva kulture za domaće autore.  

Kako gledate na izdavaštvo u Srbiji, kako izdavačke kuće rade svoj posao i kakva je ponuda koju nam pružaju?

Izdavaštvo stripova je trenutno veoma dobro i izdavači pokrivaju široki dijapazon pravaca i žanrova u stripu. Primećujem samo nedostatak stripa na kioscima, magazina sa domaćim stripovima i stripova za najmlađe. 

“Kući po mraku” - Odrastanje u kolotečini palanačke sredine strip blog

Gde je strip domaćih autora u domaćem izdavaštvu?

Jako je mali procenat domaćih stripova u trenutnom domaćem izdavaštvu i to su češće prevodi stranih stripova sa našim autorima nego autohtona domaća izdanja.

Vi sarađujete sa velikim stripskim znalcem Polom Gravetom, kako je izgledao rad na knjizi “1001 strip koji morate pročitati pre nego što umrete”? Šta je bio Vaš zadatak?

Paul poznaje svetsku stripsku scenu veoma dobro pa se prihvatio da uredi ovu knjigu. Medjutim, pametno se oslonio na predloge svojih prijatelja iz pojedinih stripskih scena. Ja sam predložio preko 30 stripova sa prostora bivše Jugoslavije, ali je Paul na kraju usvojio samo 7 stripova jer je samo 1001 strip iz celog sveta, kroz celu istoriju stripa, veoma limitirajući faktor.

Da li Gravet zaista čita toliko mnogo stripova?

Svakako, onih na engleskom, japanskom i francuskom jeziku.

U Srbiji, između pojedinih autora i izdavača, kada izađe lista srpskih stripova na sajtu Pola Graveta koju Vi priređujete, vode polemiku oko toga da li je to Žikina ili Polova lista, šta Vi kažete, čija je?

Listu naših najboljih domaćih stripova sastavljam ja. Paul objavljuje takve liste svojih prijatelja iz dvadesetak zemalja, sa željom da ukaže razmaženoj publici na engleskom jeziku da postoji bogatstvo stripova i na drugim jezicima i to dokumentuje našim kratkim komentarima i naslovnim stranicama stripova. 

Šta novo možemo očekivati od Modesty stripova?

Nastavljamo sa uspostavljene četiri edicije: (1) domaći stripovi posle 1990. godine, (2) strani stripovi posle 1990 godine, (3) stripske kritike i monografije i (4) stripovi iz domaćeg istorijskog nasleđa.

Možete li nabrojati pet stripova domaćih autora, za naše citaoce, koje zaista treba da pročitaju pre nego što..?

Predložio bih čitaocima da pročitaju bar jedan strip od 11 crtača koje smo izdvojili u knjizi Stripovi koje smo voleli (Bednjanec, Dobrić, Kerac, Kordej, Kuznjecov, Lobačev, Maurović, Navojev, Neugebauer, Radilović, Solovjev), a tu bih dodao od aktivnih crtača Zografa, Wostoka, Geru Miloševića, Milovića, Perovića i Bunjevac. 

POGLEDAJTE I OVO: 

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of