“Izletnik” – Kada život počinje?
„Život je kao knjiga, sine. A svaka knjiga ima kraj. Ma koliko ti se sviđala doći ćeš do poslednje stranice i ona će se završiti. Nijedna knjiga nije zaokružena bez kraja. A tek kada budeš došao dotle i pročitao poslednje redove videćeš koliko je knjiga dobra bila.“
Bras de Oliva Domingos – deveto poglavlje Izletnika
Prikaz stripa “Izletnik” autora Fabia Muna i Gabrijela Ba u izdanju Darkwood-a
Gotovo sigurno poznajete ljude koji potcenjuju devetu umetnost i ne smatraju da je strip ozbiljna literatura koja može da intelektualno stimuliše odraslog čoveka. Dajte takvima strip Izletnik u ruke i posmatrajte kako im se oči otvaraju dok napreduju do poslednje strane.
Fabio Mun i Gabriel Ba su blizanci iz Brazila koji zajedničkim snagama stvaraju stripove. Talentovana braća su radila za izdavače u matičnom Brazilu i Južnoj Americi, Francuskoj i SAD. Poznati su po svojim autorskim stripovima, ali su takođe radili kao ilustratori sa nekim velikim imenima kao što su Majk Minjola i Skot Snajder. Ipak, 2010. godine pod okriljem Vertiga počinje da izlazi grafički roman koji će ih utisnuti u istoriju stripovskog pripovedanja.
Izletnik je izlazio u mesečno u formi sveščica od marta do novembra. Darkvud je ovaj roman učinio dostupnim domaćim čitaocima 2018. godine u formatu američkog deluks izdanja, a isto je uradila i hrvatska Fibra.
Izletnik je priča o Brasu de Olivi Domingosu, piscu nekrologa za Sao Paolo Žurnal i sinu svetski poznatog pisca, kulturne ikone Brazila, Benedita de Olive Domingosa.
Jedino što Bras zna da radi je da piše. Dok provodi dane u redakciji, zarobljen u tekstovima o tuđim, okončanim životima, on sanja da postane veliki i značajan pisac poput svog oca u čijoj senci živi. Ta senka postaje tako debela kada se proslava u čast četrdeset godina karijere njegovog oca, poklopi sa Brasovim rođendanom koji mu on ne čestita. Bras preispituje i odnos sa majkom koja takođe, čini se, zaboravlja datum, a priseća se i mladosti sa svojim najboljim prijateljem.
Udubljen u misli i na putu ka gradskom pozorištu gde se slavi ime i delo Benedita de Olive Domingosa, Bras će umreti. Nasilno i po prvi put u ovoj knjizi. A umiraće ponovo. I ponpovo.
Svako poglavlje izletnika govori o jednom značajnom trenutku u Brasovom životu. O onim momentima koje je nemoguće zaboraviti i koji predstavljaju završetke etapa na životnoj liniji, stanice za voz kojim kloparamo kroz vreme koje nam je dato. On će sve te prelomne tačke proživeti pred očima čitalaca i svaka će se završavati njegovom smrću da bi u sledećem poglavlju u nekom paralelnom univerzumu ponovo bio živ i nastavljao dalje ka cilju u poslednjem poglavlju.
Pročitajte: “Čovek iz Nove Engleske” – Avantura jednog probisveta
Svako poglavlje nosi naziv po broju Brasovih godina. U prvom, Bras ima 32 i otac mu, na neki način, krade rođendan. U drugom poglavlju se vraća u 21. godinu i nezboravno mladalačko putovanje u Salvador gde će ponovo umreti. Na kraju ovog putovanja, kao i svakog poglavlja, nalazi se nekrolog. Kratak tekst o dotadašnjem životu pokojnika kakve Bras piše u novinama.
Zatim će ponovo živeti kako bi pronašao pravu ljubav, dobio sina, izgubio oca, iskusio prvi poljubac, objavio knjigu… Kroz sve te bitne dane i događaje posmatramo jedan život i odnose koje njegov vlasnik gradi sa ljudima oko sebe. Nikada ti odnosi nisu jednostavni niti jednodimenzionalni. Ne može se izvesti zaključak o ljubavi koju Bras gaji prema svojoj supruzi na osnovu jednog poglavlja, niti o tome kakva je žena njegova majka ili kakvu mudrost nosi njegov otac. Sve je celina iako se možda čini iskidanom brojnim smrtima Brasovim. Takav način završetka životnih stanica u stripu, pojačava utisak svega što je prethodilo. Posle prve glave uočava se obrazac i čitalac se tera da intenzivnije proživljava Brasov život, da u njemu, njegovoj porodici i prijateljima traži komadiće samog sebe i možda povlači paralele sa sopstvenim životom.
Izletnik nije grafički roman koji se čita zbog radnje. Nema u njoj samoj ničega epohalnog, previše dramatičnog ili inovativnog. Mun i Ba kombinuju elemente jedne senzibilne ličnosti, zanimljive na nivou stvarnog, živućeg čoveka koji diše, živi, oseća i umire pred nama i fantastične premise teorije struna da bi konačan rezultat bio meditacija. Izletnik se čita kao meditacija o životu i smrti kao priča o nama, a u isto vreme o nekim dalekim nepoznatim ljudima.
Blizanci radnju smeštaju u Brazil i, koliko god to mesto gde Bras bistvuje na kraju bilo nebitno, mora se istaći primedba amerikanizovanosti. Stiče se utisak da bi imena likova mogla vrlo lako da budu anglikanizovana i da se radnja preseli, recimo, na Floridu i da se neka bitna razlika ne primeti. Ovakva postavka verovatno proizilazi iz činjenice da se Izletnik radio za DC-jev bivši ogranak Vertigo, a kao posledica proizilazi propuštena šansa da se drugi plan obogati.
Crtež nosi u sebi lični pečat braće. Kombinacija minimalizma po ugledu na Minjolu i detaljnog prikaza okruženja svojstvenijeg francuskim crtačima, daje još jednu notu jedinstvenosti. Pomalo humorističan stil na koji iznose vinjete, doprinosi opuštanju tona koji bi inače bio previše mračan, možda i depresivan u pojedinim delovima, te bi tako izgubio onaj već pomenuti efekat meditacije.
Kako su autori sami reki, ovo je priča o tihim trenutcima, ali snažna i nezaboravna. Priča koja narativno i vizuelno doprinosi lučenju endorfina i podstiče na razmišljanje o porodici, prijateljima i životu. O stvarima za koje se zapravo živi, za koje se bori i u kojima je sreća. Sve do samog kraja.
Autor: Nikola Tasković
POGLEDAJTE I OVO:
