“Zagor: Koreni” – Kada je duh bio mlad

„Imao sam detinjstvo kakvo bi svaki klinac samo mogao poželeti. Odrastao sam kao mali divljak živeći u stalnom kontaktu sa šumskim životinjama.“
Zagor (Zagor priča)

Prikaz stripa Zagor: Koreni po scenariju Morena Buratinija uz crtež Mauricija Di Vićenca i Valeria Pićonija

Priča o tome šta je motivisalo mladog Patrika Vajldinga da postane Duh sa sekirom je poznata svim pravim ljubiteljima ovog strip junaka. Ta pripovest, pod nazivom „Zagor priča“, se na ovim prostorima može naći u nekoliko različitih edicija, što domaćih, što komšijskih, a a sada smo dobili i proširenu, detaljniju priču u mini serijalu Zagor: Koreni. Ovaj serijal se sastoji od šest epizoda od po šezdesetak stranica. Prva nosi naziv „Clear water“ i na njoj su radili Buratini, kao scenarista i tandem crtača Di Vićenco, Pičioni.

U ovoj početnoj epizodi se ne može naći puno toga novog, što već ne znamo iz „Zagor priča“. Vidimo flešbekove Majka Vajldinga iz perioda genocida američke vojske nad Abenakijima, upoznajemo advokata Samerskejla koji je Vajldinga branio na sudu i kumovao njegovom sinu Patriku.

Majk i Beti Vajlding žive bajkovitim životom u prirodi zajedno sa svojim sinom. Bivši poručnik je ostavio ružnu prošlost za sobom, bavi se traperskim poslom i živi u slozi sa okolnim indijanskim plemenima. Međutim senke će se nadviti nad kolibu na brežuljku i demoni osvete će proviriti iz šume.

Iako je u suštini prepričavanje, priča ostaje dobra. Stičemo uvid u život Zagorovih roditelja i način na koji su ga odgajali. Vidimo moralni i mentalni sklop oca koji živi sa teretom na duši, kajanje i poricanje krivice.

This slideshow requires JavaScript.

Upravo to opravdavanje Majka Vajldinga može da se gleda u ovoj priči kao nešto novo u odnosu na Nolitinu priču o Patrikovom detinjstvu. On svom prijatelju advokatu govori o svom neiskustvu i manjku autoriteta nad ljudima koje je vodio i koji su se krvavo osvetili za smrt pukovnika i trojice vojnika, nad muškarcima, ženama i decom. Vajlding pere ruke govoreći da nije mogao da zadrži besnu rulju koja mu je otkazala svaku poslušnost od upada u selo. Vojni sud ga za takvu nesposobnost kažnjava oduzimanjem činova i nečasnim otpustom iz vojske, ali postoje očevidci koji tvrde da Majk Vajlding zaslužuje mnogo veću kaznu.

POVEZANO: Fleš/Zagor #0 je objavljen, a evo kako izgleda (FOTO)

Momenat poricanja može se kritički sagledati iz dva ugla. Iz prvog vidimo patetiku Buratinijevog pokušaja da Zagorovog oca predstavi u svetlu nevinosti, kao čoveka koji je masakr nastojao da spreči, istovremeno vršeći svoju dužnost. Tako nešto se moglo videti i u jubilarnoj epizodi „Dugin most“, s tim što se navedena priča ne odigrava u stvarnom svetu i pokreće se pitanje Zagorove lucidnosti dok razgovara sa pokojnim ocem. Iz drugog ugla, potenciranje na nevinosti se može posmatrati kao laž. Fikcija koju je bivši poručnik stvorio za sebe i koju svima priča možda i sam verujući u nju. U tom slučaju se postavlja dodatno pitanje opravdavanja postupaka prvog neprijatelja sa kojim se Patrik sreo u životu – Solomona Kinskog. Iako krajnje okrutan fanatik, Kinski bi imao pravo da traži pravdu za Abenake kojima je propovedao i preobraćao ih iz paganstva.

Naravno, Kinski kao fanatik koncept pravde izjednačava sa osvetom po principu „zub za zub“. Smatra da ako vam neko ubije člana porodice, pravedno je da i vi ubijete njegovog, bez obzira koliko nedužan bio. Ipak, temelj za potraživanje veće kazne od nečasnog otpusta bi bio prisutan.

Drugi momenat koji se izdvaja u odnosu na original je san o senci orla nad Suncem, koji Patrik sanja u košmaru gde se javlja kultni simbol na crvenoj košulji. Dečak kasnije crta pomenuti simbol i objašnjava majci kako je san posledica kamena dobijenog od vrača Hjurona. Momenat koji predstavlja unapred određenu sudbinu dečaka da se kroz tragediju ponovo rodi kao nešto više od čoveka, kao duh.

Buratini nije iao previše prostora da se istakne ovde, ali isto tako nije mogao ni da servira neku od svojih ideja zbog kojih nije najomiljeniji među domaćim čitaocima.

Što se likovne strane Clear watera tiče, prvo što se primeti jeste slobodan raspored panela na stranicama. Do skora, jako nekarakteristično za Boneli koji se čvrsto držao svog kaveza. Međutim od kad su krenuli sa albumskim izdanjima nalik na francuske stripove i pokrenuli Audače, rigidni stavovi o scenariju i crtežu se menja.

Di Vićenco i Pičioni su dobro odradili svoj deo posla. Dali su staroj priči nov izgled, pa cela prva sveska (album) ne liči na fumeti već više na BD strip. Kolor zadovoljava oko i u paleti nema drečavih boja po kojima je poznat Boneli kada farba stripove koji su nekada bili crno-beli.

Možda najkvalitetniji doprinos ovom serijalu daje naslovničar, Mišel Rubini. Jedan od najboljih Bonelijevih uposlenika je briljirao na prvom omotu i stvorio naslovnicu koja se može uramiti, pa da se u njoj uživa svaki dan.

Koreni su u Italiji završen serijal. U Hrvatskoj ga je u celini u tvrdim koricama objavio Libelus, dok je Ludens započeo sa kiosk, mesečnim izdanjem u klasičnom Boneli formatu. Kod nas se uskoro očekuje integralno izdanje Veselog četvrtka.

Nikola Tasković

Pogledajte i ovo: 

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of