100 najuticajnijih stranica američkog stripa, stranice 16-20

Da ne dužimo mnogo nego da nastavimo gde smo prethodni put stali sa 100 najuticajnijih stranica američkog stripa. Stranice su odabrane od strane tima profesionalaca, kritičara, novinara i istoričara koje je okupio američki magazin Vulture.

It Rhymes With Lust (1950)

Pisci: Arnold Drake i Leslie Waller (pod pseudonimom Drake Waller); Crtač: Matt Baker;

Arnold Drake je najpoznatiji po tome što je stvorio originalne Guardians of the Galaxy za Marvel, Doom Patrol i Deadmana za DC. Pisanje stripova za njega je bila dodatna zarada tokom koledža. Tako je došao na ideju da napravi strip koji će ponuditi sofisticiraniji materijal, sa ozbiljnim pričama gde će ciljani čitaoci biti odrasli. U osnovi, za njega se smatra da je smislio strip kakav poznajemo danas. Rhymes With Lust je rezultat njegove ideje koji je napisao sa svojim prijateljem Leslie Waller-om. U pitanju je romantični strip koji se vrti oko crvenokosog muškarca Rust Masson-a. Tri decenije ispred svog vremena, ovaj strip se nije prodavao dovoljno da bi dobio svoje imitatore tokom ranih 50-ih. Istaknuta činjenica da ga je nacrtao Matt Baker, jedan od najvećih afroameričkih umetnika zlatnog doba. Baker je bio najpoznatiji po svom crtanju femme fatale tipa žena. Elegantne i lepe kao što možemo videti na ovoj stranici, gde se nalazi tzv. Fantom Lady koja je preteča Silk Spectre iz Murovih i Gibonsovih Nadzirača (Watchmen).

“Marge’s Little Lulu” No. 38 (1951)

Pisac: John Stanley; Crtež i mastilo: John Stanley and Irving Tripp

Lulu je kreacija Marjorie Henderson Buell poznata kao Marge, koja je nacrtala nekoliko panela za The Saturday Evening Post. Priču o muškobanjastoj devojčici Lulu je preuzeo John Stanley’s. Sa njim su priče procvetale u smešan format stripovskog sitkoma, a Lulu je godinama bila feministički superheroj. Kroz dečje likove se prožimaju priče o toksičnoj muževnosti i neumoljivom ženskom samopoštovanju. Lulu je devojčica koja koristi svoju odličnu inteligenciju, kombinujući je sa svojim devojačkim prkosom. Poruke su bile da pokušajem pokazivanja superiornosti i odbacivanjem žena, dečaci i muškarci odsecaju sebi bitan deo humanosti. Ovaj strip osim što je bio popularan među decom, uticao je na mnoge autore američkog stripa sa ove liste.  Heidi MacDonald, bivša urednica dečjih stripova u Disneye-u i DC-u naglašava da kad bi nekom piscu bilo teško da priču složi na osam stranica, ona mu preda zbirku priča John Stanley-a, kako bi se ugledali na njegov tempo i pripovedanje.

Pročitajte: Da li je Zagor taj koji je narode bivše Jugoslavije naučio čitanju stripova?

Two-Fisted Tales No. 25 (1951)

Pisac i crtač: Harvey Kurtzman;

Na vrhuncu priče o ratu u Koreji, pisac i crtač Harvey Kurtzman donosi stranicu koja kombinuje formalnu strogost sa brutalnim nasiljem dok jedan čovek utapa drugog u korejsku reku Imjin. Žanr ratne priče svodi se na elementarnu borbu rukom na ruku između dva neimenovana vojnika, jednog Amerikanca, jednog Sjevernog Koreja. Priča počinje sa američkim razmišljanjem o tome kako je udaljeno i kliničko ratovanje postalo, ali je dokazano da je pogrešan kada severnokorejski, gladni i očajni, napadaju. Prema nemilosnoj logici priče, jedan čovek mora da ubije drugog. U njoj nema slave niti bilo kakve patriotske afirmacije dužnosti; umesto toga, priča je poetski mračna i fatalistička, verna Stivenu Krejnu kao naturalizmu Kurtzmanovih najboljih ratnih priča. Zanimljivo je da je ova oštra priča objavljena tokom samog Korejskog rata; ovo pitanje bi bilo objavljeno oko septembra ili oktobra 1951. godine, tokom dugotrajnog i krvavog zastoja u ratu. Ova često proučavana stranica, mahnita ali kontrolisana postaje sinonim Kurtzmanovog dara. Ovaj dar je koristio u svojim ratnim stripovima za Enternaining Comics i sa duhovitim, iznenadnim i apsurdnim gegovima razbijao ritmove. Najprepoznatljiviji je po radu na satiričnom stripu Mad. Uprkos oštroj razlici satire i ratnih stripova, Kurtzman majstorski kontroliše ritmove u oba slučaja i to ga za strip čini važnim poput Eisensteina za film. Mnogi kreatori stripova koji su došli nakon emulacije Kurtzmanove ritmičke kontrole rasporeda stranica (pogledajte na primer Amazing Spider-Man No. 33 i Watchmen No. 1). Pa ipak, njegov tematski sadržaj je stvorio talase. Underground generacija strip autora, posebno R. Crumb i Art Spiegelman, divili su se gruboj istinitosti Kurtzmana i tragičnom humanizmu, čak i kada su progutali surovu satiru Mad.

Four-Color Comics No. 386 (1952)

Pisac i crtač: Carl Barks

Uncle Scrooge McDuck ili kod nas ujka Baja Patak je dugo bio prateći lik u stripovima o svom nećaku Paji (Donald Duck). Only the poor old man je bilo izdanje koje je najznačajnija manifestacija divljeg američkog kapitalizma kada je ujka Baja uronio u njegovu ogromnu gomilu novca. Baja je bio kreacija Carla Barksa, maštovitog karikaturiste koji je svoj talenat za strip otkrio po dolasku u Dizni gde je startovao kao animator. Proveo je 24 godine prikazujući nam porodicu Duck sa pronicljivim karakteristikama proizašlim iz osnovne ljudske prirode. Tako je i ujka Baja evoluirao od škrtog matorog škrgavca do dobroćudnog i komičnog ujaka Paje Patka. Njegova stripovska pripovedanja inspirisana animacijama i ekspresivno komični likovi uticali su na sve smešne životinjske stripove koji su sledili.

Mad No. 4 (1953)

Pisac: Harvey Kurtzman; Crtež i mastilo: Wally Wood

Do 1953. Kurtzman i Wally Wood su već nekoliko godina radili za EC praveći ozbiljne ratne stripove, provokativne naučno-fantastične stripove i satirične (pomalo i krvave) horor drame. Kada je Mad debitovao, nije baš zapalio čitaoce. U broju 4 došao je Superduperman. Clark Bend je potrčko i pomalo patetičan lik, ali je tajno i Superduperman. On požudno gleda Lois Pain i koristi x-ray pogled da gledakroz zidove ženskog wc-a i svoje pobede nad negativcima koristi kako bi zadivio Lois, ali mu baš i ne ide. Oštrim Duhom kojim je pisao Kurtzman i sjajnim umetničkim radom Wood-a, ovo je postalo hit i promenilo sudbinu stripa. Kurtzman preokreće priču o superjunacima kao moralnim dobričinama i njihovu paradigmu pretvarajući ih u užasne osobe. Isto tako je nastala parodija na situaciju između National Comics i Fawcett Comics gde su iz Nationala tužili Fawcett smatrajući da je Captain Marvel kopija Supermana. National je probao isto sa EC-om i Superdupermanom ali ovde to nije prošlo. Smatra se da su Mur i Gibons Kurtzmanovu tehniku dekonstrukcije superherojske samoobmane i prava jednog superheroja primenili u Watchmen serijalu. Mad nastavlja do danas i nadživljava mnoge serijale američkog stripa i dalje ismejavajući sve.

Najuticajnije stranice američkog stripa 11-15 možete videti OVDE.

Nastavak: 100 najuticajnijih stranica američkog stripa 21-25 vas očekuje naredne nedelje.

Izvor: Vulture