Kako je obeležena stogodišnjica Velikog rata u stripu
Čim je pred vrata došla 2014. godina počelo se razmišljati na koji način da se obeleži stogodišnjica Prvog svetskog rata u našoj državi.
Počasti, komemoracije i obeležavanja na različim nivoima, oblastima i delatnostima počele su da se nižu, od Kolubarske i Cerske bitke, preko herojske odbrane Beograda, pa do Kajmakčalana, Solunskog fronta i konačne pobede.
Strip umetnost je na prilično temeljan način obeležila Prvi svetski rat i herojsko učešće našeg naroda u njemu od same 2014. godine, pa sve do sada.
Pre svega treba spomenuti projekat podržan od strane Ministarstva kulture republike Srbije i zvanične Misije za obeležavanje stogodišnjice Prvog svetskog rata u Francuskoj, a to je serijal nazvan “Linije fronta” unutar kojeg se nalaze radovi savremenih strip autora.
Tema stripova koji čine „Linije fronta“ su ne samo presudni istorijski događaji, pobede i porazi, već i katastrofalan uticaj Velikog rata na život običnih, naizgled malih ljudi, koji pričaju velike priče. Među autorima se nalaze zvučna imena evropskog stripa: Rodolphe, Bruno Falba, Philippe Zytka, Olivier Dobremel Dobbs, Aleksa Gajić, Darko Perović, Dragan Paunović, Zoran Janjetov, Zograf, Dražen Kovačević, Milan Jovanović, Rajko Milošević Gera, Michel Dufranne, Frederic Bertocchini, Igor Kordej, Milorad Vicanović Maza i drugi, ne samo iz Francuske i Srbije već i drugih zemalja Balkana. Ukrštanjem njihovih umetničkih i duboko ličnih pogleda na sukob koji se dogodio vek ranije, „Linije fronta“ istražuju ostatke kolektivnog nesvesnog i materijal i teme prenete sa kolena na koleno, navodi u svom tekstu strip scenarista Pavle Zelić.
Pročitajte: Izložba „Linije fronta, Prvi svetski rat 1914–1918” u Narodnoj banci Srbije
Takođe je u toku izložba „Linije fronta, Prvi svetski rat 1914 – 1918“ u Narodnoj banci Srbije (na Slaviji). Postavka će biti tu do 27. novembra i za to vreme posetioci će moći da se upoznaju sa ovim projektom. Strip objavljuje izdavčka kuća Sistem Komiks.
Važan grafički roman objavljen 2015. godine od strane Besne kobile predstavlja sve muke, strepnje, strahove i sudbine pripadnika Mlade Bosne.
Pročitajte: Das ist Princip!
Grafički roman “Atentat – s one strane patnje” govori ne samo o atentatu na austrijskog nadvojvodu, ne opisuje samo taj čin. Roman se okreće običnim ljudima. Mladobosanci su to bili. “Ja nijesam želio da postanem heroj, samo da umrem za ideju”, rekao je Gavrilo Princip psihijatru Martinu Pampenhajmu. Ni Nedeljko Čabrinović, ni Trifko Grabež, ni Danilo Ilić, ni Gavrilo Princip nisu želeli da postanu heroji. Želeli su da budu slobodni.
Za strip “Atentat – s one strane patnje” scenario je pisao istoričar van Hengel, a scenario i crtež je radio Boris Stanić.
Dobro je spomenuti i strip “Sarajevski atentat: Srbi u Prvom svetskom ratu” objavljen 2016. godine za koji je naslovnicu radio poznati domaći strip autor Aleksa Gajić. Strip je objavljen od strane banjalučkog Udružena strip autora i obožavalača stripa Republike Srpske “Deveta dimenzija”.
Strip “Sat” objavljen od strane scenariste Dragana Lazarevića, crtača Vujadina Radovanovića Vuje i koloriste Radeta Tovladijca predstavlja istinitu porodičnu priču pradede scenarite stripa, Radomira Lazarevića.
“Sat” predstavlja priču koja se sa kolena na koleno prenosi već sto godina u prodici scenariste Dragana Lazarevića. To je istinita pripovetka njegovog pradede Radomira Lazarevića koji je iz svog sela Roćevići kod Kraljeva, kao pripadnik Srpske kraljevske vojske sa svojim saborcima prešao Albaniju. Na francuskom medicinskom brodu, ovaj ratnik prešao je Sredozemno more, sve do severnih obala Afrike, gde je podlegao svom mučeništvu 16. februara 1916. godine, prema starom kalendaru, u Tunisu. Sahranjen je na srpsko-francuskom vojničkom groblju Sidi Abdali.
Pročitajte: “Sat” najbolji strip na 63. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu
Baš tu, pred svoju smrt, Radomir je dobio srebrni džepni sat koji je njegovoj porodici doneo njegov ratni drug, potomci sat čuvaju i dalje, a on sada kuca ispod slavske ikone, porodičnog doma.
Grafički roman “Sat”, u izdanju izdavačke kuće Pčelica, dobio je specijalno priznanje za najbolji strip na 63. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.
