Miljokaz

Prikaz monografije/grafičke novele „Elegia“ Saverija Tenute

Miljokaz

Posvećeno Saveriju Tenuti (14. maja 1969.-03.avgusta 2023.)
kao i njegovim mnogim učenicima; nek se baklja i dalje prenosi.

Za svoje 54 godine života, Saverio Tenuta je ostavio iza sebe ogroman portfolio neverovatnih dela devete umetnosti, među kojima su i albumi koji će njemu i saradnicima doneti nominaciju za Ajznera. Svakako će ostati najpoznatiji po svom univerzumu smeštenom u feudalnom Japanu, oivičenom serijalima „Legends of the Pierced Veils“ („The Scarlet Blades“, „Izuna“, „The Mask of Fudo“) i „Legends of the Scarlet Blades“. Naravno, sva ova dela su objavili čelnici izdavačkog giganta „Les Humanoïdes Associés“ (i njegovog američkog ogranka „Humanoids“) i mogu da se nađu em u štampi, em digitalno – štaviše, moguće je nabaviti ih i u beogradskim knjižarama. Preporuka svakako stoji. miljokaz

Naravno, ovo je Tenuta na vrhuncu zadatka, u zrelim godinama i sa ispraksovanom rukom kako crtača, tako i pripovedača. Ali ova dela svakako ne predstavljaju sve ono što Tenuta ima da ponudi. Koliko god da mu je feudalni Japan mio, ovaj majstor se pokazao i na inim drugim poljima, što pokazuju njegov prvi album „Cold Graze – risvegli di ghiaccio“ (izdat u rodnoj Italiji 1997. godine, scenario Oto Gabos) i njegovi serijali „Dolls“ i „Morrigan“ (takođe 1997., scenarista oba projekta Lorenco Bartoli). Već se na ovim tablama vidi potencijal Tenute, još uvek u svojim poznim dvadesetim. „Dolls“ i „Morrigan“ su izašli i u SAD-u, dok je „Cold Graze“ ostao u Italiji, doživevši čak i drugo izdanje. miljokaz miljokaz

Ono što je interesantno navesti je činjenica da je čak i pre perioda „Cold Graze-a“ bio aktivan u stripovima, ali da se, u želji za napretkom, upisao u Međunarodnu školu stripa u Rimu, gde će od 1993. do 2010. godine aktivno predavati. Delatnost učitelja je potom nastavio osnivanjem nezavisnog studija za ilustraciju pod imenom „Daishō Studio“. No, period u Međunarodnoj školi je nekako presudniji jer je, i pored aktivnog predavanja polaznicima u Rimu, Tenuta brusio zanat na drugim strip projektima, što je kulminiralo em prvim grafičkim romanom (pomenuti „Cold Graze“), em probojem na američko tržište.

Sagledavši radove Tenute iz poznih 90ih i radove koje će kasnije stvarati za „Humanoide“, vidi se jasna delineacija, očiti napredak. Samim tim, to predstavlja poteškoću u sažimanju njegovog angažmana kao umetnika. Na sreću, postoji jedno delo koje na savršen način predstavlja Saverija u gotovo svim ključnim fazama svog razvoja, od tačke kada je još pronalazio stil do tačke kada je etablirao sebe kao ime koje može da parira veteranima devete umetnosti. To delo je hibridno štivo pod imenom „Elegia“.

Pročitajte: LinkedIn Iznenađenja #2: Neka bude svetlost

Razlog zašto ga dezigniram „hibridno štivo“ je taj što, zbog načina na koje je koncipirano, ne može jasno da se spakuje ni u jednu „kutiju“. Zvanično je u pitanju monografija radova, ali pošto sadrži priču (koju je sam Tenuta pisao), može komotno da se klasifikuje i kao grafička novela. Međutim, strip svakako nije, jer ne prati konvencije istog, iako u sebi sadrži skice i ilustracije vezane za strip, pa i same crteže, naslovnice i ilustracije koje su bile deo njegovih stripova. miljokaz miljokaz miljokaz miljokaz miljokaz

„Heavy Metal“ časopis je preuzeo izdavanje ove monografije. Izašavši 2003-će, „Elegia“ pokriva radove Saverija Tenute od 1993. do datuma objavljivanja, dakle period nešto veći od jedne decenije. Uvodnu reč monografije doprinosi ni manje, ni više nego Džo Kesada, u to vreme sveži čeoni čovek „Marvel-a“. Citiraću ga direktno ovde:

„Crteži Tenute su prožeti takvom energijom, takvom visceralnom silovitošću da je izuzetno teško tek ’baciti pogled’ na njegov rad. Zahteva pažnju, od vas traži, naređuje vam čak, da uperite oči, i bogami uperio sam! Obično ne pišem uvodnike za dela poput ovog, najčešće učtivo odbijem takve ponude jer mi je izuzetno teško da rečima opišem šta mislim o radovima kolege crtača. Tenutina knjiga se tu razlikuje, tačno znam šta ću reći jer sam isto to rekao, na sav glas, pre nekoliko godina dok sam pijuckao espreso. VAU!“

Zaslužene reči hvale, pogotovo kad se overi sama grafička novelica. „Priča“ počinje time što jedna usamljena osoba u svemiru naleti na kosmička, lavkraftovska bića pod imenom Rastavljači. U svojim srebrnim kriptajajima, ova vanvremenska bića kreću da pripovedaju ovom malom čoveku o vremenima prošlim, ili budućim, ili nepostojećim. O reonima koji se gotovo nikako neće podudarati, ali koji, svako za sebe, nude milijardu priča.

Tri velika segmenta su u „Elegiji“ podeljena sa triju velika stvorenja. „Rintrah“, prvi Rastavljač (i prvi segment) pokriva svetove epske fantastike, mitologije i srednjovekovne fikcije. U tim svetovima će se naći varvari, vilenjaci, mačevaoci, magovi, kraljevi i kraljice, mudre žene i ratnice, kao i sva sirovost ratovanja koja dolazi sa tim. „Urthona“, sledeći Rastavljač (i, opet, sledeći segment) se bavi naučnom fantastikom, pištoljima i kibernetikom, robotima i androidima, ljudskim aberacijama i modifikovanim humanoidima. Sve strahove koje budućnost nosi sa sobom možete videti ovde. Treći, premda ne poslednji Rastavljač (koji vodi treći i, uslovno rečeno, poslednji segment) jeste Elinittria, vesnik Pakla i pripovedač o hororu. Mračni uglovi ovde preovladavaju, zveri direktno iz Tartara, smrt, krv i patnja, sve što gasi život.

U ovim segmentima vidimo koliko je svestran Tenuta kao autor. Najveći broj vizuala, 32, odlazi na prethodno neobjavljene ilustracije (gde spadaju i Rastavljači). Među ostalima, njih 5 su ilustracije za film, 11 su ilustracije i skice za druge projekte, čak jedna je ilustracija za pamflet pozorišne predstave, 8 naslovnica različitih štampanih formi (stripovi, knjige, časopisi), dva odeljka preuzeta iz stripova, 4 ilustracije koje su bile direktne narudžbine (među kojima je vrlo očit „Hellboy“) i 19 ilustracija za karte, među kojima 6 za kartičnu igru vezanu za strip serijal „Ash“ i 13 za tzv. Keltski tarot (u saradnji sa Đačintom Gaudencijem). Ova ogromna količina dela čitaocu pokazuje mogućnost Tenute da predstavi futurističke svetove, sa sve kreativnim oružjem, zgradama i opremom, kao i svetove u prošlosti oivičene mitovima i legendama, sa svim tropovima koji dotične prate. Segment o hororu je posebno kvalitetan, pogotovo kad se uzme u obzir do koje mere neka od stvorenja koje Tenuta crta mogu da vas prestrave.

Naravno, postoji i tzv. četvrti segment, koji se zove „Elegia“. Sama Rastavljačica koja uvodi u taj segment krasi ujedno i naslovnicu monografije, a iza nje, malo pre sam kraj izlaganja ostalih Rastavljača (i kraja same „priče“) ide tek nekoliko ilustracija. Ali sve one predstavljaju isto – smrt.

Ne postoji segment „Elegiije“ koji nije prožet patosom, patinom i putešestvijem. Ne samo da se tematski, kao monografija, ali i kao proto-grafička novela, uklapa u senzibilitet „Heavy Metal-a“, nego i sama po sebi deluje kao drevno štivo, koje krije kakve arkane nepoznate modernom čoveku. Nisam slučajno evocirao Lavkrafta na početku; kosmički užas je jedini koji može da posmatra, i da podnese, toliko veliko znanje o bezbrojnim svetovima toliko međusobno različitim da bi jednu osobu, poput vas ili mene, glava zabolela ukoliko bi taj poduhvat i sami probali. Rastavljači tom malom astronautu predstavljaju jedan multiverzum, ali ujedno, i paradoksalno, jedan mikrokosmos – predstavljaju mu Tenutu i njegovu kreativnost, koja je tolika da jedan svet nije dovoljno veliki da je obuzda.

Naravno, njihovim činom, Rastavljači tom astronautu igraju ulogu kosmičkog učitelja, predavača koji mnogo zna, a oran je da to podeli sa mlađim naraštajima. I ne mogu, a da ne podvučem ovde paralelu (opet!) sa samim Tenutom – naposletku, tolika veština, kombinovana sa enormnom nesebičnošću, je recept za osobu koja toliko želi da podeli znanje da će, do samog kraja, držati predavanja novim umetnicima. Sudeći po radovima pojedinaca koji su prošli Tenutino mentorstvo, zadatak je i više nego uspešno obavljen.

Ne negiram da je „Elegia“ mračna (i Rastavljačica i monografija), i ne negiram morbidnost iza iste. Ali opet, treba istaći da, i pored tonova koji su očito turobni, ovo delo veliča život. Ne jedan – mnoge. Veliča činjenicu da se za deset i kusur godina mnogo toga može postići. A kako je u narednih 20 Tenuta uspeo i monumentalnija dela da stvori, to samo ide u prilog toj premisi. Dakle, „Elegia“ je idealni uvod u ono što njenog autora čini vanvremenskim, a njegov uspeh svakako naknadno raste kroz njegove nastavljače, polaznike njegove škole, drage učenike i prijatelje po peru. U to ime, „Elegia“ treba da se slavi kao zapaženo delo evropske, pa i svetske kulturne baštine.

Ivan Veljković, 08. decembra 2023.  

Elegia © Heavy Metal, Saverio Tenuta
Slike by: Saverio Tenuta

0 0 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x