Karsonova prošlost – Biser špageti vesterna

“Karsonova prošlost” u izdanju Veselog četvrtka može se nabaviti u dve varijante sa različitim naslovnicama i to je nešto što se nije menjalo posle jubilarnog pedesetog broja i što i dalje daje posebnu draž i vrednost ediciji. Varijanta A, namenjena kioscima, delo je sjajnog Klaudija Vile, dok je kolekcionarsku, B verziju, koja je do sada obično bila rezervisana za domaće i crtače iz komšiluka, nacrtao fenomenalni Enriko Marini, Italijan koji već više od dve decenije radi za najveće francuske izdavače.

Karson u Tusonu preživljava atentat i posle jurnjave po ulicama i filovanja napadača vrelim olovom, stari rendžer shvata da ga poznaje. Bude se sećanja na događaje od pre dvadeset i pet godina iz doba zlatne groznice u Montani. U džepu pokojnika pronalazi novinski isečak sa čituljom i pozivom na sahranu izvesnog Reja Klemonsa što u glavi Srebrne Kose pali lampicu za uzbunu. Kada vidi datum sahrane, shvata da nema vremena da sačeka da mu se pridruže Teks i Kit Viler, već im ostavlja poruku i seda u prvi voz i kreće put Montane.

Ubrzo, Teks i njegov naslednik kreću Karsonovim stopama i dok putuju mladi Kit od oca sluša o staroj avanturi čoveka po kome je dobio ime. Priču iz vremena kada je zlatna groznica tresla Montanu, a gradić Banok i šira okolina drhtala od terora bande Nedužnih. Čini se da su se glavešine te stare bande ponovo okupile, a Karson upada nepozvan na žurku i vodi još dva gosta koji vole da šenluče.

U vreme kada je “Karsonova prošlost” originalno izlazila, Bozeli je spasavao Zagora od propasti svojim sjajnim pričama i uredničkim usmeravanjem, ali je dobijao šansu da zablista i na Bonelijevom omiljenom sinu. Ovo mu je bio drugi rad na Teksu, ali rad koji mnogi i danas smatraju najboljom pričom u serijalu. I to nije bez razloga jer ova avantura u svakom smislu jeste jedno pravo remek delo vestern žanra.

Bozeli prepliće dve priče u jednu, što je trik koji će kasnije još nekoliko puta upotrebiti u svojim takođe hvaljenim epizodama (Nepobedivi, Crveni vukovi). Radnja je odlično postavljena sa pravovremenim ekspozicijama i atmosferom špageti vesterna koje se ni Serđo Leone ne bi postideo. Likovi su odlično naglašeni, a dijalozi su kičasto zapaljivi, kakvi u ovom žanru i treba da budu. Naravno, scenario ima mane svojevrsne za Boneli stripove, naročito za Teksa, ali tih par naivnosti i nelogičnosti nemaju dovoljan domet da pokvare kompletnu sliku.

Pročitajte: Neobjavljeni strip o Teksu Đanluiđi Bonelija

Pokojni Karlo Marčelo je takođe briljirao i čini se da su Bozelijeve najbolje priče sa prelaza vekova bile rezervisane baš za njega. Klasičan stil, neverovatna dinamika i besprekorno kadriranje kojom se Marčelo odlikovao, ovde se ističu u punom sjaju. Ali ono što posebno treba istaći uz lepotu njegovog crtanja prizora u prerijama i napuštenim, oronulim gradovima, je da niko drugi ne ume tako dobro da dočara šmekerske scene koje idu uz rečenice kao što je ona u kojoj se Karson opisuje kao virtuoz na “klarinetu” sa šest metaka, a na koju se osvrnuo i Đusfredi u uvodniku koji otvara ovaj broj ZS.

Zaključak se sam nameće. Veseli četvrtak je odabrao odličnu priču da započne promene u Zlatnoj seriji. Promene koje su mnogi, godinama priželjkivali tražeći da i Teks, Marti, Mister No dobiju svoje odabrane priče kao što ih još od davnina ima Zagor. Ovaj koncept to i omogućava, a mi držimo palčeve da uredništvo čitaoce počasti sa još odličnih debeljuca poput ove iz 51. broja ZS.

Autor: Nikola Tasković