“Srpski Bog” – Glas duhova prošlosti

„Srpski Bog“ je scenaristički debi Miloša Dragojevića na kome je radio sa iskusnim crtačkim vukom, Ivicom Sretenovićem, a koji je izdao System comics u septembru ove godine.

Radi se o albumu koji je prvi od planirana tri i koji je u svojoj osnovi istorijski triler sa radnjom podeljenom između dešavanja u Drugom svetskom ratu i Beogradu iz druge decenije 21. veka. Glavni protagonista je Miloš Bogićević, zvani Bog, veteran rata na Kosovu i Metohiji koji se sada bavi obezbeđivanjem elitnih beogradskih klubova. Miloš je potomak kapetana JvuO po kome je dobio ime, a roditelji su mu nastradali pod misterioznim okolnostima. Istražujući njihovu smrt, Miloš staje na žulj nekim izuzetno nezgodnim ljudima povezanim sa vrhom vlasti, a misterija se pruža unazad do Bogićevićevog dede i njegove uloge u sukobima iz četrdesetih.

Pročitajte: Strip “Tajni dogovor pred bitku na Kosovu” autora Miloša Simića i Ivice Sretenovića!

Dragojević od svoje priče pravi jako zanimljivu kombinaciju čija podloga je zasnovana na istorijskim podacima prikupljenih iz višestrukih izvora, a glavni sastojak je brz i uzbudljiv triler koji tek treba da se razvije u narednim nastavcima. Ipak, već posle prvog albuma se vidi potencijal koji Dragojević kao scenarista ima. Lepo uklapa i na pravim mestima pravi prelaze između modernog vremena i Drugog svetskog rata, intrigantno razvija priču i do kraja albuma čitalac je već uvučen u narativni tok pa je zato prava šteta što „Srpski Bog“ ne može da se konzumira odjednom, već će morati da se sačeka na nastavke.

Svakako, scenario ima određene mane. Na prvom mestu treba raditi na poboljšanju kvaliteta dijaloga, na njihovoj širini i melodičnosti. Onda, trebalo je malo više vremena posvetiti određenim situacijama i likovima u cilju stvaranja jače emotivne reakcije kod čitaoca. Međutim sve se to lako da ispeglati, a sama tematika ovog dela čini da se te nesavršenosti malo primećuju.

Glavna odlika ovog stripa, koji je već u nekim krugovima okarakterisan kao „četnički“, je zadiranje u onaj deo srpske istorije koji je decenijama ostajao sakriven, cenzurisan i ponajviše krivljen u ideološke svrhe. Iako već neko vreme nauka uklanja komunistički veo sa istorijskih činjenica, u javnom životu ostaje zanemareno postojanje dva gerilska pokreta otpora na teritoriji Jugoslavije u Drugom svetskom ratu (od kojih je jedan kasnije došao na vlast i sprovodio teror nad građanskom inteligencijom i potencijalno „opasnim“ pojedincima). Dragojević se svojim scenarijom priključuje tihoj struji koja nastoji da kroz književnost i strip promeni jednoličnost i probudi deo svesti neophodan za ozdravljenje društva. To je verovatno najuočljivije kad se kroz strip opisuje način delovanja današnjih državnih struktura.

Crtež Trsteničanina, Ivice Sretenovića, je možda najbolje opisati kao sirovo dinamičan i prijatan oku. Njegova stilizacija kombinuje razigraniji, prljaviji pristup likovima sa realističnim pozadinama. Sretenović je radio i kolor ovog albuma koji se lepo uklopio i pokrio određene mane nastale kao posledica brzog rada.

Svakako, „Srpskom Bogu“ treba dati šansu i ispratiti buduće nastavke jer se radi o projektu koji zaista ima potencijal koji je u skorije vreme viđan samo u domaćim TV serijama poput „Južnog vetra“ ili „Senki nad Balkanom“. Nažalost, priče sa ovakvom tematikom i dalje nose epitet kontroverznih čime se stvara prepreka da dobiju više javnog prostora, koji je ionako skučen kada je strip u pitanju.

System comics je „Srpskog Boga“ izdao na ćirilici sa dve različite varijante iste naslovnice koju je nacrtao Dražen Kovačević, a Aleksa Gajić ju je obradio i dizajnirao logo. Izdanje sadrži i dodatni materijal u vidu tri teksta koja potpisuju poznati domaći scenarista Pavle Zelić, član redakcije Politikinog Zabavnika Nemanja Baćković i sam Miloš Dragojević. Od ta tri je svakako najzanimljiviji onaj Baćkovićev o ubistvu akademskog slikara Mihajla Milovanovića nadomak Užica 1941. godine od strane komunista.

Autor: Nikola Tasković