“Prokleti: Devičanske neveste” – Beg od skrojene sudbine

Ovim citatom Džejson Aron započinje drugi tom serijala „Prokleti“, koji nosi naslov „Devičanske neveste“. Američki scenarista je nastavio da koristi plodno tle Sarog zaveta, a crtački koautor je, kao i u prvoj knjizi, Rajko Milošević Gera.

Za razliku od prve knjige, koja je pratila Kaina i njegov krvavi pokajnički pohod, „Devičanske neveste“ nas razdvajaju od čoveka koji je otkrio ubistvo i predstavljaju nam nove protagoniste u vidu devojčica Jailje i Šari. Njih dve žive u prepotopskoj zajednici religijskih fanatika koju čine isključivo žene, i to podeljene na Staramajke koje podižu mlade, gaje voće i povrće i brinu o verskim obredima i na Gospe sa planine koje brane zajednicu, love i čuvaju i obuzdavaju „božje blagoslove“.

Osnovni cilj ovog svojevrsnog manastira je da odgaja device, koje Gospe posle prve menstruacije odvode na planinu i venčavaju za Anđele. Devojčice koje odgajaju da budu neveste dopremaju iz spoljnog sveta ratničkim pohodima u kojima tamane sve muškarce na koje naiđu dok žensku decu vode u svoj manastir opasan planinom. Posle jednog venčanja Jailja i Šari čuju jezive urlike sa planine i počinju da se pitaju i vrlo brzo dobijaju jezive odgovore koji će poljuljati sve u šta su verovale i čemu su ih učile Staramajke.

Aronov scenario je brutalan, napisan bez zadrški i filtera u bilo kakvom obliku, kao uostalom i prva knjiga „Prokletih“. Ceo ovaj grafički roman obiluje nasiljem u različitim oblicima i oštrim jezikom kome ne manjkaju psovke. Pisac jednu starozavetnu priču pretvara u brutalnu akciju sa elementima epske fantastike koju je jako zabavno čitati, ali pre svega, kroz „Devičanske neveste“ se čitaocu prenosi kritika svakog oblika fundamentalizma sa naročitim akcentom na religijski.

Likovi Šari i Jailje dominiraju i oba imaju jako lep narativni luk, a pošto se radi o deci tek zašloj u pubertet, nije teško poistovetiti se sa njima, njihovim buntom i željom da budu slobodne (možda više bezbedne). U tom aspektu, kao i u nekolicini drugih, Aron je unapredio priču serijala u odnosu na prvenac pa se očekuje da naredne starozavetne brutalnosti budu još bolje, pošto je sasvim izvesno da će ih biti.

Pročitajte: “Tikonderoga” – Dekina ratna priča

Kada se pogleda crtačka strana, Gera apsolutno briljira. Svojom stilizacijom tera čitaoca da oseti svaku Aronovu sirovost, brutalnost i nemilosrdnost, ali isto tako pomaže scenaristi da dočara i onu nežniju stranu emotivnog rolerkostera koji se nalazi među ovim koricama. Retko koji danas aktivan crtač ima snagu izražaja kao Gera, smisao za režiju i očigledno laku ruku koja rađa liniju, senku i pokret. Kod Gere, kao uostalom i kod Arona, nema ničeg sterilnog – sve je živo, sve je pokret, sve je predstava u kojoj ne manjka ni prljavštine, ni ružnoće, ni ožiljaka. Možda su Gera i Aron tako lepo kliknuli upravo zbog slične energije koju u sebi nose, a svakako je teško osporiti da u svetu trenutno postoji tandem scenarista-crtač sa boljom sinergijom.

Originalno, „Devičanske neveste“ je izdao američki izdavač Imidž u pet svezaka sa kolorom sjajne Đulije Brusko, a kasnije i u objedinjenim formama. Kod nas je to uradio Sistem komiks u jako lepom tvrdokoričenom izdanju nestandardnog formata i u crno-beloj varijanti.

Autor: Nikola Tasković