“Tikonderoga” – Dekina ratna priča

Prikaz stripa “Tikonderoga” po scenariju Osterhelda i crtež Huga Prata

Lokomotiva je u martu izdala jedan od zajedničkih poduhvata Hektora Osterhelda i Huga Prata, strip pod nazivom Tikonderoga i to u jednom jako zanimljivom izdanju koje treba prokomentarisati iz više razloga.

Reč je o dve knjige sa različitom orijentacijom tabli, koje su spakovane u kutiju iz estetskih i praktičnih razloga. Sama ta kutija se mnogima nije svidela koliko se moglo zaključiti po komentarima na internetu. Suštinski, njen kvalitet nije toliko loš, a zbog formata prve knjige ova kutija je i jako praktična, mada bi fascikla bila bolje rešenje. Međutim, dizajn izgleda suviše lenjo i amaterski. Doduše, to nije krivica Lokomotive, s obzirom da su oponašali izgled jednog stranog izdanja. Kada se otvori kutija i izvade se knjige, može se videti da su i njihove korice odrađene u minimalističkom stilu.

Prva knjiga je odrađena tako da imitira način na koji su ovi stripovi izlazili u argentinskom časopisu „Frontera“, dakle položeno. Dok je druga knjiga standardna jer je u to vreme serijal nastavljen u „Fronteri ekstra“ koja ima klasičan novinski format. Ovaj deo je odlično odrađen jer se prati originalan rad autora i nema prekrajanja tabli koje ume da bude jako problematično što se već dešavalo sa pojedinim domaćim izdanjima argentinskih stripova.

Kada se priča o tehničkim stranama Lokomotivinog izdanja „Tikonderoge“, kvalitet otiska je ono na čemu se najviše treba zadržati. Kada prelistate ove knjige uočićete da su skoro sve table jako mutne, kao da je došlo do greške u štampi. Međutim, kada se pročita kratki uvodni tekst, biva jasnije da je ovo nažalost najbolje što možemo da dobijemo jer je većina originalnih Pratovih tabli ili uništeno ili zauvek izgubljeno i ovo su zapravo većinski skenovi iz argentinskog časopisa „Frontera“ koji su restaurirani koliko je to moguće u ovom trenutku i to zahvaljujući entuzijazmu Giljerma Parkera koji je ogroman obožavalac Huga Prata i koji je više od dve decenije sakupljao najbolje primerke „Frontere“ i „Frontere ekstra“ koje je mogao da nađe i koji uspeo da dođe do retkih sačuvanih tabli ili delova tabli Tikonderoge.

Dakle, ne radi se o lošoj štampi, već jednostavno bolje nije moguće. Nekome se možda neće svideti ni izbor papira koji je po kvalitetuotprilike kao kod kiosk izdanja Veselog četvrtka, ali je to doprinelo je retro ugođaju na koji se ovde definitivno išlo. I neki teži papir verovatno ne bi doprineo da table izgledaju čistije.

Glavna mana ovog izdanja je svakako cena. Puna cena ove dve knjige zapakovane u kutiju je 5500rsd, dok je u striparnicama 4000rsd. Što je previše za ovakvo izdanje koje jeste odrađeno lepo, ali tek nešto više od 270 strana od kojih su samo naslovnice u dodatnom materijalu u boji, na ovakvom papiru, stvarno ne opravdava toliku cenu. Ovaj strip sigurno vredi imati, ali cena je stvarno prevelika na koju su, kako naša redakcija saznaje, najviše uticala preskupa prava na objavljivanje.

Pročitajte: “Vampirske priče”: Vampirski ples mesečinom obasjane noći

Ako ste ljubitelji Osterhelda i Prata ovo je jako zanimljivo i značajno parče njihove istorije iako nije najbolji rad ni jednog ni drugog. Ako volite starinsku avanturu i šumske predele, ako isto tako volite priče o divljoj Americi, ovaj strip je za vas i jednom kada uronite u njega, zaboravićete na cenu.

Ako ste nekada od dede ili pradede slušali stare, pomantizirane ratne priče, onda je „Tikonderogu“ najlakše uporediti sa njima. To je romantična ratna priča koju čitaocima pripoveda Kaleb Li dok se u svojoj starosti priseća svog učešća u Sedmogodišnjem ratu između Engleza i Francuza oko teritorija u Kanadi i koji se vodio od 1756. do 1763. godine.

Tada još uvek dečak od nekih petnaestak Godina, Kaleb se prijavljuje u dobrovoljce kako bi inpresionirao devojku u rodnom Vilijamsburgu. I tako se gradsko dete zaputilo u gotovo gerilski rat po divljim šumama koje su okruživale Velika severnoamerička jezera. Već u prvoj bici shvata da rat ne izgleda baš onako kakvim ga je zamišljao i engleske snage doživljavaju težak poraz od Francuza pojačanih Indijancima Huronima. Kalebu Život spašava njegov vršnjak, ali već iskusan šumski čovek Džo Flint zvani Tikonderoga. Mladić koji pokazuje ogromnu zrelost, veštinu pa i mudrost koje oduševljavaju Kaleba i rađa se veliko prijateljstvo, s tim da Kaleb idealizuje Tikonderogu. U družinu ubrzo upadaju i Škot Krejg Fribern i Indijanac Numok i cela prva knjiga prati njihove avanture vezane za već pomenuti sukob.

Druga knjiga ima malo drugačiji ton i više se odnosi na istraživanje krajeva u kojima su belci bili retkost sredinom 18. veka.

Osterheldov stil pisanja je i ovde jako prepoznatljiv. Tu su svedeni, ali dobro napisani dijalozi i lepa poetična naracija, kao i čudno presečene rečenice koje počinju na jednoj vinjeti, a završavaju se na drugoj. Verovatno je tako želeo da scenario bude filmičniji, da se scene bukvalno stapaju. Nije ovo Osterheldov najbolji rad, ali je jako lepa priča koja sa sobom nosi sve ono što bi se poželelo od jedne avanture utemeljene u realizmu. Ovo je i odličan strip da se stekne uvid u to koliko je Prat naučio od Osterhelda o pisanju. Uporedite na primer „Tikonderogu“ i „Fort Viling“, a i sasvim je moguće da bez Osterhelda ne bi bilo ni Korto Maltezea. Svakako ne bi bio toliko dobar kao što jeste.

I sa pominjanjem Korta dolazimo do Huga Prata koji je kasnije u životu potpuno zanemarivao ulogu koju je Osterheld imao u njegovom umetničkom razvoju, ali to je priča za neki drugi put. Sada pričamo o Tikonderogi koja je nacrtana potpuno genijalno. Možda je ovde Prat bio i malo previše minimalistički nastrojen kada se u obzir uzmu neki drugi njegovi radovi iz tog ranog perioda, ali ovaj crtež je prava meditacija u liniji. Atmosfera šume i prikaz Indijanaca ostavljaju najveći utisak, ali tu je i genijalna dinamika i prelepo laviranje kome Prat kasnije nije bio toliko sklon. Moguće da je razlog tome što na „Tikonderogi“ nije radio sam, već zajedno sa svojom tadašnjom ljubavnicom Žizelom Dester za koju je više puta izjavio da je bila ljubav njegovog života. Na više vinjeta kroz sam strip se može uočiti njen potpis kako stoji uz Pratov, a na par mesta čak stoji i samostalno.

Prat je zapravo radio samo na polovini serijala o Tikonderogi i prijateljima. Ceo serijal je nastajao u periodu od 1957. do 1962. godine, dok je Hugo Prat prestao da ga radi 1959. i tu je nastavila Žizela Dester. Međutim, u ove dve knjige su objavljene epizode samo iz perioda Pratovog rada, pa Tikonderoga zapravo nema kraj u ovom izdanju i prekida se na prilično nezgodnom mestu. Zašto restauracija Tikonderoge nije obuhvatila i onaj deo na kom je Desterova sama radila? Da li nije bilo moguće da se nađu dovoljno kvalitetni materijali ili je u pitanju neki drugi razlog? Ostaje žal što nemamo kraj ove jako lepe avanture, a čeprkanje po internetu u potrazi za tim delovima na kojima je Desterova sama radila nisu urodili nekim naročitim plodom.

Autor: Nikola Tasković