“Vampirske priče”: Vampirski ples mesečinom obasjane noći
Od postanka prvih zajednica oni koji njima upravljaju su se trudili da postave norme dok su članovi tih zajednica podređeni normama pokušavali da ih izigraju.
vampirske priče
Prikaz stripa “Vampirske priče” grupe autora u izdanju Čarobne knjige
Kada je svet stripa u pitanju jedno telo osnovano početkom 1950-ih godina u Sjedinjenim Državama – Komitet za maloletničku delikvenciju je odmah počeo “progoniti stripove”. Kako je nakon Drugog svetskog rata horor i krimi tematika stripova u Americi bila na vrhuncu popularnosti, autori stripa su bili optuženi u knjizi Frederika Vertama “Zavođenje nevinih” za podsticanje maloletnika na devijantna ponašanja. Zato je zajednica izdavača stripova osnovala The Comics Code Authority, telo koje će se baviti eksplicitnim sadržajem kako scenarija tako i crtačkog dela u svakom novom stripu. I sve do 2011. godine korišćena je markica ovog tela na stripovima u SAD-u kao znak garancije da je sadržaj stripa “bezbedan”.
Pročitajte: ISTORIJSKI STRIP-DOGAĐAJ: Hajka na stripove u SAD-u!
Međutim, kako je zapravo postojala potreba i kod čitalačke publike, ali i kod samih autora za nešto ozbiljnijim izdanjima i delima koja neće biti dosadna i nešto starijoj publici 1973. godine nastao je časopis Vampire Tales koji je sve do 1975. godine donosio horor priče velikih stripskih autora poput Stena Lija, Džona Romite, Marva Vulfmana, Roja Tomasa i drugih. Izdavač ovog stripa je bio Magazine Menangement koji je vešto uspeo da izbegne sve cenzorske propise jer su se oni odnosili isključivo na stripove, a ne na magazine. Ovih magazina je godišnje izlazilo jedanaest plus jedan godišnjak.
RADNJA
Radnja stripova je orjentisana isključivo prema vampirima, vukodlacima i drugim nečastivim bićima koja izlaze pod okriljem noći iz svojih skrovišta duboko pod zemljom, pećina, starih zdanja, šuma i mračih i vlažnih podruma. Kratke priče dobro znanog stila starih američkih crtača i pripovedača lede krv u žilama i najokorelijim ljubiteljima “dece noći” bilo koje vrste. Priče su različite, sve je podređeno autorima i njihovom pogledu na nečastiva i natprirodna stvorenja o kojima pišu. Različite teorije, legende i priče, svedočenja i svedočanstva su oživljena za tri godine postojanja spomenutog časopisa koji se danas smatra kultnim.
Pročitajte: “Lovci na nektar” – Ima li leka svetu koji trune?
Okosnica svih priča jeste priča o definitivno najpopularnijem Marvelovom vampiru naučniku, nobelovcu i intelektualcu Majklu Morbijusu. Ova mračna silueta se prvi put pojavila 1971. godine u redovnom serijalu Čudesnog Spajdermena u broju 101. Roj Tomas i Gil Kejn su kreirali Morbijusa sa grubom facom vampira ali prilagođenog superherojskom žanru, u uskom kostimu koji mu daje odliku supernegativca klasičnih priča američkih stripova. Sam Morbijus je ličnost koja svakako zavređuje nešto veću pažnju jer se u pričama objavljenim u Vampire Tales časopisu bolje vidi njegova ljudska strana koja se još nije ugasila u njegovom hladnom srcu povremeno željnom sveže i tople ljudske krvi kako bi ostalo u “posmrtnom životu”. Kad utoli svoju žeđ on se seti svoje krotke prirode dok je bio učen čovek koji je živeo sa majkom u Grčkoj, bespomoćan da uradi išta što bi ga spasilo od opake bolesti zbog koje je posegao za neproverenim serumima i pretvorio se u čudovište koje nakon utoljenog nagona za krljvu ima nagon za plakanjem i oplakivanjem svojih žrtava i samog sebe.
Kada se odvojimo od priča o naučniku Morbijusu koje se provlače kroz ceo “vampirski” opus magazina, nailazimo na priče sa jednostavnim zapletima, efektnim radnjama i klasičnim epilozima. Da sada ne ulazimo u detalje, mnogo je priča u pitanju, od klasičnih vampirskih sudbima, preko mrzitelja pasa ili neverujućih Toma koje olako stupaju u pakt sa đavolom.
CRTEŽ
Crteži su veoma ujednačeni, klasično Marvelovski urađeni sa jakim kontrastima i jasnim tušerskim linijama i senkama. Odaje se utisak visokih standarda u izradi priča i svi crtači su stil sve više i više približavali iako su uočljive razlike između autora. Naravno, sve je i pod uticajem vremena dešavanja radnje kao i mesta, da li je u pitanju priroda ili urbana sredina i da li je novije doba ili srednji vek.
IZDANJE
Čarobna knjiga je pod palicom urednika i prevodioca Nikole Dragomirovića izdanja 2023. godine u okviru biblioteke Mora dve knjige Vampirskih priča koje obuhvataju priče redosledno kako su objavljivane u Vampire Tales časopisu. Prevod je domišljat, dobro lokalizovan i prilagođen savremenoj publici. Izdanja u fizičkom smislu su urađena u jakom, tvrdom povezu sa kvalitetnim papirom kojem mora da se zameri sjaj kunstdruka što dovodi do refleksije prilikom čitanja, mada toliko je crne boje na tablama da bi se i obični papiri presijavali kada ih crna matira.
EPILOG
Pravi ljubitelji horora ovo moraju da poseduju na svojim policama jer je ovo horor škola dosta drugačija od evropske na koju smo navikli, ali i dalje inspirisana najrasprostranjenijom srpskom rečju “vampir” i pričom “Posle dvedeset godina” Milovana Glišića (mala šala za kraj).