Slučaj Fibra: Magla nad neurednim poljima

Nedavno je na forumu Stripovi.com pokrenuta tema o zabrani uvoza izdanja hrvatske izdavačke kuće Fibra u Srbiju.

slučaj fibra stripblog

Šunjić: Fibra je samo prihvatila ustaljena pravila igre

Pantić: U pitanju je regulacija tržišta

Radetić: Kolekcionari gube najviše, šta se čekalo godinama?

Temu je pokrenuo upravo urednik te izdavačke kuće Marko Šunjić optuživši pojedine izdavačke kuće iz Srbije da stoje iza zabrane uvoza publikacija koje objavljuje izdavačka kuća u kojoj radi.

Tragom ove forumaške rasprave počeli smo da istražujemo temu i naišli smo na nekoliko stvari koje su nam zapale za oko, onako, što bi narod rekao, na prvu loptu. Pre svega novinari sajta Strip Blog su naišli na zatvorena vrata, blago govoreći zavet ćutanja i veoma uzdržane, ali neke čak i veoma agresivne sagovornike koji su izuzetno napadački nastupili prema našoj redakciji. Nismo mogli izignorisati često spominjanje reči “rijaliti” kao i to da Strip Blog od ove, ne tako značajne teme pravi Farmu i Parove. Sve nam je ovo sugerisalo na jednu maglu koja se digla iznad polja mnoštva neuređenih polja.

Pročitajte: Forumaši Stripovi.com: “Zabrana” prodaje Fibrinih izdanja u Srbiji

Pra-počeci

Kada je osnovana izdavačka kuća Fibra 2006. godine jedno od prvih izdanja bila je Kasta Metabarona koja se iz Fibrine radionice pojavila 2007. godine. U to doba, srpski izdavač Beli put je objavio isti strip i on se našao u knjižarskim lancima širom Hrvatske, a razlog je bio jednostavan – u pitanju je strana knjiga i može se bez ikakvih ograničenja prodavati u Hrvatskoj. Tako nas je u svoju priču uveo upravo Marko Šunjić iz izdavačke kuće Fibra.

-No, ono što je za ovu priču bitnije jest činjenica da je distribucija hrvatskih i srpskih izdanja preko granice postojala puno prije Fibre, nije to Fibrina ideja, Fibra je samo prihvatila ustaljena pravila igre. Stvari su tako funkcionirale sve do nedavno, kad je Čarobna knjiga zaključila da joj je Fibra u Srbiji prevelika konkurencija i kad je krenula u ovu akciju pokušaja zabrane prodaje Fibrinih izdanja u Srbiji. Izgovori su razni, regulacija tržišta, nepostojanje licenci, worldwide prava, zaštita srpskog jezika, bla bla bla, ali to su sve ipak samo izgovori. Nepostojanje licenci im nije smetalo dok su oni u Hrvatskoj prodavali tone Asteriksa, Blueberryja, Taličnog, Princa Valijanta i ostalih svojih izdanja, tako da su to sve priče za malu djecu, naveo je Šunjić za Strip Blog.

On ističe da se Fibrina izdanja u Srbiji se prodaju zato što za njima postoji potražnja i zato što postoje stripofili koji žele da ih kupe.

-Jednostavno, zakon tržišta je takav – ako postoji potražnja, naći će se netko tko će htjeti tu potražnju zadovoljiti i na tome zaraditi. I tu dolazimo do najgorih posljedica cijele ove priče – Fibrina će publika do svojih izdanja na kraju ipak nekako doći, ovako ili onako, Fibra tu neće izgubiti ništa pretjerano bitno, a najviše će stradati distributeri, u prvom redu Alan Ford (AF) i Darkwood (DW). I tu se onda postavlja pitanje je li upravo to i cilj – ako ČK izbaci Fibru sa tržišta i pritom posljedično praktički pretvori AF u svoju filijalu i zada dodatan udarac DW – onda ČK de facto postaje monopolist. A svi znamo da monopol nikad nije dobar osim za onoga tko ga drži, kazao je Šunjić.

Međutim, Borislav Pantić direktor izdavačke kuće Čarobna knjiga je istakao da ovaj problem nije ništa neočekivano i da na ovaj problem reaguju i agenti koji prodaju licence stripova za naše tržište.

-Ono što mogu da kažem jeste da je u pitanju regulacija tržišta, na koju nam ukazuju agenti najvećih svetskih agencija već godinama jer imaju probleme zbog sličnosti jezika i faktičkog preklapanja naših tržišta. Nije to ništa neočekivano niti neobično u svetu, objasnio je Pantić novinarima Strip Bloga.

Na naše pitanje da li je Čarobna knjiga imala sve licence i dozvole za prodaju svojih izdanja u Hrvatskoj Pantić je naglasio da je Čarobna knjiga izvozila u Hrvatsku svoja stripska izdanja, ali, u skladu s aktivnostima za regulaciju tržišta, i istakao da je već od 1. novembra svaki izvoz na to tržište je obustavljen.

Kako stvari funkcionišu?

Nakon razdvajanja velikog, jugoslovenskog tržišta na šest “nezavisnih” verovatno slabo pripremljeni i upućeni u situaciju na Balkanu agenti su prodavali licence za čitav prostor bivše Jugoslavije, ponekad. Upoznati smo sa problemima izdavačke kuće Darkwood za dobijanje dozvole za objavljivanje serijala Korto Malteze jer je hrvatski Bookglobe otkupio prava za ceo prostor bivše Jugoslavije. U poslednje vreme, tačnije poslednjih godina, upravo zbog ovakvih dešavanja licence su počele da se prodaju isključivo za teritoriju određene zemlje. Što se jezika tiče, kao u ovom slučaju srpski i hrvatski se smatraju jednim istim jezikom i izdanja na njima u Hrvatskoj odnosno Srbiji se ne mogu smatrati stranim izdanjima. Što se tiče worldwide prava bit svega bi bila da se uz njih izdanja mogu neometano prodavati u bilo kojoj zemlji sveta, ali nismo naišli na nekog raspoloženog sagovornika koji bi nam bliže objasnio sve specifičnosti ovakve vrste licence.

-Nije mi poznata ova stvar oko Fibre. Kao izdavač, znam da Hrvati ne kupuju knjige na srpskom, a da mi mnogo para trošimo na hrvatske knjige, ali to samo pokazuje našu širokogrudost, a ne treba da vodi prema zabrani knjiga iz Hrvatske. Ono sto treba da promenimo i popravimo, na osnovu iskustva Fibrinog poslovanja, to je da bude više dotacija za stripove. Mnoge njihove knjige imaju dotacije – od republike, od grada, od Evrope. Takođe, svaka njihova domaća knjiga se kod njih otkupljuje za sve biblioteke (oko 180 biblioteka, sličan broj kao kod nas), a strani autori se otkupljuju na osnovu odluke komisije koja se sastaje svakih 6 meseci – 30, 60, 90 ili 120 komada. Naše biblioteke mnoge stripove ne otkupljuju ni u jednom komadu, a ono što otkupljuju je u neznatnom broju komada, pri čemu se 7 (i slovima sedam) predaje Narodnoj biblioteci. Samo su “Sabrana dela Lobavceva” (Makondo) podržana od Ministarstva kulture i takođe se otkupljuju za sve biblioteke. To je jedini uspeh stripova u ovom veku kod nas, mada je možda jedna knjiga Komika (mozda dve) takođe doživela ovaj otkup za sve biblioteke. A godišnje proizvodimo 300-400 stripskih knjiga, sa oko 20 izdavača. Niko od tih izdavaca neće preživeti ovakvu situaciju. Ja hoću, jer prodajem knjige sa gubitkom, što finansiram iz moje usteđevine (‘svako je lud na svoj nacin’). Ja sam mnogo puta u ovih petnaestak godina konkurisao sa divnim knjigama, monografijama i izložbama kod Ministarstva kulture za sufinansiranje, ali nikada ništa nisam dobio, rekao je Živojin Tamburić urednik izdavačke kuće Modesty comics dok komentariše ovu temu. 

Važno je spomenuti i regulaciju tržišta, ona bi mogla voditi na dve strane. Jedna je totalna zabrana Fibrinih izdanja, dok je druga zabrana uvoza Fibrinih izdanja za koje ne postoji licenca za prodaju u Srbiji. A možda postoji i treći put…

mort sinder stripblog

Ko najviše gubi?

Dok se istraživala ova tema mnogo je tu različitih ocena bilo – od toga da se nanosi šteta domaćim izdavačima koja se meri stotinama hiljada evra, da su srpski izdavači spremni da prestanu izvoziti svoja izdanja u Hrvatsku, ali isto tako da su radi nepokretati bilo kakve sporove protiv knjižara, striparnica i drugih izdavača, ako se sa uvozom Fibre nastavi. Mi ne znamo šta je sve od ovoga tačno jer nam niko ništa nije potvrdio, osim što je Čarobna knjiga kazala da više neće izvoziti svoja izdanja u Hrvatsku. Sve ostalu su glasine koje možemo čitati po internetu i molim sve koje se ova tema dotiče da nam ne zamere zbog naše drskosti da i to iznesemo u tekstu.

Međutim, ko zapravo najviše gubi, da li su to striparnice, izdavači, strip scena ili kolekcionari i stripari?

Pa stripari naravno, oni ostaju bez pluralizma tržišta koji m je veoma važan. Kolekcionari su ti kojima je od izuzetnog značaja da imaju i Komikovo, ali i Fibrino izdanje “Berlina”, Čarobnu knjigu i Fibru sa izdanjem “Dani peska” ili “Pet zemalja”. Stripari mogu kazati i sami odlučiti i većati koje izdanje za konkretan strip ima bolju omot, a koje bolji i prihvatljiviji format. Skupljači stripova žele da opipaju svako izdanje kako bi utvrdili koliko je jaka rikna, kvalitetan papir i dobra štampa, a ima i onih koji kupe i jedno i drugo izdanje koje ima u ponudi za isti strip, pa kući drže ili prodaju, zapravo rade šta im je volja.

Čitajte o Fibrinim izdanjima: OVDE

-Glavno pitanje je “šta se čekalo godinama”. Kako je moguće da je Fibra nesmetano bila prisutna na srpskom tržištu godinama pa čak i u idavačkoj eri Darkwooda, kako je moguće da tada nije potezano pitanje konkurencije a niko nije naivan da nije poznavao prava, tačnije važenje licenci za određeno područje. Šta se tu desilo? Našalost odgovore na ta pitanja nikad nećemo dobiti pa smo primorani doneti neke lične zaključe i razmotriti ih. Lično mislim i ubeđen sam u to da je saradnja i neki vid dogovora postojao među izdavačima, tržišta su bila otvorena, čitaoci su imali izbor i neki balans je postojao. Taj balans je i narušen na većem parčetu kolača (iskreno), a to je srpsko tržište, da me ljudi pogrešno ne shvate, nije to namera bilo koga pa ni Fibre već jednostavno odraz boljeg vođenja igre zvane izdavaštvo, kazao je Predrag Radetić kolekcinar.

Radetić smatra da ozbiljni kolekcionari ipak na to gledaju drugačije. U ovoj situaciji kolekcionare, čitaoce, ljubitelje stripa gotovo niko da i ne pita ništa, a ipak su oni krajnji potrošač. On se nada nekom razumnom rešenju, sloboda izbora je srazmerna slobodi misli, to se teško zabranjuje.

„Čitajte stripove“ – to je parola ekipe potkasta Stripovedač, novinara Petra Klaića i Dušana Majkića jer strast prema magiji devete umetnosti zapravo ne poznaje nikakve granice tržišta, boje pa čak ni jezika čitalačke publike.

-Tako smo godinama bili svedoci bogatoj ponudi naslova koji su nam dolazili od strane hrvatskog izdavača Fibra iz Zagreba. I potpuno je suvišno sada pisati koji je nivo kvaliteta postavljen već sa samo nekoliko prvih izdanja. O današnjem standardu da se ni ne priča. Uklanjanje Fibre sa srpskog tržišta stripova sigurno je izdavački potez a pravno i zakonski gledano on je logičan korak vlasnika licenci, izdavača, ugovornih strana, i distributera . Međutim, kao čitaoce, nas takav potez ne zanima jer ako se npr. Stiven King, Tolkin ili Betmen u Srbiji mogu uvoziti i čitati na engleskom (pored sveobuhvatnog opusa domaćih izdavača), tako se i bilo koji strip može kupovati i čitati na svim jezicima sveta. Pitajte to svakog vatrenog fana bilo kog fudbalskog kluba širom naše planete. Ako se isti voli – pratiće se svuda . Raznovrsnost izbora oduvek je dobitna kombinacija uspeha a na kraju krajeva, iskrena publika je ta koja će uvek izabrati kvalitet bez ikakvih dodatnih i nepotrebnih (izdavači, jezik itd) špekulacija. Svakom dobrom stripu mesto je na polici, naveli su Klaić i Majkić za Strip Blog komentarišući ovu temu iz ugla profesije kojom se bave, ali i ugla kolekcionara i stripovskih zaljubljenika.

Stripovedači su naglasili da ako već mora drugačije, neka se svaki (domaći i svetski) izdavač ugleda na Fibru po pitanju pakovanja jednog izdanja, te smatraju da su to već ozbiljni ISO strip standardi. Oni su istakli da nijedan domaći strip izdavač nikada neće biti zapostavljen u Stripovedaču, ali neće ni Fibra čija će izdanja i dalje pratiti i predstavljavati svojoj publici.

Slobodne ocene

U ovakvoj areni teško je odabrati stranu, naročito što se strana bira na osnovu toga šta ko više preferira. Nije lako nositi se sa ovakvim problemom jer očigledano je da izdavački iz Hrvatske imaju podršku otvorenih fondova za kakvu takvu pomoć, dok to u Srbiji praktično da ne postoji. Naravno je opravdano nezadovoljstvo time što srpski izdavači žele nešto da izdaju, a Fibra je to već uradila i to izdanje se vrti po srpskim knjižarama i striparnicama. Još više iritira to što Fibra nije preduzela mere poskupljenja izdanja čiji je talas u poslednje vreme zahvatio sve sfere života pa i strip izdavaštvo. Svaka strana ima šta da kaže u svoju odbranu i da organizuje vlastiti napad, a da, krajnji potrošači gube i to je zapravo u ovom trenutku najbitniji deo same teme i rasprave. A to što je ovaj tekst osiromašen i uskraćen mnogih izjava može nam sugerisati pre svega na to da naše društvo, pa ni radnici u oblasti kulture nemaju kulturu razgovora za medije. Može nam sugerisati i to ne žele nekome da se zamere, da li nekome sa svoje strane ili strane publike ili nekome trećem. Sugeriše nam i to da svako ima nešto za sebe što ne da nikome, a opet mu tuđe nešto takvo smeta i eto zapleta. Kraj se čak i rimuje, a to ponekad i nije loše jer ko peva zlo ne misli, a ko misli, realno, pa i njemu treba biti do pesme…

4 4 votes
Article Rating
Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
oldest
newest most voted
Inline Feedbacks
View all comments
Marko
Marko
10 days ago

“Još više iritira to što Fibra nije preduzela mere poskupljenja izdanja čiji je talas u poslednje vreme zahvatio sve sfere života pa i strip izdavaštvo“
Ovo iritira čarobnu knjigu jel? Svaka čast fibri što je kupac stripa bio na prvom mestu, jer ni kupčeva plata nije narasla da može da prati poskupljenja koja ga okružuju! Samo nek ih iritira, nama je više preko glave sa poskupljenjima.
“ Naravno je opravdano nezadovoljstvo time što srpski izdavači žele nešto da izdaju, a Fibra je to već uradila i to izdanje se vrti po srpskim knjižarama i striparnicama.”
Nek nam Komiko kaže da li je ovo istina? Godinu i više dana se čekao drugi deo “Zlatnog Doba” u njihovoj ediciji, dok je fibrin komplet sve to vreme bio na rafovima knjižara. Pogodite šta se desilo! Svi smo čekali da Komiko izbaci drugi deo.
Zavist što nemaju pomoć države ne treba usmeravati prema onima koji je imaju, već kanalisati prema ministarstvu kulture, koje ne podržava projekte u kojima ne mogu da naprave ličnu zaradu. Nije kod nas samo strip scena u problemu već svaki ogranak koji se tiče kulture pa tako i ove tv serije i filmove sto snimaju i u koje pucaju silne pre radi medijskog pokroviteljstva.
Ostavite fibru nama čitaocima na miru i nastavite da pružate kvalitet koji pružate (koji je zaista na nivou) ili smanjite kvalitet pa tim i cenu sto da ne. Bitno je ono unutar stripa a ne korica. Mogli ste Plessixa tri puta do sada uraditi kad ga fibra nema vec godina a trazi se (izdavaci a ne urednici ovog portala).

1
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x