Igor Kordej: Sve što sam uradio u tandemu sa Macanom bih voleo da se pojavi i na ekranu

Na veliku čast nas i naših čitalaca, za Strip Blog je govorila jedna od najvećih legendi stripa sa ovih prostora. Na pitanja novinara Strip Bloga odgovarao je veliki Igor Kordej.

Igor Kordej: Sve što sam uradio u tandemu sa Macanom bih voleo da se pojavi i na ekranu

Izvor: facebook.com/igor.kordej

Kada ste i kako zavoleli strip? Koji strip autori ili naslovi su zaslužni za to? kordej

Još kad sam bio jako mali, imao sam valjda 4,5 godina, prvo sam video (mislim da je bio magazin KEKEC) strip PRINC VALIANT Hala Fostera, I kao sveske u nastavcima KROZ MINULA STOLJEĆA Julesa Radilovića. Sjećam se posebno scene u ovom potonjem, kad se heroj mačuje sa zlikovcem na mostu između dva broda; zlikovac pada u vodu i tu ga dovrše ajkule. To mi je bilo nešto najjezivije što sam do tada video, a istovremeno sam postao začaran magijom pripovedanja u sličicama. Ubrzo posle toga na red je došao PLAVI VJESNIK, sa stripovima DEN DARE Hampsona, COCO BILL Jacovittija, BISER ZLA Maurovića, SVEMIRKO i MARINA, oba od Vlade Delaća, TOM I MALO MEDVJEĐE SRCE Neugebauera i mnogi drugi. Tu sam se skroz bio navukao i pre škole naučio čitati, i naravno, pokušavao precrtavati likove koji su mi se posebno dopadali, npr. konje sa velikim guzicama i kopitima Jacovittija. kordej

Sećate li se prvog stripa koji ste nacrtali?

Bio se zvao CRVENI TOMAHAVK, naravno western – imao sa tada 8 ili 9… crtež je bio olovkom, na uredskim papirima za pisaću mašinu. Zauvek sam zahvalan pokojnoj mami, koja je u to doba radila kao niži ćata u nekoj fiirmi, pa mi je s posla donosila nepresušne zalihe papira, olovaka i gumica. Od mame sam uvek dobijao najjaču podršku za crtanje. I ona je divno crtala kao devojčica, ali su je 2. sv. rat i golo preživljavanje odneli nekim drugim putevima….

Tokom svoje karijere bili ste prisutni na američkom i evropskom tržištu. Kako bi uporedili američko i evropsko izdavaštvo i publiku?

To je pitanje na koje sam odgovarao godzilion puta i mrzi me da ponovo pevam istu pesmicu… Izmislite neko drugo originalnije pitanje, pa ću vam rado odgovoriti. kordej

Kako sa ove tačke gledišta posmatrate na Vaš rad u Marvelu? Kako je to uticalo na nastavak Vaše karijere?

To je razdoblje kad sam mnogo brljao jer su mi iz Marvela, svesni moje brzine, slali hrpu poslova, a ja sam ih, kao freelancer koji je trebao da hrani porodicu, prihvatao sve, sa stavom da je bolje imati više posla nego da ga nema… Pa, pouka je da ne traba brljati i brzati – na kraju ti se obije o glavu. Meni su na kraju gnevni fanovi došli glave – najviše sam zbog njihovog pritiska popio otkaz iz Marvela 2004. S druge strane, taj iznenadni otkaz me je prisilio da panično na sve strane tražim nove poslove, tako da sam nakon malo više od mesec dana krenuo da crtam za Delcourt, što činim i dan danas. kordej

U kojoj izdavačkoj kući ste imali najveću kreativnu slobodu?

Kreativna sloboda je nešto što je u punom smislu važilo do kraja osamdesetih prošlog veka, kada je i strip tržište proživljavalo svoj labuđi pjev. Pa tu mogu spomenuti pre svega MARKETPRINT iz Novog Sada, na čelu sa slavnim urednikom Tozom Tomićem, pa francuske firme kao DARGAUD ili LES HUMANOIDES ASSOCIES… Devedesete, sa iračkim ratom i ratom na Balkanu, donose novo doba – doba kriza, recesija, bankrotstva i paralelno, jačanje globalnih korporacija I liberalnog kapitalizma. Tako da se od tih godina nadalje zaboravlja na reči “umetnost”, “kreacija” i zamenjuju ih reči poput “franšiza”, “brend” i slično. Strip naime postaje isključivo stvar tržišta, ali imaginarnog – kod liberalnog kapitalizma mnogo toga je iluzija i presipanje iz šupljeg u prazno, pa se potražnja/ukus publike formira isključivo propagandom, ne ostavlja se prostora slobodnom izboru. Prokletstvo “demokracije”: usled prevelikog izbora, publika je izgubila moć da bira. kordej

Pročitajte: Stevan Subić: Velika je odgovornost raditi na Tarzanu i Konanu

X-Men su oduvek slovili za kompleksan strip sa zahtevnom publikom. Da li su X-Meni zaista tako posebni i šta ih čini posebnim?

Ja sam se još pre dvadesetak godina zakleo da više nikada neću crtati superheroje i još uvek se držim toga. To znači da sam prestao da pratim šta se dešava na tržištu. X-Meni su nekad bili parabola o ljudskim bićima koja su drugačija, bilo zbog boje kože, vere ili polne pripadnosti i koja zbog svoje različitosti imaju velikih problema da budu prihvaćeni i da se uklope u zajednicu. Nekada je to nešto značilo i imalo svoju oštricu, danas, je čini mi se, ta oštrica otupela u sve se pretvorilo u jednu močvaru franšiza i brendova. Ili sam ja odrastao pa me više ne pale sisate i guzate devojke u tesnim kostimima od lateksa… 😉 kordej

Radili ste na stripu Cable. Kako Vam se sviđa filmska verzija lika u izvedbi Josh Brolin-a viđena u filmu Deadpool 2?

K’o što reko’ u prethodnom odgovoru, ne zanimaju me više superheroji… Pratim šta se dešava u stripu, muzici, literaturi i filmu zbog same prirode posla koji radim i zbog želje da budem u toku sa svim novim trendovima, pa sam tako  odgledao i hrpetine superherojskih filmova i iz Marvelove i iz DC menažerije, između ostalog i oba Deadpoola… I na koncu se stvar svodi na tri reč – “DOSADNO”, “INFANTILNO” i “BESMISLENO”. Bar meni – been there, done that… Klincima verovatno nije. I ja bih se verovatno ložio na njih da sam, recimo, kao teenager, imao na ponudi filmove kao X-Men ili Nolanove Batman-e. Šalu na stranu – moj osmogodišnji sin i ja gledamo zajedno filmove poput Spider-Mana i uživamo ko prašćići, ne zato što se ložim na Spajdija, nego stoga što moj mali i ja delimo neke zajedničke trenutke – to je prava uživancija. 😉

Tokom poslednje decenije svedočimo ekspanziji ekranizovanja stripova. Koji Vaš strip biste voleli da vidite na velikom platnu ili malom ekranu?

Pa, još uvek je, recimo, u toku namera američkih producenata da se MI MRTVI urade kao TV serija; nadam se da stvar neće ostati samo na nameri… Uglavnom sve što sam radio u tandemu sa Darkom Macanom bih voleo da se pojavi i na ekranu, bilo velikom ili malom. Njegovi su scenariji, dijalozi i interakcija likova bez praznog hoda, svrhoviti i ekonomični; u njegovim se scenarijima likovi grade kroz akciju, ne kroz beskrajnu žvaku – idealno za film. kordej

Da li biste našim čitaocima otkrili na čemu radite ovih dana?

Kao i uvek, nekoliko projekata paralelno. Osim razno-raznih ilustracija, upravo sam završio sve crno/bele table MARSHAL BASS 09, pa peglam te table, ucrtavam oblačiće i superviziram koloristu. Istovremeno radim to isto sa projektom TEXAS KID, MOJ BRAT. Taj sam opus, moj “mangoid” kako ga ja zovem, konačno završio crtački nakon 12 godina, za svoj gušt, uz sve regularne poslove koje radim po ugovorima. Sad mi “samo” preostaje da se to sve ispegla, da se ucrtaju oblačići (218 tabli – piece of cake), da se celokupan tekst prevede na engleski, pa da onda krenem da cimam izdavače i da pokušam moju bebu uvaliti na što više mesta na kugli zemaljskoj.

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of