“Kitaja bluz”: Bluz odrastanja jedne nezasite omladine
Erve Baruela Baru je francuski strip autor rođen 1947. godine koji ima italijanske korene. Sa svojim radom je debitovao u magazinu Pilote kao i mnogi autori sa tog područja, neka od njegovih najboljih dela su ona koje je radio samostalno.
Prikaz stripa “Kitaja bluz” Erva Baruela Barua u izdanju Komika
Među ta dela spada “Kitaja bluz”, grafička novela putem koje je Baru dokumentova odrastanje i način sazrevanja klinčadije koja se momčila sredinom šesdesetih godina dvadesetog veka.
Pročitajte: “Autoput sunca”: Put za jurnjavu, bežanje i spasavanje života!
U malom, fancuskom gradu pod senkom velike fabrike, ulivača nade u preživljavanje tamošnjih ljudi, odrastala je generacija imigranata iz Italije i sa severa afričkog kontinenta, tražeći svoje mesto pod, dimom zaklonjenim suncem. “Kitaja bluz” je zapravo jedna priča od 130-ak tabli i govori o proslavi Nove godine. Radnja počinje 31. decembra 1966. godine u petak. Zašto je baš petak bitan? Pa zato što postoje čak još dva dana vikenda kada se može slaviti Nova godina. Ovo je mesto i vreme radnje, a raplet nastaje kada Baruovi drugori, doslovno rečeno ucene Barua da ima tri dana fore da “skine mrak” ili drugim rečima “povali nešto”.
Ondašnja omladina, a ni ova dana se mnogo ne razlikuje, bila je opčinjena seksom kao radnjom kojom se treba ponositi. Baru, iako dobar sa svima, nije bio iz te priče. Njemu je seks bio zadnja rupa na svirali.
Od kafane do kafane, od žene do žene, bez mnogo dremke i odmora, ovi mladići su proveli ova tri “teška”, “veseljačka” dana.
Iako radnja stripa mnogo toga prikazuje, sve se vrti oko pijančenja i seksa, a na kraju se sve začini fajront pesmom “Kitaja bluz” koja govori, indirektno, o podvizima mlađarije u to doba. Težak rokenrol je opevao hiperseksualnost omladine koja samo želi da im je čvrst, da ga negde uvale i ako toga nema, biće nasilja.
Baru je i u ovom delu, kao i u “Autoputu sunca” uspeo da govori na jedna zabavan način o teškim socialnim i političkom temama. Upravo je to ono što izdvaja Barua u odnosu na druge autore.
Prevod Gorana Kostrovića je neposredan i jezgrovit kao i uvek, a izdanje dolazi u kvalitetnom povezu, tvdom koričenju i odličnom papiru kako samo Komiko zna da uradi.
“Kitaja bluz” je pesma koja govori o odrastanju mnogih generacija. Istinski rokenrol izlazi iz opasnih nagona i neobuzdanih poriva društva.
POGLEDAJTE I OVO:
