“Moj otac boksač”: Život sa druge strane ringa…

Prikaz stripa “Moj otac boksač” Barbare Pelerin, Kris i Vinsenta Balia u izdanju Fibre

Kada se čitaju ovakve priče logično se postavlja pitanje da li bi bile ispričane, da su srećne, u suštini? Da li uopšte srećne priče, lepo detinjstvo, odrastanje u ljubavi i pažnji može inspirisati nekoga da uradi dirljivu priču punu pozitivnih dogodovština? Teško je odgovoriti na ovo pitanje, jer su, uslovno rečeno, srećne i nesrećne priče jednake pred sudom publike, samo se čini da su nesrećne (možda zbog toga što dominiraju) jednakije od ovih drugih. Teško je pronaći način da se odgovara publici, svakako.

Pročitajte: “Putovanja, snovi i tajne”: Noir vrele letnje noći…

Međutim, Barbara Pelerin je u svojoj povesti o vlastitom ocu melanholičnim tonom i nesigurnim, usteznim sećanjima stvorila jednu neutralnu atmosferu iz koje je čitalac mogao osuditi, ali ujedno i razumeti čoveka. Njen otac je bio srećan bokser, sa mnoštvom osvojenih medalja i tri uzastopna finala kupa Francuske koja je izgubio. Svoju karijeru je završio kada je Barbara bila još mala i prepustio se alkoholu, što bi bilo delimično tačno. S obzirom na to da je bio veoma komunikativan, jedan alkoholni brend koji ga je godinama sponzorisao, dao mu je posao komercijaliste, a on je svakodnevno bio odvojen od porodice. Nekada je ta razdvojenost bila prilično dugačka, drumovi i hoteli su mu odneli porodicu daleko, a piće pamet i razum. Iako je daleko dogurao u svojoj karijeri, postao je veoma nasilan, Barbarina majka je ispaštala, a kada je pronašla čoveka koji je razume stvari su se pogoršale. 

Međutim, druga strana ličnosti Barbarinog oca mogla se upoznati kada su se on i njena majka konačno razdvojili. Iako je vikende, kada čuva Barbaru, provodio u kladionici, ono malo vremena što su bili zajedno trudio se da joj ugodi, iako mu nije polazilo za rukom. Barbara je u svom razmišljanju o ovom periodu ipak pozitivno govoril. Donekle pozitivno. Ako ništa, iz očaranosti dobrim ocem, dospela je do mržnje, ali tokom godina razdvojenosti ipak joj je bilo žao njenog “starog” koji se, dok je bio priseban izuzetno trudio oko nje.

Crtež Vincenta Baillya je sirovo i surovo naivan i najviše podseća na Barua, fenomenalnog autora koji je radio stripove poput Autoput sunca, Kitaja bluz, Vrle ništarije i slično. Barbara je scenario radila sa Kris, čiji rad je publika mogla upoznati u kolorki 34. “Naša majka rat”.

-Najmlađi od četrnaestoro djece, moj je otac naučio poštovanje dobivati šakama. S 18 godina postaje juniorski prvak Francuske. Ushićen zbog osvojenog naslova dočekuje moju majku u dvorištu tvornice tekstila gdje oboje rade želeći joj ispričati san koji je usnuo noć prije; sanjao je da ju je oženio. Tijekom sedamnaest godina moja je majka suputnik u svim njegovim pobjedama i porazima. Od njihove mi je priče ostalo jedino sjećanje na svađe, na mog oca ludog od bijesa, ludog od ljubavi, ludog od ljubomore, ludog od nasilja koje ga je nadilazilo, napisala je autorka u uvodniku izdanja o svom ocu.

Strip “Moj otac boksač” je objavljen kao 96. knjiga u Fibrinoj biblioteci Kolorka, sa prevodom Tine Dunjic Messmer. Izdanje je veoma kvalitetno urađeno u boji i sa tvrdim koricama, veoma jakog poveza.

Od gromade jednog borca, ostala je samo silueta i podignute rukavice ortaka iz britije dok ispraćaju njegove posmrtne ostatke. Od oca, ostala je samo uspomena devojke, koja pri poslednjem susretu sa njim nije progovorila ni reč.