“Bar kod Džoa”: Akvarijum izgubljenih duša!

Svako mesto, svaki kraj nekog velikog grada ima svoj legendarni bar, neku kafančugu u koju dolaze obični ljudi, ljudi različitih profila, zanimanja i sudbina.

bar kod dzoa stripblog

Prikaz stripa “Bar kod Džoa” Hosea Munjoza i Karlosa Sampaja u izdanju Darkwooda

U tom univerzumu različitosti sudbine su povezane istim mestom i razdaljinom jednih od drugih, od šanka, od alkohola. Svako takvo mesto deluje kao akvarijum u kojem ljudske duše plivaju bezglavo, nepovezanom putanjom i nejasnim redom.

Pročitajte: “Mort Sinder”: Horor priča iz sveta mrtvih predmeta!

Hose Munjoz i Karlos Sampajo su ispričali svoje viđenje jednog ovakvog mesta. “Bar kod Džoa” je mesto puno, zapravo običnih ljudi, to je najbolja reč. Imigranti, žene lakog morala, ljudi kojima je vreme iseklo čelo, kojima je svaka nova zora još jednu brazdu dodala, ubice po zanatu i nepažena deca su samo neki od gostiju tog eminentnog lokala o kojem je pisao Karlos Sampajo.

bar kod dzoa stripblog

Zadimljene prostorije, izgoreni stoljnaci, okrnjene pepeljare i dobro uglancane čaše su deo ambijenta Džoovog bara.

Integralna knjiga “Bar kod Džoa” donosi nam pet priča “Arhitekta Pepe”, “Simpatični gospodin Vilkoks”, “Rđave priče”, “Ela” i “Peta priča”. Pet različitih sudbina međusobno povezanih Džoovim barom u jednom mračnoj atmosferi, kroz kafansku času slivaju se čitaocu u samu dušu i teraju ga na prepoznavanje ličnosti, dela, situacija, scena kojima su prisustvovali i svega onoga što su čuli.

bar kod dzoa stripblog

Kako je lepo opisano u samom izdavačevom opisu (Darkwood 2012. biblioteka “Supernova” knjiga 3, original 2000. godine) Munjoz i Sampajo rade kao jedan mozak sa dva tela: Sampajove priče su eliptične i tanane; Munjozov snažan, ekspresionistički crtež ide rizičnim krivudavim putevima. Ovde nema klišea, samo stripovi koji te čikaju da gledaš, razmišljaš i osećaš.

bar kod dzoa stripblog

Darkwoodovo izdanje ovog stripa je zaista luksuzno na kvalitetnom papiru, gigantskog formata, sa sjajnim prevodom prevodilačkog tandema Vladimira Ćuka i Marijane Đokić. Izdanje je opremljeno kratkim uvodom Miroslava Vukotića i intervjuom koji je radio Žan Votren sa autorima stripa.

Ovaj argentinski par autora Hose Munjoz (1942) i Karlos Sampajo (1943) imali smo prilike da upoznamo u još dve grafičke novele objavljene na našim prostorima, jedna je Bili Holdavej u izdanju Darkwooda, a druga je Karlos Gardel u izdanju Modesti stripova u kojem autori govore o argentinskom pevaču koji je tridesetih godina poznatoj igri tango, dodao reči i pesmu. Iako je postao izuzetno popularan, njegova popularnost je prekinuta avionskom nesrećom. Ova dva vršnjaka su dobro razumeli svoju profesiju i poziciju u radu i stvarajući svoja dela, rade potpuno kompatibilno, kao da je jedan autor radio i tekst i crtež.

Bar kod Džoa je jednostavno mesto, kao mnoga u gradu svakoga od nas, ali sa dušom onih starih vremena u koji dolaze ljudi različitih profila, kako bi ubili malo vremena i po koje piće

POGLEDAJTE I OVO:

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of