Dnevnik po stripu – Kako proživljavam Alana Forda (Četvrti deo)

Čitati Alan Forda je zaista privilegija, uživanje, prosto lepo je smejati se replikama koje taj strip donosi, društvenim odnosima i svemu ostalom.

četvrti deo stripblog

Nije čak ni loše da se ponekad prepoznamo u nekoj sceni, nekoj epizodi ili da se identifikujemo sa nekim od likova iz Alana Forda, ali kada počnemo dag a živimo, bez izuzetka, kada počnemo da ga osećamo, da budemo u njemu i da scene iz stripa oživljavaju pred našim očima, e to je već težak slučaj. Da li zaslužujemo Fordovski život? Teško pitanje, ali ko zna, možda vreme pokaže potvrdan, a možda i odričan odgovor.

Pre dve godine se desila jedna interesantna situacija u Narodnoj skupštini Republike Srbije, političari su u debati, tačnije prepucavanju, svađanju i vređanju, počeli da koriste izreke iz Alana Forda. Prenosimo vam tekst sa portala Strip Blog, čiji sam osnivač i urednik od 13. Novembra 2018. godine:

Kako se vodi politika Grunfovim porukama iz Alan Forda?

Kada se dovede strip u vezu sa politikom, stavovima, reformama i velikim potezima diplomata i investitora neminovno se na našim prostorima odmah pomisli na Alan Forda.

Iako je strip neretko prožet kritikom društva, političkih i drugih stavova, previranja i ideologija, ali i izražavanjem navedenog, ipak u zemljama naših naroda i narodnosti prva asocijacija ostaje Alan Ford.

Pročitajte: Dnevnik po stripu – Kako proživljavam Alana Forda (Treći deo)

Jeste da je ovaj strip, koji je nastao iz glave i ruku čuvenih Maksa Bunkera (Lučana Sekia) i Magnusa (Roberta Raviole) 1969. godine, univerzalno ogledalo ovdašnje, ondašnje i svakidašnje vlasti, vlada, društva i ostalog. Domaća publika se sa njim upoznala tri godine kasnije u izdanju zagrebačkog Vjesnika sa fenomenalnim prevodom Nenada Briksija i od tada Alan Ford postaje nepresušan izvor šala, asocijacija za sve i svašta, najčešći detalj na ironičnim majicama.

Da ga nikada nećemo zaboraviti i da je ovaj strip još jednom, ko zna koji put, glavna tema u našoj zemlji, pokazuje nedavni slučaj podudaranja predsednikovih izjava i citata iz Alan Forda. Dok je predsednik govorio o Kosovu i Metohiji izustio je: “Ne možemo svi sve da dobijemo, jer bi to značilo da smo svi sve izgubili. Ne možemo ni svi sve da izgubimo. Najbolje je da svi izgubimo mnogo da bismo ponešto dobili. Jer to može da bude jedina pobednička formula. Sve drugo je katastrofa za sve nas.”

Odmah je ova izjava procurela na društvenim mrežama sa različitim komentarima. Poznati satiričari su pravili štosove na račun ove izjave, a jedan građanin je na tviteru objavio post u kojem neumoljivi pronalazač iz Alan Forda, Grunf govori: ”Tko kani na kraju pobjediti i ponešto dobiti, najboje mu je prvo izgubiti mnogo.”

S obzirom na to da je univerzum Alan Forda nepregledan teško je pronaći baš ovu Grunfovu mudroliju, tako da ne znamo da li je ovaj crtež autentičan ili ga je neko prepravio da bi napravio šalu, ali postoji jedna naširoko poznata Grunfova dosetka koja mu dođe nešto kao skraćenica navedene izjave: “Tko izgubi dobitak, dobije gubitak.”

Šta bi još od Grunfovih izjava moglo poslužiti našim političarima?

Imali smo proteste tokom kojih su ljudi zaustavljali svoja vozila i blokirali saobraćajnice kako bi pokazali svoje nezadovoljstvo cenom goriva, koja u poslednje vreme skoči mnogo, a padne neprimetno. Šta bi nam time naše vladajuće strukture mogle poručiti, kada se već dobro zna da kod cene goriva u našoj zemlji ipak država uzima najviše.

Poruka naše vlade svim vozačima može biti Grunfova poruka: “Pijte više mlijeka, a manje nafte.”

A šta bi rekao Grunf na vest da je voz upućen prema Kosovu i Metohiji sa ikonama u unutrašnjosti i bojama srpske zastave spolja zaustavljen pre svog krajnjeg odredišta iz neverovatnog razloga – “teroristički akt”?

Grunf bi sigurno rekao: “Bolje ispasti budala, nego iz vlaka.”

Da je Grunf opozicionar, šta bi on rekao posle svakih izbora kada propadne zbog svoje, da se ne izražavmo sad…? Kako bi se on izvlačio?

Grunf bi sigurno rekao: “Bolje herojski ustuknuti, nego kukavički pobijediti.”

I kakvu bi poruku Grunf kao član naše Vlade imao za mlade, da li da odu iz zemlje ili da ostanu?

Sigurni smo da bi Grunf ovo poručio omladini: “Bolje nečastan bijeg, nego častan poraz.”

I da zaključimo Grunfovim rečima: “Zato se ne predaj nikad, osim kad moraš.”

Takođe, želim da vam prenesem i intrvju sa Davorom Brixy-jem koji sam uradio na 50. godišnjicu Alana Forda, objavljen 16. maja 2019. godine:

Davor Brixy: Pogledajte oko sebe, zar to nije Fordovsko okruženje?

Alan Ford, to ogledalo naših života, generacijama unazad, slavi ovih dana svoj 50. rođendan. Legendarni dvojac Bunker (Lučano Seki) i Magnus (Roberto Raviola) stvorili su pravi fenomen u svetu stripa.

Razgovor Strip Blog Davor Brixy: Najveća je borba bila oko autocenzure, jer se nikada nije znalo ko će napraviti viku i paniku

Taj fenomen se ogleda u tome što je strip Alan Ford bio više popularan u bivšoj Jugoslaviji nego u rodnoj Italiji. I dan danas, kada više Jugoslavije nema, kada je ona samo prostor za sećanje na koliko toliko pristojan život i tragičan rastanak, građani svih zemalja koje su bile u sastavu te države se i dalje oduševljavaju pričama Alan Forda kao i 1970. godine kada se prvi put pojavio u tom kulturnom prostoru u izdanju Vjesnika. 

Magnus je odustao od rada na Alan Fordu nakon 75. broja, Bunker je imao svoje krize u pisanju scenarija, ali njih dvojica, ni njihovi naslednici (pošto se Alan Ford stvara i danas) nisu napravili fenomen i legendu od Alan Forda. To su uradili otac i sin sa ovih naših, jugoslovenskih prostora. Nenad Brixy i njegov sin Davor Brixy bili su ti koji su učestvovali u radu na priređivanju i prevođenju Alan Forda u SFRJ. Oni su napravili legendu, koju danas živimo, a nekada smo joj se smejali, a kako je sve izgledalo u radu na tom stripu, šta su bili najveći problemi i kako sve to danas izgleda, za Strip Blog je govorio Davor Brixy.

Autor: Miloš Simić

Nastaviće se sledeće nedelje

POGLEDAJTE I OVO:  

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of