“Dnevnik Ane Tank”: Priča jedne mladosti utopljene u metadonu…

Prikaz stripa “Dnevnik Ane Tank” autora Iztoka Sitara

Neko piše dnevnik svakodnevno, uredno odvaja poglavlja, svaki list je jedan dan, sa jasno upisanim datumom, a neki umeju svoje segmente teksta da odvajaju prema satima. Drugi svoju svakodnevicu beleže onda kada im se nešto zanimljivo desi, pozitivno ili negativno, anegdote ili tužne priče. Ali, svakako kakva god da je organizacija dnevnika, stil pisanja i učestalost pripovedanja dnevnik predstavlja potrebu da se, i pored društva, porodice i voljene osobe, zapiše nešto za sebe, nešto što će nekome ostati da sazna i zna više o jednoj osobi, vremenu, a zašto ne i epohi. 

Pročitaje: Žika Tamburić: Strip na magični način u našim glavama povezuje slike i naraciju!

Ljubljanka Ana Tank vodila je svoj dnevnik koji je poklonila jednom momku kojeg je upoznala negde ispod Blegoša, a tada je bila već dve godine na metadonu. 

Ana se na drogu navukla sasvim obično, kao i svi narkomani, tako što se zaljubila u momka “duvača”, “džankija” kako bi to mladi rekli, a onda džoint za džontom, trip za tripom, pa na kraju, na sopstvenu inicijativu sve to začinila sa pola grama horsa jednom nedeljno. Ona je obična devojka, koja ide u osnovnu školu. Dobar je đak i fina ćerka. Voli da čita stripove i uživa u čarima svoje mladosti. Ali jedno letovanje će joj zauvek promeniti život. 

Sitar je na jedinstven način predstavio Sloveniju, cigarete 57, jugonostalgiju, uličarenje i dokolicu… Iznenadna smrt majke sa kojom se nije baš najbolje razumela, odrastanje uz dobijanje svega što poželi uz kmečanje i plač i otac koji nije bio dovoljan karakteran da održi svoje “ne” prema njoj, prokrčili su Ani put ka uživanju u porocima i odavanju blaženstvima “nesvesti”.

Priča slovenačkog strip autora Iztoka Sitara “Dnevnik Ane Tank” je jedna teška priča, a takvih je mnogo i svako zna bar po neku, jednostavno ispričana, bezazleno, mladalački, lakom rukom kao kad se piše dnevnik. Sitar je probleme adolescencije i odrastanja u tradicionalnoj porodici u savremenom dobu opisao konkretno, pravo u sredinu stvari, a ono što se u priči prepoznaje jeste to da je on svojim očima video ovakve priče i da je verovatno imao neposrednu inspiraciju za priču. 

Priča je objavljena 2012. godine pod uredničkom palicom stripskog znalca i iskunog izdavača Živojina Tamburića. 

Sitarov način vizueluzacije dela predstavlja elegantnu igru četkice tuša i akvarela sa naizmeničnom postavkom tabli i dinamičnim načinom smenjivanja krupnih i širokih kadrova koji je pretapaju u serije kratkih pokreta i iskrivljenih slika svesti mladih “džankija”. Iztok Sitar je rođen 1962. godine u Ljubljani, a završio je Dizajnersku školu za grafičkog dizajnera. Svoje radove je objavljivao u reviji Mentor, gde je 1984. godine objavio i svoj prvi strip “Ko je ubio crtača stripova”. Rad je nastavio pod pseudonimom “Ninel”, a objavljivao je političke i kritičke karikature za novine. Objavljivao je stripove poput “Sperma i krv”, “Bučmanovi”, a radio je i na monografiji “Istorija slovenačkog stripa 1927 – 2007”

Omnibusovo izdanje, mekih korica u koloru je obogaćeno nadahnutim uvodnikom velikog poznavaoca stripa Zorana Đukanovića i ilustracijama autorovog lika iz pera njegovih kolega. 

-Šta je Sitar učinio? Zauzeo je žensku psihološku pozicju, ulazio je u polnost vlastitog lika. Za Sitara to nije napor koji bi ostavio nezgrapne tragove artificijelnosti. Svakako ulaženje u lik je s jedne strane krađa tuđe duše, a s druge poklanjanje liku nešto od iskre sopstvenosti deo vlastite ličnosti koja će biti kapitulirana u drugost. Ženski karakteri daju snažan pečat Sitarovim stripovima, oni su lajtmotiv i crvena nit koja povezuje različite žanrove u kojima se izražavao, kroz čitav period adolescencije i potonjeg odrastanja, zapisao je Đukanović o delu. 

“Jednom sam na jednoj žurci, u jednoj pustoj kući, negde ispod Blegoša upoznao jednu devojku, zvala se Ana, imala je osamnaest godina i već dve godine je bila na metadonu. Njena ljubljanska ekipa je posle enormnih količina piva i trave posustala, tako da smo na kraju ostali sami. Celu noć smo pili i pričali poverila mi je i da piše dnevnik. Na spavanje smo otišli tek u ranu zoru, kad sam se kasno posle podne probudio, Ane nije bilo pored mene vratila se sa ekipom u Ljubljanu. A za uspomenu mi je ostavila svoj dnevnik.”*

*Citat iz stripa “Dnevnik Ane Tank”

POGLEDAJTE I OVO: