Kako su nas roditelji i profesori odvraćali od stripova?
Strip kao umetnost, popularna kultura, način kvalitetnog opuštanja, za popunjavanje praznog vremena dokolice, bio je često nipodaštavan, a generacije koje su u Jugoslaviji odrastale na stripu bile su “proganjane” od strane roditelja i profesora zbog čitanja stripova.
Photo: Museo Ferrocarril
Iako ne postoji zemlja u kojoj su strip i književnost izjednačeni, a moglo bi se reći da je Francuska u tom pogledu najbliža zajedno sa njenim susednim zemljama, u razvijenom svetu postoji svest o važnosti strip umetnosti i stripa kao literature.
Pročitajte: Zašto su u Kanadi spaljivali stripove o Asteriksu, Tintinu i Taličnom?
Generalno gledano, da ne ulazimo u filozofsku raspravu oko toga svega, strip jeste umetnost koja treba da zavredi pažnju čitalačke publike i u našoj zemlji, generacija koja sada stasava (a nije baš privržena stripu) ne mora da se bori oko statusa stripa kao umetnosti. Moramo napomenuti da su neki od ministara kulture u našoj zemlji govorili kako je strip “niži” oblik kulture, što je svakako veoma neprimerena izjava.
Svakako kada smo bili školarci, čitali smo stripove, a našim roditeljima se ta praksa nije sviđala, kao ni profesorima, zato što su smatrali da u stripu ne postoji ništa pametno da se pročita, da su to fikcije koje nikada nećemo živeti, ako se pogledaju serijali Bonelijeve izdavačke kuće ili američkih superheroja. Oni su takođe uvek isticali knjige kao nešto što nam je važnije i bitnije u životu, jer ćemo tako biti “načitani”, a nisu uzimali u obzir da kako postoje dobre i loše knjige, tako postoje dobri i loši stripovi i kako se iz knjiga može svašta saznati i obogatiti znanje iz mnogih oblasti, tako se i iz stripova mogu naučiti neverovatne stvari o različitim kulturama sveta, dešavanjima, istorijskim događajima i slično.
Neka od najčešćih rečenica koje smo slušali, a bile su u funkciji odgovaranja od čitanja stripova jesu: “Šta će ti to, uzmi neku knjigu”; “Ponovo se zaluđuješ time”; “Kad ćeš početi u gradivo tako da buljiš kao u stripove”; “Kome to još treba”; “Ovo će ti biti oduzeto i biće prijavljeno roditeljima šta čitaš na času!”
Ko je odrastao uz stripove dobro zna o čemu se govori u ovom tekstu, a vi nam recite šta su vama govorili na ovu temu?
POGLEDAJTE I OVO:
Nije bilo bas tako prosto. Odrasli su gledali negativno na stripove i zbog toga sto su smatrali da se gubi vreme predvidjeno za ucenje. Iste primedbe su imali i za bioskop, rokenrol, sportske aktivnosti ili blejanje sa drustvom. Bio je manji broj nastavnika i ucitelja koji su oduzimali stripove, cepali ih i bacali u pec, ali je daleko vise bilo onih koji su strip oduzimali i vracali posle casova. Jedna od kazni je bila i da ucenik mora da kaze roditeljima da odu u skolu da uzmu nazad stripove. I ne samo stripove. Oduzimali su nastavnici i knjige (beletristiku naravno, niko nije bio lud da cita Anu Karenjinu ispod klupe), pa je dosta Karla Maja, Barouza, Zena Greja, Dime, Kupera i Skota zavrsilo kod ucitelja i kasnije vraceno. Ukratko, stripovi i avanturisticke knjige nisu oduzimane zbog svog sadrzaja nego zbog neprimerenosti citanja neceg drugog na casu. Da li ste nekada culi da je neki profa oduzeo neki strip nekome za vreme odmora u skolskom dvoristu? Niste.
Cepanje i bacanje u vatru je bila pojava vredna izucavanja. To je i onda kao i danas bilo nasilnicko ponasanje i nepostovanje tudje imovine. U mojoj skoli je bilo par intervencija protiv nastavnice srpskog koja je zaista smatrala da su stripovi niza literatura i sa zadovoljstvom ih bacala u pec. Ali, kada je nekolicini roditelja morala da plati stripove i casopise, unormalila se.
Bilo je i obrnutih primera. U ”Tehnickim novinama” je izlazio strip Bak Rodzers a nastavnik tehnickog nam je zadavao zadatke da pravimo makete ili crteze svemirskih brodova iz tog stripa.