“Kuća užasa” – Poseta Nolitinom Zagoru

Broj 31 nostalgične edicije donosi čitaocima još jedan vremeplov čije je odredište gotovo na samom početku serijala o Duhu sa sekirom.

Reprint. Jedan od pojmova koji sa lakoćom unose zavadu među stripofile, a kome je najpodložniji šumski akrobata u crvenoj košulji. kuća

Oni koji su bili deca kada je Dnevnik 1969. godine u svojoj Zlatnoj seriji objavio Kuću užasa, sada su uglavnom penzioneri. Preživeli primerci te sveske sada na onlajn aukcijama postižu vrtoglave cene čemu kumuje činjenica da je ovo treća epizoda Zagora koja se pojavila u ExYu. Međutim, Kući užasa koju su izdali Novosađani je falilo prvih dvadeset strana i deo originalne naslovnice što predstavlja jedan od najbanalnijih primera cenzure u državi sa petokrakom na trobijci.

Kasnije, Strip zabavnik ponavlja istu priču sa cenzurom pa je publika ostala uskraćena za kompletnu epizodu dok strip izdavaštvo nije počelo da pupi posle burnog razvoda naroda i narodnosti. Kuću užasa su u svojim kolekcionarskim edicijama izdali Ludens, Libelus i Veseli četvrtak. Ludens ju je ponovio i kroz tri sveske svog Zagor Extra izdanja. Sada se vratila u Zlatnu seriju gde je ekipa Veselig četvrtka ispravila cenzorske nepravde, ali je dopunjena besmislenim reklamnim stripom na kraju sveske.

Kuću užasa scenaristički potpisuje patron Gvido Nolita, a crtež svojim ranijim stilom Galeano Feri. Vizuelni tvorac Zagora je nacrtao i koricu A koja se po prvi put u Srbiji pojavljuje u svom originalnom jezivom izdanju sa sablasnom devojkom čija je priča lajtmotiv ove pustolovine.

This slideshow requires JavaScript.

Naravno, već je postala tradicija da Zlatna serija dolazi u više pakovanja pa je tako verziju B korice nacrtao Goran Gligović. Nije uspeo da prikaže svoju veštinu, ali stvorio je mračnu atmosferu pored žute trake.

Dostupna je i korica C koja je šablonsko delo veterana Miodraga Ivanovića Mikice.

Priča počinje Zagorovim i Čikovim dolaskom u Fort Lafajet gde se pozdravljaju sa pukovnikom Fosterom koji ih upoznaje sa misterijom nestalih zatvorenika. Zagor ne deluje previše zaintrigiran i sa svojim saputnikom nastavlja do sela koje nosi isto ime kao i utvrđenje. U tamošnjem salunu sreću Bata Batertona na zadatku i njegovog klijenta mladog Alana Stanforda.

Pročitajte: “Vetar smrti” – Poslednja trećina sage o crnom kauboju

Alan je došao u Lafajet u posetu svom stricu koji se vratio da živi u staroj porodičnoj kući. Međutim, samo ime Stanford kod meštana budi strah i bes jer se veruje da je njihovo imanje zaposednuo duhovima koji su doveli do nestanka nekoliko ljudi.

Zagor smiruje uzavrele strasti u selu i prati Alana i komičnog detektiva do kuće. Tamo im batler saopštava da je stari Stanford mrtav. Umro je od straha jer ga je opsedao duh Prisile Stanford.

O Prisili je ispletena porodična legenda. Sto godina ranije, njen stric ju je potkazao kao vešticu da ne bi nasledila imanje i ona je bila spaljena pred kućom. Pre nego što je umrla, proklela je sve Stanforde koji ostanu na imanju u Lafajetu.

Kada Zagor posvedoči fenomenu poltergajsta, odlučuje da ostane i istera stvari na čistac.

Nolitina priča uživa kultni status među ljubiteljima avantura darkvudskog viteza. Delom je to zbog već pomenute retke Dnevnikove sveske, ali jei jedna od prvih epizoda koje je pisao Nolita nakon svog prvog napuštanja Zagora i tako odredio smer u kom će se kretati serijal.

Priča stripa Kuća užasa je zabavna i jako brzo se čita. Kvalitet koji je danas gotovo izumreo iz industrije zabave. Napisana je tako da tonom podseća na filmove iz tridesetih godina pa i za vreme u kojem je nastala deluje retro. Nolita ni jednog trenutka ne pokušava da isforsira priču i shvati je preozbiljno pa početnu atmosferu balansira čaplinovskim gegovima Čika i Batertona. Upoređujući korištenje Čikove komičnisti tada i kasnije u serijalu, čini se da je Nolita bio jedini koji je znao da ga koristi na pravi način.

Rasplet i sam epilog su učinili priču još naivnijom nego što je do tada bila. Napuštena je logika geografije i obilje stereotipnih negativaca (što je i običaj kod Zagora), ali je ipak dat epilog koji zadovoljava i zatvara krug.

Ferijev rani stil crtanja dodatno stvara utisak crno belog filma. Još uvek se oslanjao na svoje američke crtačke uzore, naročito Aleksa Rejmonda, pa su mu linije neuporedivo čistije i preciznije nego u nastavku karijere kada je morao da se žrtvuje brzini. Ipak, i u ovoj fazi je imao ozbiljne probleme sa proporcijama.

Nekada, ovo je bio jednan od onih stripova koji su omladinu uvlačili u svet Zagora. Danas je lep nostalgični zavir u prošlost i najava za 33. specijal u kom Buratini nastavlja svoj beskonačni niz rekapitulacije.

Sledećeg meseca u okviru Zlatne serije nas očekuje Panova frula. Epizoda Marti Misterije koju je Dnevnik preskočio.

Autor: Nikola Tasković

POGLEDAJTE I OVO: 

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of