“Plava je najtoplija boja”: Da li je važnija ljubav ili da je neko gej?
Da li ste ikada razmišljali o tome šta biste rekli svome detetu kada bi vam saopštilo da je gej? Kako biste reagovali, da li biste svoje dete podržali, izbacili iz kuće ili pokušali lečiti?
Prikaz stripa “Plava je najtoplija boja” autorke Julie Maroh u izdanju Agarthi Comics-a
Da li je homoseksualnost bolest, kako većina ljudi, u razvijenim i onim manje razvijenim društvima smatra ili je bitna ljubav i sreća? Zar nije bolje da se ljudi vole, umesto da vode ratove, čine zločine, zar je zapravo uopšte važno da li su dve devojke zajedno ili devojka i momak? Zar nije važna ljubav?
Pročitajte: Frenk Miler nova žrtva „Cancel“ kulture
Ovo su pitanja kojima se bavi francuska stripa utorka Julie Maroh u svojoj grafičkoj noveli “Plava je najtoplija boja” objavljenoj na “naškom” jeziku u izdanju Agarthi Comics-a iz Sarajeva, a uz pomoć fonda Evropske unije 2020. godine. Knjiga je A4 formata na kvalitetnom papiru, u boji i sa tvrdim povezom. Strip je u originalu objavljen 2010. godine.
Knjiga govori o srednjoškolki Klementini, koja je slučajno srela Emu, devojku plave kose poput mora. Iako je bila u vezi sa mladićem koji je bio divan prema njoj, ona ipak u svojim najintimnijim mislima, čežnjama i snovima, zamišlja nepoznatu devojku, plave kose, kako je ljubi i miluje.
Ovo iskustvo joj dolazi u pubertetskom dobu, kada deca mogu biti zbunjena oko seksualne opredeljenosti, oko toga šta ih privlači, a kada stanu oči u oči sa sobom i shvate da ih privlači isti pol onda upadaju u veliki problem. Vršnjaci su veoma zli, tačnije znaju da budu. Kada se pojavi neko drugačiji, tada nastaje pakao, ogovaranja, izopštavanja, spletke, psihički i fizički obračuni. Tada se vidi ko je kome pravi prijatelj…
Klementini se sve ovo dogodilo, prošla je kroz sve navedeno u prethodnom pasusu i održalo ju je snažan osećaj ispravnost svoje odluke da joj se dopadaju devojke. Drug joj je bio velika podrška, jer podršku u svojoj porodici nije mogla pronaći.
Kako se živi sa tim da voliš isti pol, kako se čovek snalazi u tim, nažalost skrivenim i povučenim krugovima, koliko je jaka ljubav između voljenih istog pola i kakav je odnos gej i straight veze, kada je neko iskusio obe stvari..?
Novela je dobila i filmsku adaptaciju režisera Abdelatifa Kechichea 2013. godine, a film je dobio i nagradu Zlatna palma na festivalu u Kanu.
Stil crtanja je autorke je odmeren, iskrenim pokretom četkice slikan, sa razvodnjenim tušem oblikovan u svoj nesklad. Svu iskrenost ove priče, dileme i gestikulacije koje na istančan način pokazuju emocije likova, napetost situacije i unutrašnje dileme.
Autorka Julie Maroh je autorka rođena 1985. godine i u svojoj kraijeri je do sada, pored ovog ostvarenja uradila još nekoliko: Skandalon (2013), Brahms (2015), Body Music (2017) i You Brought Me The Ocean (2020).
Manjkavost izdanja izdavača iz Sarajeva jeste to da u knjizi nema ni reči o autorki, nema uvodnih ili izvodnih tekstova niti bilo čega. Ne možemo sa sigurnošću znati da li je prema ugovoru baš ovako trebalo izdanje da izgleda, ali svakako fale ti tekstovi za više informacija i stavljanje dela u širi kontekst.
Zapitajste se kako biste reagovali u situaciji iz prvog pasusa teksta, nakon čitanja ovog stripa…
“Moj plavi anđeo, nebeski plavi, plav poput rijeka, izvor života.” – prevod iz izdanja.
POGLEDAJTE I OVO:
